Дуг је зао друг?
И код мене у кући одвајкад се овако говорило и говори. Додуше, без упитника. Дуг је зао друг. Тачка. Колико је та народна изрека добра и истинита? Наш гувернер је недавно изнио податак да нам је дуг 8 милијарди и да износи мање од трећине друштвеног производа. Испод 30%. Ми немамо монетарну политику, привреда нам […]
И код мене у кући одвајкад се овако говорило и говори. Додуше, без упитника. Дуг је зао друг. Тачка. Колико је та народна изрека добра и истинита?
Наш гувернер је недавно изнио податак да нам је дуг 8 милијарди и да износи мање од трећине друштвеног производа. Испод 30%. Ми немамо монетарну политику, привреда нам се суочава са дефлацијом, политичке тензије су максималне а стране инвестиције минималне. Како у таквим условима стварати нову вриједност, како расти, како се развијати?
Упоредимо нас са неким другим земљама.
Јапанци имају велики дуг, највећи на свијету. Дуг углавном финансирају из штедње домаћег становништва. Дуг Јапана износи 2,2 њихова годишња друштвена производа – 220%. Јапан тим дугом финансира своје образовање, своју инфраструктуру, своје електране.
Италијани су при врху листе свјетских дужника. Дугом финансирају своје музеје, фасаде, штите своје културно историјско благо, подстичу пољопривреду, брендирају вина и сиреве. Италијани су дужни више него што произведу у току године дана. Дуг им прелази 100% бруто производа.
Нијемци? Фрау Меркел је на челу једне поприлично задужене земље. Пробили су онај критериј из Мастрихта од 60% дуга. Британци су знатно задуженији од Нијемаца, Белгијанци исто тако. Шпанци, Португалци, Ирци, Французи – сви имају машала дуг. Сви они тим новцем финансирају инфраструктуру, подстицаје, образовање. Сви они тим новцем креирају оно што нама највише недостаје – нова радна мјеста, нову вриједност, раст и развој.
Шта би се десило да ми одлучимо подићи наш дуг за дупло, за додатних 8 милијарди? И даље би наши коефицијенти показивали мањи ниво задужености у односу на све ове горе набројане земље. Међутим, у том случају ми би смо имали по 50 хиљада марака за више од 160 хиљада људи.
То су велике паре! 50 хиљада марака добра је отпремнина за прекобројне државне службенике или раднике јавних предузећа а цијеним да је исто толико сасвим довољно за стварање новог радног мјеста у некој радноинтензивној дјелатности. Ето нам више од 100 хиљада нових радних мјеста. Ето нам неколико десетина хиљада непродуктивних државних службеника мање. Ето нам мање јавне потрошње, мањих пореских стопа, већих страних инвестиција. Тих више од 100 хиљада нових радника – радника који стварају нову вриједност, донијело би нам двоцифрену стопу раста и у року од 5-7 година наш дуг свело у данашње оквире – испод 40% бруто производа и омогућило нам нови круг задуживања и нови инвестициони циклус.
Ако кренемо путем убрзаног раста и развоја, поставља се питање – како би се онда попунила сва она упражњена радна мјеста у Њемачкој? Њемачка је навикла да је граде и развијају гастарбајтери. Слично је и са осталим земљама о чијем сам јавном дугу писао. Након што су стекле капитал пљачкајући колоније, наставиле су да га увећавају ангажовањем туђе радне снаге. Данас то раде бјесомучним задуживањем уз истовремени притисак на мале и неразвијене да дуг држимо на ниском нивоу. На нивоу који би за све њих тако развијене и богате био катастрофалан. Замислите само шта би било са Америком да се мора изједначити са нама по нивоу задужености – да мора вратити 10.000.000.000.000,00. Ако би смо ову вриједност, којој ни имена не знам, изразили у секундама добили би смо дебело преко 300 година. Прије толико година САД нису ни постојале. Нису биле ни у плану.
Екс 1978
„Јапан тим дугом финансира своје образовање…“
Reče Ex koji prije neki dan reče da prosvjetne radnike treba plaćati kao najamnu radnu snagu i težiti tome da se u obrazovanju zapošljava sve nezahtjevniji kadar.
…………………………………………………………
Тих више од 100 хиљада нових радника – радника који стварају нову вриједност, донијело би нам двоцифрену стопу раста и у року од 5-7 година наш дуг свело у данашње оквире…
Ćiribućiriba,
da razjasnimo, ne daj bože da branim sadašnju prosvjetu i njihov nerad, ali rješenje nije u smanjenju plata u obrazovanju već u podizanju standarda.
