Криминал у УИО БиХ: Украдене милијарде марака!

Након највеће оптужнице за финансијски криминал подигнуте у постдејтонској БиХ, тешке преко пет милиона евра, у случају "Кекеровић и други”, на видјело излазе и све озбиљније оптужбе о криминалу у Управи за индиректно опорезивање БиХ, чија се вриједност мјери милијардама.

Случај назван „Кекеровић и други” кулминирао је одузимањем вишемилионске имовине и оптужницом против 23 особе за утају и незаконит поврат ПДВ-а у износу од преко пет милиона еура. Ова цифра, показаће се, тврде упућени, као кап у мору криминала који је произашао из УИО БиХ, односно чији су покровитељи били челни људи ове институције.

Предсједник Синдиката запослених УИО БиХ Мехмедалија Осмић годинама је упозоравао на криминал у овој институцији:

„Ово је требало да буде прије најмање пет година и не би се догодило да народ ове државе буде покраден за милијарде. Око 30.000 је обвезника гдје контроле нису биле. Ево рачунице: сваки дан некога – како ми кажемо – уврну, украду 100 марака, па пута 365, па пута девет, па пута 30.000. Израчунајте колико је то пара“, каже Осмић за РСЕ.

Из УИО наводе како су у случају “Кекеровић” на вријеме реаговали, док из Тужилаштва БиХ наводе како је кључ ипак био у људима у УИО.

„Истрагу настављамо и даље како бисмо открили и кривично процесуирали одговорне особе у УИО које су омогућиле незаконит поврат ПДВ-а“, каже за РСЕ портпарол Тужилаштва Борис Грубешић.

И актуелни директор УИО Миро Џакула свјестан је тога:
„Наравно да се такве активности не би могле догађати без људи из Управе – или из разлога незнања или из разлога незаинтересираности“, наводи Џакула за РСЕ.

Што Џакула потврђује, за бројне запослене већ годинама није тајна. Они који се успротиве бивају суспендовани и шиканирани на разне начине.
Истину о криминалу скупо је платио бивши шеф Царинске испоставе у Брчком Данко Богдановић, који је под санкцијама иако колеге с оптужницама и кривичним пријавама раде. О томе како се вара држава, Богдановић без устезања наводи један од примјера – царињење текстила:

„Мале, ниске основице за царињење текстилних роба – 0,83 фармерке, као у Тузли, уз договор с увозницима колико да им остаје по камиону. Или да се роба не прегледа детаљно, и да се под једном робом царини друга“, објашњава Богдановић.

Управо по овом је принципу државу за три милиона евра преварио Анес Садиковић, ухапшен у акцији БОСС, а који се доводи у директну везу са бившим директором УИО Кемалом Чаушевићем.

Истражни органи сумњају да је Кемал Чаушевић дозвољавао увоз текстила са лажним декларацијама о поријеклу робе. Углавном се радило о роби из Кине и Турске. Чаушевића и Синдикат сматра одговорним, али и његове политичке менторе које за сада, каже Осмић, држе у тајности.

На питање има ли политичких ментора, Осмић одговара:

“Има. Неком је био на услузи. Удовољаво њиховим жељама. И то се зна тачно ко је. Било је ту људи из одређених институција. Па знало се за криминал. Колеге из СИПЕ, ОСЕ итд. су радиле. Друга је ствар како је то завршавало”

Занимљиво је да је Чаушевић, који је остварио укупна примања од око 350.000 евра, за вријеме свог мандата у Сарајеву купио некретнине, станове и пословне просторе који премашују износ од 600.000 евра, а да при томе није дизао кредите, те још успио уштедјети око 50.000 евра. Управо ову имовину Суд БиХ је блокирао ове године, а полиција вјерује да има и некретнине у Турској.

Луксузан живот је требао бити и окидач да се истражни органи запитају, вјерује Богдановић:

„То који су то радили добро су живјели. Возили су скупа возила – од 30, 40, 100 хиљада марака, у односу на нас обичне који можемо возити своје возило И уз кредит живјело. Лагодно су живјели, ходали“, каже Богдановић.

За економисту Светлану Ценић, Чаушевићева имовина није никакво изненађење јер:

„Кад бисмо направили добру инвентуру свих запослених у јавној управи, па и оних на које не обраћамо пажњу јер се не експонирају, ви бисте били шокирани која је то имовина. Ја се осјећам као задњи сиромах у овој држави. То је имовина која је страшни суд.

Ја годинама истичем да је рекет огроман и да је управо један од разлога зашто је наша привреда неконкурентна и зашто иде све преко леђа радника јесте што морају извлачити новац из пословања, кеш или већ у којем све облику, и давати дужносницима на свим нивоима“, каже Светлана Ценић.

Утајеним новцем од пореза нису се куповали само станови, већ су се плаћали и коцкарски дугови. Онима који би проговорили, пријетило се или су били склоњени са дужности и проглашавани некомпетентнима.