Луксуз по цијену кредита

Број грађана који плату оптерећују робним кредитима како би себи приуштили луксузну робу константно расте, па у радњама које имају скупљу робу не мисле како пронаћи купце. Како би приуштили луксузне парфеме, накит, сатове или скупљу гардеробу многи грађани задужују се толико да често оптерете већи дио плате. У једној парфимерији су потврдили да је […]

среда, децембар 31, 2014 / 10:27

Број грађана који плату оптерећују робним кредитима како би себи приуштили луксузну робу константно расте, па у радњама које имају скупљу робу не мисле како пронаћи купце.

Како би приуштили луксузне парфеме, накит, сатове или скупљу гардеробу многи грађани задужују се толико да често оптерете већи дио плате.

У једној парфимерији су потврдили да је све већи број купаца који купују на отплату.

„Дајемо кредите на три рате. С једне стране имамо купце који узимају средства за хигијену на отплату, а с друге људе који узимају оригинал парфеме који коштају по 200 КМ“, рекла нам је једна продавачица у парфимерији у центру града.

Скупе ствари на отплату

Додаје да су чести купци који узму по неколико парфема на отплату.

Зимске јакне по цијени од 400 КМ и више или чизме од чак 600 КМ врло лако пронађу пут до корисника.

„Скупље јакне и торбе уопште није тешко продати. Ко не може да купи за кеш, узима такве ствари на отплату, а уговоре имамо са неколико фирми“, кажу продавачице.

И у бањалучким златарама роба се даје на кредите, али износ цијене мора бити већи од 200 КМ.

„Уз картице одређених банака дајемо робу на шест, 12 или 24 рате. За фирме с којима имамо склопљен уговор робу дајемо на три мјесеца и износ робе треба да буде изнад 200 КМ“, рекли су у једној златари.

Испуњавање жеља

Социолози сматрају да се купује оно што се намеће као неопходно.

„Није важно на који начин се купује, већ да се купи. Такве ствари се намећу као неопходне. Трговине, банке и читава економска продукција нуде човјеку да купи и увијек нађу начин како да протуре и креирају потребу човјеку. Присутна је култура да се троши унапријед, неостварено и незарађено“, истиче Иван Шијаковић, социолог.

У Покрету потрошача РС кажу да је куповина на рате начин да се испуне неке жеље.

„Људи тако испуњавају прохтјеве и жеље. Превазилази се фактор немања новца и иде на тај начин. Ако грађани оптерете плату, а немају друге изворе ко ће да финансира кућне трошкове живљења, онда то није добро. У том случају то је неодговорно и нерационално трошење“, рекао је Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача РС.

Крађе

У једној од радњи у центру града рекли су да на скупљу робу морају добро да пазе због крађа.

„Било је случајева крађе разних ствари, углавном квалитетних. Прошле сезоне једна госпођа украла је кожне рукавице, да бисмо касније чули да је запослена и на јако доброј позицији“, испричала је једна од продавачица.



0 КОМЕНТАРА

  1. Budžetlije uglavnom i kupuju uvozno robu.
    Da vidimo kuda ide novac od uzetih kredita MMFa-a koji se budćetlijama daje za platu prosek 1500 KM, dok radnik u proizvonji ima 500-600 KM za prosečno 250 sati rada u fabrici.
    Budžetlija kad dobija svoju platu, ide na leotvanje u Hrvatsku, Crnu Goru, Tursku, Španiju, kupuje uvotbe automobila od 20.000-30.000 KM u poseku podigavši kredit u stranoj banci koji otplaćuje ratama od plate koju je država podgigla od MMF-a.
    Na taj način, narod i država propadaju pošto se zadužuju za njihove bezobrazno visoke parazitske plate kod MMF-a, te plate kad dospeju do skorojevića-malograđanina odmah se prosleđuju stranim bankama u vidu otplate rata kredita (koje su ekspoziture Fedralnih rezervi i njihovog bezvrednog novca)a koje su ovde došle da nas opljčkaju jer naš narod plaća 5 puta veće kamate od onih na Zapadu.
    Trošenje nezarađenog je najveći problem potrošačkog mentaliteta naroda koji u svom konzumerizmu nije mogao odoleti primitivizmu da troši tuđe i nezarađeno.
    U čemu je problem, zašto narod ne može odoleti uvoznoj robi sa Zapada i Istoka koja ga je preplavila.
    Problem je u našoj kuluri i duhovnosti.
    PROGLAŠAVAMO OPŠTI BOJKOT UVOZNE ROBE, KREDITA MMF I STRANIH BANAKA KOJE NAS SISTEMATSKI PLJAČKAJU!

Оставите одговор