U svojoj analizi Ex uzima za primjere Italiju, Japan, Njemačku, Ameriku – visokorazvijene države sa vrhunskim univerzitetima i koje još pride tome privlače veliki broj visokobrazovanih mladih ljudi iz drugih zemalja.
Zadužiti se da se otvore radna mjesta za niskoobrazovanu radnu snagu nesposobnu da stvori inovaciju već reći da je stvar u tome da se treba otvoriti fabrika u kojoj će neko sa osnovnom školom lijepiti đonove dok će oni sa mrvicom pameti bježati iz zemlje je po meni promašaj.
Pogledajmo samo dvadeset godina nakon rata koliko je škola otvoreno, u koliko škola djeca imaju elektronske table i uporedimo to sa dvadeset godina nakon onog Drugog rata.
Kasnimo, smrtno kasnimo, kredit za podizanje kvaliteta obrazovanja traži strategiju, traži izbacivanje zapošljavanja preko štele, poseban nadzor kvaliteta obrazovanja u matematici, jezicima, strukovnim školama, prestanak stipendiranja studenata koji upisuju fakultete za kojima nema potrebe, veće stipendiranje mašinaca, elektrotehničara, informatičara…
To neće dati rezultat u mandatu jedne vlasti, ali je jedini put.
Идеје, идеје, идеје.
Без пословних идеја можемо дићи колико год хоћемо кредита, ништа нећемо направити.
До идеје могу доћи само људи који су образовани, који су видјели свијета, радили по свијету…
Скоро сам на радију слушао једног Бањалучанина који сада успјешно бизнисује у Шведској. Каже човјек да у не пада на памет да било ког шведског колегу наговара да нешто уложи у БиХ, нити то њему пада на памет. Каже, ја бих своју пословну каријеру у Шведској завршио када бих неког колегу бацио у раље бх-рекеташа, корумпиране власти у БиХ.
А човјек сигурно има идеја. Да нема неби био успјешан на Западу.
Бојим се да смо у врзином колу. Да би нешто кренуло набоље треба промијенити систем. Власт по логици ствари није склона промјени система, а опозиција је гора од власти по том питању.
Неће ваљада Вукота и Михаљица мијењати систем. Не знају они шта је то. То може урадити само трећа опција, али ту опцију је за неко вријеме сахранио Вукан, тако да ситуација није добра без обзира шти Иванић и Говедарица мисле да јесте.
Тачно. Не видим чему кредити ако не знамо шта ћемо са истим или ако намјеравамо као и до сада да их користимо за „крпљење буџета“.
Daj Anja sestro draga, saberi se već jednom!
Čemu se ti nadaš, šta ti očekuješ više od ove dodikove nesposobne vlasti?!
Zar tebi niko dosad nije objasnio stanje stvari – da je dodik za vrijeme svog orgijanja na vlasti od GOTOVINE NAPRAVIO VERESIJU!
Je l’ kontaš ti išta, za boga miloga?!
Ne dirajte Anju, treba da razumijemo djevojcice.
Neka se nadaju necemu i nekome.
Neka se nadaju princu na bijelom konju…
U mome komsiluku ima jedna Anja, kakve li slucajnosti.
Po nju uocii N godine dodje pet djevojaka i odose na proslavu.Napirlitane, vesele, sve ljepsa od ljepse… Skolovane, mlade…
Momci se ne zene, cure se ne udaju…
Kako ? S cim ?
Gdje?
Kod babe i djeda? Od njihove tzv penzije? U njihovih 50 kvadrata?
Moja generacija je i sretna, imali smo nekada, zivjeli smo, pa neka sada i nemamo, neka su nam oteli.
Ali, od cega da pocnu mladi bez posla?
Kakva ce im tek biti starost?
Zato, pustite Anju, Anjama je najteze.
Екс 1978
a otkud ti sigurnost da će ti prekobrojni sa svojim otpremninama otvarati radna mjesta? pa, ljudi su to radili, uzmu otpremninu u jednom državnoj firmi a onda se zaposle u drugoj ili kao savjetnici ili čak i ministri i sl.. možeš li takvu analizu napraviti? kako je to do sada izgledalo.. davanje otpremnina je počelo još 80-ih. postoji li analiza koliko je tih ljudi otišlo u to što ti nazivaš radnointenzivni sektor a koliko se samo prebacilo na neku drugu javnu funkciju bilo to vlada, neka agencija ili ćak i univerzitet?
