Кина критикује проглашење дисидента најутицајнијим умјетником

Кина је јуче критиковала британски уметнички лист "Арт ривју” због тога што је кинеског дисидента Ај Вејвеја прогласио најмоћнијом фигуром у свијету умјетности, оцијенивши да је ријеч о "политички мотивисаном” чину који се противи принципима магазина, преноси Танјуг.

Ај, који је најпознатији по олимпијском стадиону „Птичије гнијездо” у Пекингу, од чијег се дизајнирања касније оградио, нашао се на врху листе „100 најмоћнијих” по избору британског листа.

Уредник листа Марк Раполт рекао је да избор Аја, који је прошле године био 13. на листи, није политички мотивисан, али је портпарол кинеског Министарства спољних послова Лију Вејмин скептичан.

„Кина има многе умјетнике који су довољно способни. Сматрамо да је овај избор политички пристрастан и супротан циљевима листа”, рекао је Лију новинарима.

Ај је ослобођен крајем јуна уз плаћену кауцију пошто је три мјесеца раније ухапшен на аеродрому у Пекингу.

Његова породица мисли да је умјетник ухапшен због критика владајуће Комунистичке партије док је кинеска влада саопштила да је Ај и даље под истрагом због економских злочина, укључујући избјегавање пореза.

Ослобађање Вејвеја затражили су тада многобројни умјетници широм свијета. Отворен је и сајт за потписивање петиције за његово ослобађање. Кинески умјетник притворен је у таласу хапшења слободоумних кинеских интелектуалаца, студената и грађана, у страху од ширења протеста са Блиског истока.

Умјетници и љубитељи умјетности широм свијета изражавали су солидарност са Вејвејом. Једна од наших умјетница која се на свој начин придружила овом протесту је и Данијела Мршуља која је у мају 2011. у Београду извела перформанс „Столица за Вејвеја”.

Вејвеј је један од најпознатијих кинеских умјетника на међународној сцени, а своју славу и позицију често је користио за оштру критику политике кинеске владе, посебно у вези са питањем кршења људских права. То је привукло и пажњу безбједносних служби, а у више наврата му је ограничавано кретање.

Вејвеј је између осталог, 2008. године подржао онлајн кампању за објављивање имена дјеце која су преминула у земљотресу у Синчуану, у школама које су лоше изграђене наводно због корупције током градње.

У августу 2009. године, пребила га је полиција у Синчуану, када је покушао да свједочи у корист дисидента Тана Зуорена.

Његов често цензурисани блог читало је више од 10.000 људи дневно док га власти нису угасиле .

„Понекад је мој рад обојен политиком, али себе не сматрам дисидентским умјетником. Нашу владу сматрам дисидентском” – објаснио је свој активизам овај умјетник, који за себе каже да није постао радикалан временом, како то многи сматрају, већ да је такав рођен.

Интересантно је напоменути да је Вејвеј и породично повезан са кинеском опозицијом. Његов отац Ај Кјинг Вејвеј, био је један од поштованијих кинеских пјесника 20. века. На почетку револуције, 1967. године, изгнан је у удаљено село, заједно са породицом, гдје је, поред свакодневног посла чишћења јавног тоалета, био понижаван, премлаћиван и мучен. После Маове смрти, Вејвеј се враћа у Пекинг, уписује Филмску академију, а затим одлази у Америку гдје проводи наредних 12 година.