Емил Влајки: Специјала на Вулиће, као да су терористи

Јучерашњи призори хапшења породице Вулић који нису оставили никога равнодушним, наново су ставили у жижу интересирања конгломерат феудалних, дивље капиталистичких и (рудименте) грађанских односа у РС, што захтијева разјашњење низа правних, политичко-психолошких и етичких питања. Ево неких:

– Да ли је било опортуно и политички мудро када се ради о јавности, наставити изградњу објекта поред имања Вулићевих док се не ријеше правне контроверзе које трају већ годинама око легалности тог подухвата. Тужилаштво РС, праћено медијима, је у више наврата покретало те контроверзе, па се је суд очито показао неефикасним у њиховом разрјешавању и тиме допринио погоршању ионако тешке ситуације у овом ентитету.

– Зашто надлежни органи нису обавијестили јавност да ли је приступни пут којим су се Вулићеви служили, и око којег је ова људска драма настала, дио власништва Вулића, или је он комунално (државно, друштвено) власништво? Очито је, да је легитимност полицијске интервенције овисила о одговору на ово питање.

– Зашто, прије избијања јучерашњег сукоба, Влада није ефикасније посредовала у спору између двије супротстављене стране. А ако већ није могло доћи до договора, зашто Влада није о суштини проблема обавијестила јавност с обзиром на предвидљиве посљедице на већ комплексну сигурносну ситуацију у Републици?

– Да ли је било збиља потребно ангажирати специјалце у овом случају, пошто Вулићеви нису никакви терористи, а да се није при том мислило о психолошким аспектима реакције јавности? Зар је стварно било потребно ангажирати толико полицајаца, ако је то, законски гледано, било једино рјешење?

– Зашто неки медији и неке политичке странке, инсистирајући на, по њима, полицијској бруталности, нису објективно извијестили јавност да је у овој драми један полицајац добио тежак пријелом ноге?

Показује се, узевши у обзир ова и многа друга питања која би се могла поставити поводом мучне ситуације која се исказала, да јавност у РС-у не смије више бити држана по страни, и да мора бити активан фактор у разрјешавању изразите економске и социјалне патологије која на овим просторима влада. Јер нема друштвеног прогреса без демократске јавности.