Јапанци имају велики дуг, највећи на свијету. Дуг углавном финансирају из штедње домаћег становништва
Ovu rečenicu kao da je napisala Željka Cvijanović.
„Бисмо“ се пише заједно. У мом селу се прво заврши основна, па онда „високе школе“.
Иначе, анонимни аутор је пред изборе снажно подржавао оне који задужују у циљу нерационалне потрошње, оне који стежу привредницима омчу око врата да би запослили масу неспособних и необразованих на државне јасле, а против оних који су се залагали да се то промијени корјенито. Цијенимо да не конзумира бунике, па је једино реално објашњење да има неке повластице, да му је можда висина рекета мања од опроштеног дуга за електричну енергију или је повлаштен у реду за ИРБ кредит.
Ако нам годишња рата кредита прелази 500 милиона КМ, а украде се најмање толико, онда је јасно да је рјешење у спречавању пљачке јавних средстава, а не у враћању дуга новим задуживањем. Умјесто 500 милиона за итплату прокоцканог новца, узмеш 200 милиона и субвенционираш мање буџетске приходе након смањења намета привреди. Ако ти годишње за рјешење проблема негативног прираштаја и старења становништва треба 200 милиона КМ, а не наплатиш од Рафинерије и фабрике Бирач много веће порезе, онда је све јасно.
Иначе, негативна критика Фронталу што даје простор људима који немају име и презиме. Колико се сјећам, својевремено су критиковали Мочевића због исте ствари.
Поздрав и срећан нам Дан Републике и Св. Стефан!
@ češnjak, 09.01.2015. 09:32:10
Nećemo se složiti po pitanju inovacija. Najveći inovatori našeg doba nemaju formalno visoko obrazovanje – Gejts, Džobs. Moje iskustvo govori da obrazovanje i inovacije ne idu nužno ruku pod ruku. Složićemo se po pitanju kvaliteta našeg obrazovanja ali glupo je čekati 20 ili 30 godina koliko treba da se ta reforma odrazi na stvaranje nove vrijednosti. Matematika je jasna, ako nam je stopa rasta veća od kamatnih stopa – zaduživanje je opravdano.
@ Симо П. Ороз, 09.01.2015. 10:32:24
Vođen sam idejom da nismo u vrzinom kolu i da postoji put koji nas vodi ka visokim stopama rasta. Insistiranje na držanju duga na niskom nivou je zamjena teza, još jedna prevara. Najbogatija društva su najviše dužna. Ako smo već propustili priliku da pljačkamo kolonije, ako smo i sami bili žrtve vjekovnog pljačkanja, ako smo im velikodušno dali zdravu i pravu radnu snagu da ih gradi i razvija – zašto da im prepustimo sav slobodan kapital da radi u njihovom a ne u našem interesu? Naš interes je da zaposlimo narod pa makar i na poslovima izrade timberland čizama, šivenja barberi mantila i pletenje RL džempera. Dug kao instrument ekonomske politike ne valja tek tako odbaciti. Mi to uporno činimo. Griješimo.
@ aleks, 09.01.2015. 18:56:20
Otpremnina od 50 hiljada maraka po jednom budžetliji je investicija koja se nama kao društvu isplati za 3 godine. Naravno da budžetlija koji uzme tih 50 hiljada neće imati prava zapošljavanja u državnim službama, potražiće sreću na otvorenom i slobodnom tržištu. To je i put za promjenu Zakona o radu. Vjerujem da postoje ljudi koji su spremni uzeti otpremninu + podsticaj za zapošljavanje u realnom sektoru i krenuti u stvaranje nove vrijednosti. Mladi bračni par na budžetu, na taj način bi mogao dobiti 100 hiljada evra i pokrenuti vlastiti mali biznis. OISRM u državnim službama je posebna tema i traži širu formu.
@ Malina, 09.01.2015. 19:18:35
Ima onaj citat nekadašnje prve dame Amerike o velikim, srednjim i malim umovima, tj. o idejama, događajima i ljudima. Živa istina.
Smisao ovog teksta je očito taj da se opravda enormno zaduživanje koje vrši ovaj režim. Ne znam kako drugačije objasniti ovako paušalnu analizu inače kompleksnog pitanja (pre)zaduženosti.
