Умро Михаил Тимофејевић Калашњиков

Произведено је 100.000.000 аутоматских пушака, које су носиле његово име, јер је АК-47 увијек звучало превише хладно и руско-технички. Недостајало му је да поживи још шест година и био би стогодишњак. Смрт га је задесила у кући, у сибирском граду Ижевску, надомак Урала. Као учесник Великог отаџбинског рата (како Руси називају Други свјетски рат), рањен […]

понедељак, децембар 23, 2013 / 19:24

Произведено је 100.000.000 аутоматских пушака, које су носиле његово име, јер је АК-47 увијек звучало превише хладно и руско-технички.

Недостајало му је да поживи још шест година и био би стогодишњак. Смрт га је задесила у кући, у сибирском граду Ижевску, надомак Урала.

Као учесник Великог отаџбинског рата (како Руси називају Други свјетски рат), рањен је и за вријеме опоравка је почео да прави нацрте, да би већ 1947. године конструисао нешто што је до дана данашњег најбоља аутоматска пушка на свијету.

НАТО идеолози и пропагандисти ће јој замијерати мању прецизност у односу на М-16, али нико не може порећи да је њено зрно разорније, да ће пуцати сквашена, у блату, у пијеску, по зими и врелини. И шта год да јој се може порећи, не може се порећи да су амерички војници листом од мртвих или заробљених вијетконговаца узимали калашњикове, јер се у условима џунгле, за разлику од њихових пушака, нису заглављивали.

Веома једноставна за одржавање, са минимумом дјелова, толико је проста за употребу, да из ње може пуцати и дијете. Што она и чине широм Африке и Азије. Изум данас покојног чичице из Сибира, однио је многе животе на свим меридијанима, али ипак требамо запамтити да оружје држе људи и да без њих оно само не убија.

Михаилов концепт је копиран од многих. Михаил је направио робну марку по којој ће Русија још дуго бити позната. Михаил је у Русији селебрити, а на остатку земљиног шара има непребројиво много својих амбасадора, који испаљују метке 7,62 мм.

Аутомат Калашњиков у званичној употреби је у више од 100 држава свијета, а његов конструктор је једина особа која је истовремено одликована признањем “Херој Русије” и два пута признањем “Херој социјалистичког рада”.

Код нас је, у Заводима Црвена застава, јуришна пушка Михаила Калашњикова копирана под ознаком М-70. У Хрватској су ту пушку произведену у Крагујевцу европејски прозвали Циганка (јер су је, кажу, Цигани направили), али ми, ако је нисмо звали просто "аутоматска", увијек смо је звали калашњиков.

За нас је та пушка готово скроз домаћа и веома значајна. Није ни чудо што је Мозамбик има на државној застави. Почивај у миру њен творче, јер је и нама твој изум обезбиједио мир у Републици Српској.



0 КОМЕНТАРА

  1. ово је и дан данас непревазиђена пушка.
    Да ли знате да су оружане снаге БиХ уништиле ову пушку као и митраљез М-84, као један од најсавршенијих у свијету којем нема премца, и узели оно америчко пластично смеће М 16. Кретени.
    Слава руском православном брату

  2. Човјек није имао ни средњу школу завршену, али је знао смислити шта треба да би преживио у борби, зато што је возио тенк у великом рату. Док наши мутанти гремлини политичари мисле да су они најпаметнији, а борци су им ментално подређена глупа класа, тако нам и треба кад трпимо стоку.

    Што се тиче наоружања ОС БиХ, ја бих им дао само баш праве пластичне пушке, то су идиоти за неко савршеније оружје, а и кад би га имали сами себе би поубијали.

Оставите одговор