Косово: Српски бракови морају да се разводе, па опет склапају по косовском закону

СРПСКИ бракови на Космету склопљени после 1999. у српским институцијама не препознају се у косовском систему, који не признаје српски извод из матичне књиге вјенчаних. Да би се регистровали и остварили своја права по косовском систему, супружници морају прво да се разведу по српском систему, како би доказали да су слободног брачног статуса.

среда, фебруар 1, 2017 / 21:18

СРПСКИ бракови на Космету склопљени после 1999. у српским институцијама не препознају се у косовском систему, који не признаје српски извод из матичне књиге вјенчаних. Да би се регистровали и остварили своја права по косовском систему, супружници морају прво да се разведу по српском систему, како би доказали да су слободног брачног статуса.

– Чак и уколико се брачни пар који жели да се венча по косовском систему претходно разведе у српској општини, тај процес траје око пет година. То је тзв. процес натурализације, односно добијања косовског држављанства по испуњавању критеријума брака – наводе у српским невладиним организацијама на КиМ, објашњавајући да се на озваничење бракова у косовском систему српски брачни парови углавном одлучују због личних докумената неопходних за запошљавање или неке друге потребе.

У НВО "Актив" из Косовске Митровице кажу да је додатни проблем када је један од супружника из централне Србије, јер се тада третира као страни држављанин, па регистрација брака по косовском систему у том случају траје много дуже него када су оба супружника са Космета. Додатно, супруга вјенчана у српском систему не може да буде регистрована под презименом супруга у косовском систему.

– Ја сам рођена 1991. у Приштини, а косовску личну карту због посла извадила сам 2014. Удала сам се септембра 2016. и у српском систему се презивам Ракић, по супругу, а у косовском девојачким презименом Андрић – говори Александра Ракић (Андрић) из НВО "Актив" у Косовској Митровици, који је први указао на поменуту проблематику.

У општинама јужно од Ибра постојала је могућност вјенчања српских брачних парова и у косовским институцијама још од 1999, док је на сјеверу та опција на располагању од 2013, од када постоје косовске институтције. Према незваничним сазнањима, у општини Грачаница, која ради по косовском систему, предато је тек тридесетак захтјева за "косовско вјенчање".

ПРИЗНАВАЊЕ ОЧИНСТВА

АКО је супруга из централне Србије, а супруг са Космета, и брачни пар добије дијете, супруг ће бити приморан да прође кроз процедуру признавања дјетета. Супрузи, наиме, чак и ако преда захтјев за вјенчање по косовском систему, остаје дјевојачко презиме.



Оставите одговор