Колика је плата?

Пролазим поред једног бутика у близини центра града Бањe Лукe, на радњи пише да се тражи радница… Потјера ме радозналост да уђем, да бих се још једном увјерила да су људи у овој држави дотакли само дно.Знала сам шта ме отприлике чека, али то што ме дочекало је горе од оног што сам очекивала . […]

субота, јул 27, 2013 / 21:59

Пролазим поред једног бутика у близини центра града Бањe Лукe, на радњи пише да се тражи радница…

Потјера ме радозналост да уђем, да бих се још једном увјерила да су људи у овој држави дотакли само дно.Знала сам шта ме отприлике чека, али то што ме дочекало је горе од оног што сам очекивала .

Прилази ми госпођа газдарица, жена у 40-им годинама, крајње извјештачено љубазна.

– Имаш ли радног искуства?
– Не, на жалост…
– То ти је недостатак мали, али нема везе, ја све дјевојке примам на пробни рад… А ако би била примљена радила би по 4 сата, 5 дана у седмици, ријетко се остаје дуже, некад кад стиже роба и тако нешто ако треба обавити и сваку недељу 8 сати на сточној пијаци у цвјећари, један дан у седмици је слободан, може то бити и субота ако има нека свадба, никакав проблем није.

Моја или туђа, помислих.

– Колика је плата?
– 200 КМ…
– С обзиром да је радња у насељу Буџак , да ли се добија додатна надокнада за превоз?
– Па не, ја знам да то није нека плата…

Мислим у себи, ма како није, па док платим месечну карту остане ми 150 КМ, не бих знала шта ћу с толиким парама, могла бих чак и штедну књижицу да отворим…

– Знаш велика је криза, ја некада немам за хљеб, али робу морам набавити, у једној па другој радњи, па цвијеће у цвјећари.
– Да, да вјерујем да Вам је тешко…
– Па јесте, знаш док ја платим простор, док набавим робу, ја ту робу морам да продам,а тешко је наћи добру радницу, нису сви рођени за продају. Ево сада идем на одмор 10 дана у Турску са породицом, ја немам коме ни радње да оставим.

– Ах, баш ми је жао, мислим, жао ми је што немате коме радње да оставите, а не зато што идете у Турску.А истина, истина, тешко је наћи добре раднике, а мотивисали сте их бар добром платом.И питам се, гдје ли ће Ваше раднице на одмор, у најбољем случају на неку егзотичну дестинацију попут Бардаче.Пријатно

Да није жалосно, било би смијешно…

Наташа Рогић, дипл. психолог



0 КОМЕНТАРА

  1. Slazem se u potpunosti sa Stojanom…

    Dodacu…Ovo je samo jedan u moru parametara koji ukazuju na nimalo zavidnu situaciju u nasem drustvu. Nazalost, trend je otici negdje dalje.
    Pat pozicija dok ne naidje neki jaci vjetar, dok igraci sa burgijama u ruci ne promjesaju opet karte.
    Kudio sam komunisticki sistem, prizeljkivao „privatnike“. Ipak manja je steta pod jakom cizmom…Takav smo narod.

Оставите одговор