Који си ти нама краљ

Вау, теби је сјајно. Завршио си факс у БеГе-у па си Богом данији и значајнији од раје која студира по пустим босанским касабама.

Пише Вукашин Беатовић

Теби је сјајно јер си по заслузи добио посао у заједничким органима у Сарајеву, редовно примаш дебелу плату, топли оброк, регрес…

Теби је одлично јер имаш велики стан ког је средио архитекта са двадесет година искуства. Ти возиш добра кола, идеш на зимовање и љетовање, сваки ти је викенд попуњен ако ничим другим а оно садржајем из Андрићграда. Па, теби је стварно сјајно јер можеш да одеш на Јахорину кад год ти се ћефне, па да изнајмиш профи фотографа да услика колико ти је добро док се проводиш.

Ма, ево, стварно ти је врхунски јер можеш да платиш ски опрему и Пољице, а онда кад се вратиш са скијања можеш да изнајмиш брвнару са великим камином и са лаком дамом, да се усијаних глава свалите преко преудобног лежаја и да вам све ћелије уживају док се од уживања не исцрпите…

Ти можеш да платиш тамбураше да ти пјевају на увце док пијеш вино Вукоје из чаша са бљештавом бравуром елитног хотела која, ето, пуким случајем, сваки пут доминира на фотографији, одмах до твог сјајног, прескупог осмијеха…

Па теби је стварно идеално јер можеш да скокнеш до Париза па да тамо сачекаш да дође Нова и да у том пре пре пре прелудом и пре пре пре пре предобром проводу дођеш до трга Конкорд и да поред свега што се на њему налази пронађеш кип обнажене жене коју онако шмекерски и широко ухватиш за дојку па то онда уфоткаш својим савршено паметним и најновијим телефоном, па фришку фоткицу са истог одмах пустиш на фејс да доживи преко сотину лајкова, пар шерова и неколицину коментара типа – Јој који си ти мени краљ…

Таман кад прође нова и наступе Божићни дани, ти се вратиш у свој топли дом и опет ти је врхунски… За Бадњи дан доћераш храстину пред кућу, окренеш дебело јање, увече одеш пред цркву да видиш ватромет и да сто пута поновиш да то није ништа наспрам оног што си видио у Паризу. Сутрадан у Божије име и с рафалном паљбом дочекаш полазника и то, раном зором у три сата а увече окупиш екипу и одеш да се уз ЗвЕзДе ГрАнДа разбацаш као свака друга сила небеска. Ма ЛуДиЛооООоо… ХааОоОООс…

Све ово је наравно усликано па те тагују тамо неке цуретине чије ступидне поруке већ данима не отвараш јер те много смарају. Добро, мало се пореметиш кад сутрадан видиш колико си се искривио на фоткама, глава те онако башка зажига и са десне и са лијеве стране, али то тако мора…

Ма теби је стварно сјајно, ти чак не мораш да орибаш клозет кад се исповраћаш по плочицама преко шоље. Ти не мораш да поспремаш кревет, да скидаш прљаву постељину, не мораш да усисаваш, ти не мораш…. Ма, ма ти не мораш ништа…..

Ти си краљ, шах, мат, брат, тата, цар, муња небеска. Ма ти си, ма ево… Ма има ли ико да каже да ниси све што јеси па да га пошаљем у материну исте секунде. Ти си, ти си…. Ма јооој, ево не знам шта си све…

Теби је супер… Теби је супер… Теби је супер… Лајк, лајк, лајк…

Теби је супер, лајк,