Изјаве Трамповог сарадника о војсци Косова нема нигдје, смишљена је само за српско тржиште
Изјава новог министра одбране САД Џејмса Матиса у којој позива на формирање косовске војске чист је фалсификат. У питању је "специјална медијска операција" којом се покушава спријечити напредак Србије на међународном плану!
Изјава новог министра одбране САД Џејмса Матиса у којој позива на формирање косовске војске чист је фалсификат. У питању је "специјална медијска операција" којом се покушава спријечити напредак Србије на међународном плану!
Ово тврди новинар Жељко Цвијановић, главни уредник портала „Нови стандард“. Он каже да наводна изјава Матиса не постоји ни у једном виђенијем западном медију, да је истргнута из контекста и „запакована“ само за српско говорно подручје
Према Цвијановићевим речима, наводна Матисова изјава је „типична медијска операција, каквих је много у нашем јавном простору“.
– Изјаву је у српске медије убацио Радио Слободна Европа и она не постоји ни у једном виђенијем западном медију. То значи да је пакована само за српско говорно подручје. Из овог спина стиче се утисак да Матис говори о будућој Трамповој политици на Косову. Међутим, ако пажлјиво гледате стенограм представлјања пред Конгресом, одакле је изјава извађена, види се да само констатује ствари. Матис каже да ће се косовска војска оспособити и да ће јој се дати мандат под условом да САД намеравају да повуку снаге. Дакле, ствар је крајње начелна. Иначе, ради се о изјави од пре скоро 20 дана, коју је Матис дао тражећи подршку Конгреса за функцију министра. Дакле, говорио је тада као кандидат, а не као министар одбране – истиче Цвијановић.
Цвијановић додаје да политику САД према Косову неће одредити министар одбране, већ ће она бити производ руско-америчких односа у Источној Европи и на Блиском истоку, а Путин и Трамп се још нису срели.
– Медијска операција је видлјива и по томе што су вест Слободне Европе брже-болје пренели медији у Србији који прилјежно преносе све лажне вести о Трампу и бране статус qуо политике САД на Балкану. Смисао је јасан: у српским медијима и делу политичке јавности на делу је акција којом треба спречити Србију да устане и почне да ради на себи у тренутку кад се стичу глобални услови за то. Србија која ће пропустити шансе и остати на дну значиће још неколико година удобног живота овдашњих олош-елита – заклјучује Цвијановић.
“Advance Policy Questions for James N. Mattis Nominee to be Secretary of Defense […]
“Kosovo
“Approximately 650 U.S. troops remain in the Balkans as part of the Kosovo Force (KFOR) that first deployed to Kosovo in 1999 and today is comprised of over 4,600 personnel from 30 countries.
“What major lines of effort do you think are required to further reduce or eliminate U.S. and NATO presence in Kosovo?
“Kosovo is an example of what happens when the international community, led by America, commits itself to the defense of its interests and values. In general, I would recommend reductions commensurate with the security situation on the ground, but my understanding is that, at present, the Force remains critical to ensuring the stability of the region. Moreover, before it would be prudent to reduce the U.S. military presence, the Kosovo Security Forces must receive a mandate to conduct domestic security and territorial defense, a shift that will require constitutional change with parliamentary support.
“In your view, can the European Union play a more significant role in Kosovo?
“Yes. The efforts of the European Union are essential to the economic and political development of Kosovo and its stability, and its further involvement ought to be encouraged. It already plays a significant role in Kosovo by brokering the normalization of relations between Serbia and Kosovo through the Belgrade-Pristina dialogue. The dialogue allows both countries to move forward with plans for membership in the European Union, with the understanding that recognition of Kosovo’s sovereignty by Serbia will be addressed before actual membership accession. Additionally, the European Union helps contribute to stability in Kosovo through the European Rule of Law Mission in Kosovo.”
