Космет у Србији: Усвојена декларација за подршку Влади

На сабору "Космет у Србији", одржаном у Београду, усвојена је декларација којом се пружа подршка Влади Србије у предстојећим преговорима Београда и Приштине, те је упућен захтјев да се не дозволи кршење Устава Србије, Резолуције 1244 Савјета безбједности и одвајање Косова и Метохије од Србије.

У декларацији се Влади Србије предлаже да се међународним посредницима предочи да је Србија међународно призната држава у њеним уставним границама, да су Бадинтерова комисија и Хелсиншки акт гарантовали авнојевске границе свим државама послије распада Југославије и да Србија треба да преговора са тих позиција.

Тражи се да представници Београда у преговорима инсистирају на повратку Срба на Космет, те провођењу истраге о трговини органима, киднапованим и убијеним Србима и враћању српске имовине.

У декларацији 20 патриотских удружења, покрета и завичајних клубова тражи се да Београд инсистира на заустављању присвајања српске баштине, да од ЕУ тражи да одустане од кршења међународног права и да поштује Устав Србије.

Од Београда се тражи и да инсистира на укидању административних прелаза између Косова и централне Србије, као и да престану хапшења и прогон Срба на сјеверу Косова и Метохије, које треба амнестирати као борце за људска и национална права.

Декларација ће бити уручена предсједнику Србије Томиславу Николићу, Влади Србије, Унмику, Еулексу, страним амбасадама у Београду, предсједавајућем Генералне скупштине УН, генералном секретару УН и Савјету Европе.

На сабору, одржаном у београдском Дому синдиката, окупљенима су се, између осталих, обратили помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Мирко Крлић, бивши припадник Кфора мајор Кристијан Кеш, који се покајао због НАТО бомбардовања Србије, академик Свето Стожинић и истакнути представник српске дијаспоре Мила Алечковић.

Говорио је и некадашњи амбасадор Југославије при УН Владислав Јовановић, који је поручио да Србија не треба да улази у преговоре без чврстих изгледа да ће се они завршити компромисом о коначном статусу Косова и Метохије и да би "замрзнути конфликт" био боља алтернатива.

Он је истакао да би Србија, натјеравши ЕУ да се изјасни у којим државним границама жели да види Србију у својим редовима, лишила Америку и ЕУ могућности даљег уцјењивања.

"Без такве гаранције Србија би била у неповољном положају. Уколико друга страна није спремна за уступак, за Србију би било боље да конфликт буде замрзнут него да у наставку дијалога она буде једини губитник", рекао је Јовановић.

Он је истакао да Запад, користећи се опсједнутошћу Србије Европском унијом, жури са затварањем проблема Косова, јер би нормализациојом односа Србије са Косовом, то јест, посредним уважавањем незавности од Београда, Косово престало да буде примјер успјешног сепаратизма.

"Сепаратистички покрети у свету изгубили би пример за углед и не би више могли да се на њега позивају, Запад би могао да одахне и да убрза интегрисање такозваног западног Балкана у евроатлантске организације. Маргинализовао би утицај Русије и Кине у региону и добио би одрешене руке за своју глобалну политику према Средњем Истоку, Каспијском басену и Средњој Азији", појаснио је Јовановић.