ЛИДЕРИ

Нема дана а ни средства јавног информисања да се не помене термин лидер(и) у свим могућим и немогућим контекстима и конотацијама. Лидери овде све раде, о свему одлучују, они су ти који кроје садашњост и будућност, њима (што је изгледа најважније) "међународна заједница" верује. До сада смо знали за неколико „узгајалишта“ за ову врсту, али […]

Нема дана а ни средства јавног информисања да се не помене термин лидер(и) у свим могућим и немогућим контекстима и конотацијама. Лидери овде све раде, о свему одлучују, они су ти који кроје садашњост и будућност, њима (што је изгледа најважније) "међународна заједница" верује.

До сада смо знали за неколико „узгајалишта“ за ову врсту, али сва су она била ван региона а најближе је било у познатом зимовалишту у централној Европи, Garmišpartenkirhenu. Тамо су прокламоване и самопрокламоване кандидате за лидери водили и после петнаестак дана враћали готов производ да усреће народ(е) у региону.

У свим иоле озбиљнијим политичким системима носиоци функција на одређеним позицијама су ДЕМОКРАТСКИ ИЗАБРАНЕ личности а не они које неко припрема и намеће. И ту је суштинска разлика између политичких система и многих других облика организовања.

Једно је сигурно, да су креатори и управљачи кризом у региону југоисточне Европе (а посебно БиХ) неуморни у изналажењу метода како би избегли или, тачније речено, изиграли демократију.

Стварање неке нове касте, касте лидера, нам је заиста непотребно а на начин како нам продају „рог под свећу“ стварају се услови да нестабилност, неперспективност и гушење у живом блату перманентне кризе постану трајна категорија, која ником није потребна али опстаје.

Цену наравно плаћају људи, од појединца до колективитета, при чему о њиховим насушним потребеама нико не брине, па ни лидери.