http://www.armed-services.senate.gov/hearings/17-01-12-confirmation-hearing_-mattis
http://www.armed-services.senate.gov/download/?id=3B3BCD9C-5EED-4ACA-9C72-D36543E84A09&download=1
Eh Mačak, ti baš onako u oko. 😀
@Мачак се превише држи чињеница (као и на теми о апелацијама Уставном суду БиХ, и сл), као пијан плота, не може никако да пусти мало машти на вољу да се размаше, да се мало опусти…Данашња омладина изгубила моћ маштања, замишљања ствари…Страшно…
ПРОЧИТАЈТЕ ОВАЈ ХВАЛОСПЈЕВ ТЗВ. „ГЛАСА СРПСКЕ“…И „АВАЗ“ ДА ИМ ПОЗАВИДИ…,
Амерички маринац родом из Бањалуке: Трамп није лажов
Амерички маринац родом из Бањалуке: Трамп није лажов02.02.2017 06:19 | Al Jazzera Balkan
Вашингтон – „Доналд Трумп није лажов и учиниће све што је обећао током кампање за предсједника Сједињених Америчких Држава, а његове присталице биће уз њега, па макар се прогласио и Цезаром“, тврди бивши припадник америчких маринаца, родом из Босне и Херцеговине, Емир Хаџић.
Хаџић, рођен у Бањалуци, одрастао у Сарајеву, а 1995. године као избјеглица одлази у Сједињене Америчке Државе, чији је новоизабрани предсједник прије неколико дана забранио долазак избјеглица и миграната.
Емир је двадесет година био у америчким маринцима, службовао широм свијета, али никада није заборавио ни одакле долази ни принципе државе чију заставу носи на униформи, пише „Ал Џазира“.
„Рођен сам у Бањалуци, али сам у Сарајеву од друге године живота, када су се моји родитељи, Тузлак и Козарчанка, преселили. Средином априла 1992. године моја мајка, брат и ја отишли смо у Козарац док се ситуација не смири у Босни, али сви знамо шта се догодило. Чиста луда срећа и мито одређених службеника спасили су нам главе. Успјели смо да избјегнемо из територије под контролом ВРС-а крајем ’92. и одемо у Хрватску код пријатеља. Када смо отишли из Сарајева, мој отац, иначе универзитетски професор и доктор наука, остао је у Сарајеву да се бори за опстанак БиХ и њених народа. Током мог кратког боравка у Хрватској отац је контактирао с нама и ја сам изразио жељу да се вратим у БиХ и будем дио историјске одбране наше републике. С обзиром на моје године старости, испрва ми се отац није сложио, али је одобрио након мог инсистирања“, почиње причу за „Ал Џазиру“ Хаџић.
Он је 1994. године напустио Босну и Херцеговину и отишао у Хрватску код мајке.
„Тада ме мати информисала да има могућности да одемо за Сједињене Америчке Државе преко програма за избјеглице. Америчка влада одобравала је визе за људе с простора БиХ чији су домови били под контролом ‘друге стране’. С обзиром на то да смо прије рата живјели на Грбавици, били смо квалификовани. Мајка, брат и ја смо аплицирали, прошли серију интервјуа, контрола и прегледа док нисмо добили одобрење за одлазак. Отац је остао у Босни и није желио да одлази из родне земље. У марту 1995. доселили смо се у Сан Хозе (Калифорнија)“, каже бивши маринац. Он наглашава да је његова породица тада на „људски начин“ дочекана у Америци.
„То су била друга времена, прије терористичких напада 11. септембра. Сви смо били сјајно дочекани од локалног становништва, које се показало као истински пријатељ људске расе на дјелима, не само ријечима подршке. Људи су нам помогли да се уселимо у станове, нађемо послове и не осјећамо се изоловани од друштва. Све најбоље што се чуло о Америци било је присутно“, наставља Емир причу за „Ал Џазиру“.
О својој одлуци да се придружи маринцима, Хаџић каже да је осјећао потребу да се одужи земљи која је њега и његову породицу топло дочекала.
„Пуно разлога допринијело је мојој одлуци да одем у Америчке оружане снаге. Америчке јединице су 1995. године, послије Дејтонског споразума, послане у мировну мисију у БиХ. С обзиром на важност тога да стране трупе требају да познају земљу и друштво гдје су послане, осјећао сам да требам помоћи у томе.
Истовремено сам осјећао неку обавезу да вратим дуг држави која је нас избјеглице тако топло примила.
