Maли Принц званично постао терапеутско средство

Славни роман "Мали принц" француског писца Антоана де Сент Егзиперија постао је и званично терапеутско средство – судском одлуком у аргентинском граду Росарију.

Према судској пресуди, разведени пар мора да чита својој деци дело славног писца и авијатичара сваког месеца једном недељно. Суд је закључио да ће отац и мајка тако боље схватити своје потомке и видети у њима личности.

Уз Малог принца, обавезна лектира за децу бивших супружника јесте и Етика за Амадора шпанског филозофа и писца Фернанда Саватера, као и Конвенција о правима детета.

Крајем јула је обележена 70-годишњица смрти Егзиперија, који је погинуо летећи авионом током извиђачког задатка 31. јула 1944. године.

УН, Фонд Егзиперија и Међународна организација франкофоније расписали су тим поводом конкурс посвећен Малом принцу, једној од најблиставијих књига XX века. Тема конкурса је гласила: „У којој мери идеје Малог принца одражавају општечовечанске вредности после 70 година?".

Есеје на енглеском и француском језику, као и цртеже, деца и млади могли су да пошаљу до 30. јуна, а имена добитника награда биће проглашена на свечаној церемонији у седишту УН 21. септембра, на Међународни дан мира.

Књига Мали принц први пут је објављена у априлу 1943. године у Њујорку, на француском језику. У то време, Француска је још била под нацистичком окупацијом.

Мали принц је касније постао најпревођеније дело франкофоне књижевности – објављен је на чак 270 језика широм света.

Рођен 29. јуна 1900. године у Лиону, као треће од петоро деце, Сент Егзипери је већ од детињства желео да буде пилот, што је и постао 1921. године у Стразбуру. Само две године касније, у Буржеу, доживео је авионску несрећу, а неколико година потом упознао се са чувеним француским писцима, који су подржали његове књижевне амбиције крунисане објављивањем првог романа Авијатичари 1926. године.

У Америци је летео на разним маршрутама у истраживачким походима Патагоније и Кордиљера, а 1930. године у домовини је овенчан славом и окићен орденом Легије части за заслуге у цивилном ваздухопловству.

Годину дана након што се оженио (1931), редовно је летео из Марсеља у Алжир, да би се 1934. године упутио на Далеки исток и вратио одатле преморен и болестан. Учествовао је као пилот савезничке авијације у борбама против нацистичке Немачке, а са извиђачког задатка 31. јула 1944. године није се вратио.

Егзипери је написао више чланака, прича и романа, међу којима су најпознтији Правац југ (1928), Ноћни лет (1931), Земља људи (1939), Ратни пилот (1942), а после смрти објављени су му романи Цитадела (1948) и Смисао живота (1956).