Kad se razmatra pitanje (pre)zaduženosti treba imati na umu strukturu zaduženja (kratkoročno ili dugoročno zaduženje), snagu ekonomije, svrhu zaduženja itd, itd. a ne samo zaduženost u odnosu na bruto društveni proizvod.
Kad se govori već o Njemačkoj evo nekoliko riječi o njihovoj zaduženosti.
Sve poluge njemačke države su stavljene u funkciju jačanja nemačke privrede – od razno razih podsticaja, povoljnih kreditnih linija pa do mnogobrojnih poslovnih udruženja koja se bave traženjem poslova u pojedinim granama privrede. Strategija razvoja je jasna – bazira se na izvozu i ulaganju u visoko sofisticirane proizvode i opremu. Dakle, radno intenzivne djelatnosti se prepuštaju azijskim zemljama. Posebna se pažnja poklanja ljudima koji žele početi privatni biznis. Procedure osnivanja firme su potpuno pojednostavljene, a koriste se instrumenti koji za cilj imaju pomoć tim ljudima da „prežive“ prve godine poslovanja, i razviju biznis. Rezultat svega navedenog je taj da Njemačka privreda nije ni osjetila ekonomsku krizu, a nezaposlenost je na nivou od 3 posto. To znači da samo oni koji imaju veću korist od socijalne pomoći nisu zaposleni. Što se tiče radne snage, Njemačka već godinama provodi mjere sprečavanja ulaska imigranata. Izuzetak su samo oni poslovi koje njemci neće da rade ili visoko kvalifikovani poslovi u kojima obrazovni sistem nije generisao dovoljan broj njihovih kadrova. U takvoj situaciji njihova zaduenost je nebitna jer je privreda u takvoj snazi da se dugovi mogu nesmetano vraćati, a pri tome generisati visok nivo nove vrijednosti.
Šta da kažem za RS? U RS vlast čini sve da uništi privredu koja u suštini i ne postoji. U takvoj situaciji kreditno zaduženje od 30 posto je enromno zaduženje jer nema motorne snage koja bi ga vraćala. Da ne govorim o tome da su krediti uglavnom kod nas ubudale utrošeni bez ikakvog jasnog programa i strategije.
Prema tome, možeš ti našim budžetlijama podijeliti i po 100 hiljada maraka ali niko od njih neće pokrenuti sopstveni biznis, već će novac uložiti u banke. Zašto? Zato što kod nas ne postoje uslovi ili ambijent za normalno vođenje firme. Većina budžetija to jako dobro zna. Znao bi i ti da manje slušaš Dodika, a više se krećeš među poslovnim ljudima.
Dug u rukama ove vlasti predstavlja oružje masovnog uništenja. Dakle, nije problem treba li se zaduživati ili ne, već kako se zaduživati. Održavanje lokalne potrošnje i njeno podgrijavanje rasporedom dužničkog novca u plate administracije i skupe kriminalne poduhvate svakako ne predstavlja razumno ponašanje. Gubici nastali na Tesli, Bobar banci, Balkan banci, IRB, su zatrpani ćutanjem, a samo tu se nalazi nekoliko stotina miliona jada.
Ili, kako javnost uopšte prihvata ovu priču o malom i velikom, kada Helga isti nije ni pomenula, ni u ekspozea, ni u ekonomskoj politici, ni u budžetu, a ni u odluci o zaduživanju. Kako se to Narodn skupština ponižava i ismijava. Pozdrav za sve oporezovane po osnovu fonda solidarnosti i svim posštenima koji su uplatili pomoć za poplavljene na „centralni“ račun.
Vlast koja zakonom predvidi da prioritetni servisira inostrani dug, direktno sa izvornih prihoda, uvijek će naći prijateljski nastrojeni kreditore.;)
Све се то док прије пар година могло још сакривати јер је било много више новца у оптицају. Што би познати амерички инвеститор и милјардер Ворен Бафет рекао:“Лоче ствари се не виде у добрим временима,тек кад се плима повуче видјеће се ко се купао гол.“
ex-1978, 10.01.2015.
Nećemo se složiti po pitanju inovacija. Najveći inovatori našeg doba nemaju formalno visoko obrazovanje – Gejts, Džobs.
—————————————————————–_
Eh, kako ti ono reče, proguglaj, Gejts je dijete iz visoke srednje klase i pohađao je privatne škole uz stalne donacije za svoje projekte i tako bogatu školu koja mu je zakupila vrijeme za rad na najboljim računarima tog vremena.