Одлучио сам се за род војске Марински корпус због врсте тренинга и природе главне мисије корпуса. Та мисија је да корпус посједује ‘спремне јединице за одбрану државе када је држава најмање спремна’ и то да јединице корпуса могу дејствовати широм борбеног спектра преко мјесец и по без велике логистичке подршке. Привукло ме и то што Марински корпус има најтежи основни тренинг и што је менталитет маринца ватренији упоредивши регуларне војнике, морнаре и припаднике зракопловства“, каже Емир, и додаје да није имао намјеру да дуго остане у корпусу, те је прошао обуку десантног пједаинца.
Ипак, иако је службовао свагдје, Емир није успио да дође у БиХ.
„Нажалост, карте падоше тако да умјесто да одем у јединице које су ишле на Балкан ја сам послан на Хаваје и у Источну Азију. При крају уговора и двије мисије касније продужио сам уговор да бих се вратио у САД и припремио за факултет. Добио сам позицију инструктора за официре у држави Вирџинији, близу Вашингтона, гдје сам се намјеравао уписати на факултет. Али, након терористичких напада 2001. године предомислио сам се и остао у војној служби. Остао сам у војсци због сличних разлога које сам имао 1995. Иронија је што сам добио сљедећу прекоманду да будем регрутер. Послије те службе отишао сам у борбену јединицу, с којом сам отишао у мисије у Авганистану и Ираку. Након тога послан сам у двије мисије у Главни штаб Маринских снага – Европа, у Њемачкој. Послије три године вратио сам се у САД у борбену јединицу и поново отишао у Авганистан као ‘уграђени савјетник / тренер’ авганистанске армије“, прича Емир и наставља:
„Након тадашњег смиривања ситуације у Авганистану моја сљедећа мисија била је у Шпанији и Сјеверној Африци послије напада на Амерички конзулат у Бенгазију. Моја посљедња велика мисија у корпусу био је одлазак у Румунију као дио Црноморских ротирајућих снага, одакле смо слали тимове да тренирају са савезницима и земљама партнерима широм Европе. Мој посљедни стационар био је у ‘Виргиниа Беацху’ као примарни савјетник и експерт за Источну Европу и Евроазију. Након годину и по и послије 20 година у војци, подстакнут избјегличком кризом, одлучио сам скинути чизме и посветити се борби за људска права“.
Он додаје да његови познаници на које је оставио утисак имају позитивно мишљење о муслиманима, неки од његових старих субораца падају под „црну магију“ конзервативних медија и националистички оријентираних политичара и „учењака“.
„Иако су предсједници Буш млађи и Обама много учинили у превенирању антимуслиманских предрасуда и напада, неки су други вјетрови то све уназадили путем друштвених мрежа, лажних вијести и отровне реторике у политичким каналима. Посљедњи амерички избори рекли су нам све што је требало бити речено, али битка за људска права и равноправан живот није изгубљена. Погледајте колико је хиљада људи изашло на улице када се чинило да предсједник Трамп прекорачује своја овлаштења“, истиче Емир.
Након Трампове одлуке о муслиманима, Хаџић каже да нови предсједник САД није лажов и сматра да ће урадити све што је обећао у предизборној кампањи.
„Његове присталице га подржавају и не вјерујем да ће се то промијенити. Они ће подржати предсједника Трампа чак и кад би се он декларисао Цезаром. Људи који су за њега гласали само зато што нису хтјели да гласају за Клинтонову друга су прича. Већина Американаца или су против предсједника Трампа или гледају на његову администрацију с одређеном мјером скептицизма. Предсједник Трамп чини све оно што је обећао током кампање. Он је можда много ствари, али није лажов. Иако поштујем институцију предсједника, не слажем се са његовим потезима. Ја не желим да Кип слободе буде замијењен зидинама и бодљикавом жицом. Желим да Америка постане оданија својим идеалима који су живот, слобода и тежња за срећом. У исто вријеме желим да ова земља буде сигурна од било којег облика тероризма и насиља за моју дјецу и њихове вршњаке“, каже Емир.
Свој интервју за „Ал Џазиру“ Хаџић завршава ријечима:
„Желим да, како је предсједник Реган рекао, ‘Америка остане сјајни град на врху брда’ који привлачи најбоље и најбистрије људе из цијелог свијета. Томе посвећујем сљедеће поглавље живота“