Doći pa sada lupetati našoj djeci koja i danas vuku kredom po tabli kako ni Gejts nema fakultet je jedna velika LAŽ.
Zamisli nekoga Gejtsovih potencijala koji danas ide u neku školu u Banja Luci – kada će taj mali dobiti priliku da u nekoj industrijskoj kompaniji upozna sistem rada i najkvalitetnije mašine.
Možda u Medicinskoj elektronici?
—————————————————————–
„Moje iskustvo govori da obrazovanje i inovacije ne idu nužno ruku pod ruku.“
……………………………………………………….
Obrazovanje i inovacija?
Spominješ Džobsa, i njegovu ulogu
Okej,spomeni onda i Stiva Voznijaka i njegovo obrazovanje i ulogu u stvaranju inovacija koje su dovele do PC računara.
Obrazovanje i inovacije nužno idu ruku pod ruku, ovo argumentovanje sa Gejtsom i Džobsom je samo pokazatelj toga da se drugi put u opisivanju zaduženja u drugim zemljama moraš pozabaviti i time koliko su ti Japani, italije, amerike i ostali uzeli kredita da bi svoje obrazovanje postavili na visok nivo.
Bez toga je besmisleno porediti se sa njima
„Иначе, негативна критика Фронталу што даје простор људима који немају име и презиме. Колико се сјећам, својевремено су критиковали Мочевића због исте ствари.“
To je samo zbog toga da pokažu koliko cijene tvoje laprdanje pod pravim imenom i prezimenom.
Moje lično mišljenje je da svaki dobar komentar, tekst, priča je dobrodošla pa taman dolazila od anonimnog autora.
Po logici nekih, a i tvojoj, a moram reći da je bolesna, sve spomenike neznanim junacima bi trebalo porušiti, a to što je on dao život za slobodu treba opljuvati jer se nije busao svojim identitetom nego hrabrošću.
Tako i ovde imamo ljude koji pišu hrabro i korisno a da pri tome ne znamo ko su, niti nas interesuje, ali doprinose kvalitetu rasprave a i neko će pročitati pa će nešto i naučiti. Po meni dva najbolja komentatora su ovdje BORISLAV i Simo, anonimni su ali najbolje pišu. Ne znam samo ko bi mogao ući u neku polemiku sa BORISLAVOM a da se pri tome ne pokaže poštovanje prema istom. Možda ti i takvi kao ti, ako gdje bude pohvalio rad neke javne ličnosti vjerovatno će biti satanizovan iz nekih bolesnoumnih razloga.
„Po logici nekih, a i tvojoj, a moram reći da je bolesna, sve spomenike neznanim junacima bi trebalo porušiti, a to što je on dao život za slobodu treba opljuvati jer se nije busao svojim identitetom nego hrabrošću.„
глупко, имаш ли ти пријатеље? логиком и аналогијом иначе бараташ као и српским… твој све и један коментар овде је излив глупости.
@ Malina, 10.01.2015. 22:19:05
Nećemo se složiti po pitanju Njemačke i njene krize. Njemački GDP je u 2009. godini iznosio 3623 milijardi a prošle godine 3634. Taj porast GDP od 3 promila praćen je porastom duga od 700 milijardi ili 40%. Bez tog zaduživanja Njemačka bi bila u recesiji od 3-4% godišnje. Cijenim da je to kriza. Nšta ozbiljno ali ipak kriza.
EU će ove godine značajno usporiti rast globalne ekonomije. Ovakva rečenica je bila nezamisliva prije 20 ili 30 ili 40 ili 50 godina.
Radna snaga? Već sam napomenuo da Njemačkoj nedostaje stotine hiljada radnika određenih profila. Ne trebaju joj đuturumi, šaneri i sitni narko dileri – trebaju joj radnici. Te radnike će pokupiti iz zemalja poput BiH. Jer dok mi čekamo češnjakovu reformu obrazovanja i inovacije na polju visokih tehnologija – običan narod mora nešto da jede, mora da živi, mora da radi.
Naša komparativna prednost u odnosu na EU zemlje je 200 hiljada ljudi spremnih da rade 50 sati sedmično za 500 maraka mjesečno. Naša prednost u odnosu na zemlje dalekog istoka je geografski položaj i kvalitetniji radnici. Ta komparativna prednost se može brzo iskoristiti uz ozbiljno zaduživanje.
Već sam ukazao da je matematika jasna – isplata otpremnine od 50 hiljada za budžetliju kome je ostalo 25-30 godina do penzije – društvu u cjelini se isplati za 3 godine. To je dobra investicija. Šta će on raditi sa tim parama njegova je stvar. Radnicima realnog sektora je bitno da ga skinemo sa grbače i da se na njegovom mjestu ne pojavi niko novi. Da njegov posao obavljaju njegove kolege koje nemaju afinitet za tih 50 hiljada otpremnine.
Zaduživanje samo po sebi ne znači ništa. Pored ostalog, bitno je u koje svrhe se vrši zaduživanje. Činjenica da Njemačka ove godine bilježi rekordnu stopu zaposlenosti i da joj treba još radnika jasno pokazuje da oni nisu u nikakvoj krizi već imaju jasnu strategiju razvoja privrede. Jedan od pokazatelja je i činjenica da je A. Merkel obnovila mandat na čelu Njemačke države, a to sigurno ne bi mogla da je bilo šta krenulo po zlu.
Njemačka je inače država koja se zasniva na opštepoznatom principu – red, rad i disciplina. I ja se za njih ne bojim.
Što se tiče nedostaka radna snage, tačno je da Njemačkoj nedostaju radnici određenih profila – slabo plaćeni radnici i visoko kvalifikovani radnici. Ovi prvi nedostaju jer njemcima ti poslovi nisu privlačni (malo su plaćeni), a visoko kvalifikovani iz razloga što njemački obrazovni sistem ne stiže da „proizvede“ određenih profila u onolikoj mjeri koliko je to njemačkoj privredi potrebno. Princip zapošljavanja je pri tome sljedeći – prvo njemčki radnik, pa ukoliko ga nema radnik iz EU, pa tek na kraju ostale zemlje. Naravno, uvijek postoji mogućnost „provlačenja“ po kojeg radnika putem rodbinskih veza, ali prethodno navedeno je generalno pravilo.
Mi možda želimo da radimo 50 sati sedmično za 500 maraka. Njemcima je to bilo jasno još prije par godina kada su Rumunjska i Bugarska postale članice EU. Da bi spriječile drastičan poremećaj na svom tržištu rada zbog najezde potencijalnih robova, zakonom su ograničili radno vrijeme i minimalnu platu. Tako da ta priča ne pije vode. Inače to što je neko spreman da bude rob i da radi danonoćno odavno se više ne smatra komparativnom prednošću. To je jedna od naših velikih zabluda.
Isto tako je zabluda da mi imamo kvalifikovanu radnu snagu. Mi smo u vrijeme kad su kod nas postojale velike državne firme možda i imali takvu radnu snagu, ali je više od 15 godina nemamo. Propašću velikih državnih preduzeća i ogromnim tehnološkim zaostajanjem naši studenti i đaci nemaju gdje da steknu radno iskustvo. U Njemačkoj je upravo bitno to – da li znaš nešto da radiš ili ne znaš. Neću da govorim o masovnoj kupovini diploma kojima čak nije podržano ni formalno obrazovanje naših đaka i studenata.
Tvoj zadnji pasus neću uopšte komentarisati jer ne želim da se bavim glupostima. Ipak, napomenuću jedno – da je režimu na vlasti u interesu razvoj ove države i privrede uradili bi nešto i po pitanju budžetlija (naravno ne ono što ti predlažeš), ali upravo su ministarstva i kojekakve agencije mjesta pogodna za zapošljavanje njihove djece i rodbine. Plata redovna, a ništa se ne radi.
Molim te nemoj nas više ubjeđivati u potrebe naših novih zaduživanja. Ispadaš smješan i neozbiljan.
Немојте, молим вас, улазити у полемику с паланачким филозофом, кад је ом о бројним славама са крезубим саплеменицима до детаља растумачио пољопривреду. Уочи Св. Василија припремио је и графикон који показује привредни раст Српске, у оловна времена по привреду Њемачке и Јапана. 2013. падала више киша него 2012. и ето раста. 2014. толико пало кише да се напунише сва акумулациона језера, а производња рекордна. Додуше, мало нас преварило, па потопи од Бичца до Српца, иако је деугарица Премијерка посјетила ХЕ Бочац и охрабрила нас да је све под контролом. Али искупила се, летјела је свуда гдје су поплаве. Фотографије у бијeлим чизмицама у сред мочваре остаће за Музеј РС.
Извињење због правописних грешака.