Како год, улица ће се десити

Вишедеценијском злоупотребом догме – Европски пут, неолиберална политика корумпираних политичара довела је друштво БиХ до самог дна економске и правне издржљивости. Сиромаштво је постало социјална константа.

Пише Миленко Вишњић

Мешетари у Ефбиху користе очај и незадовољство народа, тражећи чак и промјену Устава. Они други, заштитници Устава, траже да се обавезно очува стабилна и њихова РС. Они трећи, пажљиво прате лобирање својих сународника у парламенту ЕУ, очекујући миг за укидање кантона и формирање Трећег ентитета. Екстремизам је поново рођен и на дјелу, затамњујући суштину – глад. Изгледа, ова фрка одговара БиХ-ој елити!?

Луј XIV је рекао: „Држава, то сам ја.“ Стога, не чуди што се народ побунио и за вријеме француске револуције, све оне који су носили аристократске титуле, скратио за цијелу главу, иако тамо није било конституитивних народа. Поучна порука, зар не?

За пропаст, спремни

Где је мода врлина, тамо врлина није у моди, стара је њемачка изрека која упозорава. Фема, жена опанчара, главни је јунак комедије – Покондирена тиква. Када јој је муж умро, напрасно је одлучила да живи помодно. Помодарство је била појава у такозваном грађанском друштву Војводине почетком 19. вијека. Препознајемо ли сличности с нашим временом?

Како год, такво друштво се нагло богатило и, искомплексирано, почело је да пада под страни утицај; опонашајући високе бечке и париске кругове у говору, одијевању и понашању. Стерија, Сремац, а касније и Нушић су исмијавали такве појаве. Имамо ли „такав кадар“ данас? Препознајемо ли данашње Стеријине Феме гледе скрнављења нашег језика? Где их све срећемо? Како се данас понашају наши Ружичићи и Феме? Не слушамо ли стално спикере и водитеље са смијешно преведеним изразима: на маргинама састанка, данас раније, овог петка касније, бек стејџ…?

Скоројевићско сиротињско истицање статусних симбола богатства – припадања вишој класи, изгледа – почиње да јењава захваљујући протестима!? Изградња бајковитих вила и куповина џипова и БМВ-а, скупих ловачких пушака, риболовачког прибора; све стечено корупцијом и криминалом. Друштво, у којем су змије питони миљеници породица; друштво, гдје се више троши за одјећу на псе љубимце, него за инвалиде; друштво, које пуши најскупље цигарете на јавном мјесту, а код куће шкију; друштво, које је до јуче прескакало тарабе, а сада иде на фитнис; друштво, које је са трчања за стоком, прешло на знојаво и задихано трчање по граду…

Друштво, које отвара универзитете у уништеним аутобуским станицама; друштво, које има више ректора, него универзитета; друштво, које има више декана, него факултета; друштво, које има више адвоката, него портира; друштво, које има више универзитетских диплома, него уписаних првачића; друштво, које птице пјевачице учи пјевању музиком са лаптопа; друштво, које има више „школованих“ менаџера, него предузећа; друштво, у којем нико не вјерује у правосуђе; друштво, које има више судских предмета, него новорођених; друштво, које се одијева у сусједним државама… Дефинитивно, тако друштво је осуђено на пропаст, чак и кад би га заливали к’о каранфил!

Атмосфера страха

Док се такозвани аутентични представници – локалне политичке елите, додатно нечему надају, исти државу и даље харају и неолиберално пљачкају. Изгледа да су општи проблем за мир у дејтонској БиХ, конституитивни народи; криви су, јер су незапослени, гладни и још живи. Срећом за владајући елиту, број полугладних пензионера се нагло смањује, растерећујући ММФ буџет РС. Они који се надају да ће мирно доживјети треће доба живота, више немају никакве наде, измичући им испред носа старосни лимит; прво, на пет, а онда и приједлог – на додатне двије године.

Заплашена валом протеста у ФБиХ и изговарајући се заштитом РС, актуелна политичка елита РС, моделира јавно мјење атмосфере страха. „Нећемо рушити оно што је људским животима стварано! Нећемо дозволити паљење приватне имовине…“, ријечи су контроверзног предсједника (не)владиног БОРС-а; 30% синусоидног инвалида; од Дубице до Приједора велепосједника; власника мајдана на ријеци Уни. Али зашто – не само приватне имовине? Ништа друго, него чисто политичко шарлатанство, злоупотребљавајући цијелу једну поштену и гладну популацију – борце минулог рата!

Да политици деспота Ћургуза има супростављања, често читамо и чујемо на медијима, али то не пије воде, јер је он једини признати представник БОРС-а. И поред његове антиборачке активности, нико га не може смијенити без демократске воље власти. У ствари, зашто би борачка групација и била једина која полаже право на исказивање незадовољства, кад је познато да готово трећина чланства БОРС-а, никада није ни видјела линије фронта, примајући чак и борачки додатак? Прије свега, није ли нормално, ако је овдје ишта нормално, да социјално угрожене категорије становништва показују социјални бунт, да на њега имају право, па и борци, ако су гладни, а јесу – они прави?

Неће нико пристати на рушење РС, неће уопште! Није ли актуелна власт пљачком годинама рушила РС, не позивајући Снаге за брзо дјеловање у помоћ? Такође, нећемо ни да нам инспиратори буду организације које, користећи глад и биједу, заговарају промјену Устава БиХ и нестанак РС. Нећемо ни да гледамо паљење институција РС! Нећемо, или се плашимо Снага за брзе интервенције са главним задатком да штити локалне богаташе!

Онда, знамо ли сами шта хоћемо?

Ипак, због криминала и корупције, криминалне приватизације и осталих фактора који су урушавали РС – улица ће се десити, каже за БНТВ предсједник Ветерана РС, Душко Вуковић, иначе заговорник достојанственог гандијевског протеста. Може ли се достојанствено отјерарати они који су недостојанствено уништавали и, на крају, уништили Српску, доводећи је до потребе за социјалним немирима?

– Нећемо подржати рушење градова, али ћемо можда подржати мирне демонстрације, а можда их и сами поведемо – каже предсједник најаче опозиционе странке у РС, на конферецији за штампу после разговора са такође „забринутим“ вођом србијанског СНС. Питање је: Шта нам, и да су много бољи од ОВИХ, могу донијети и они ДРУГИ? Познато је да се „дешавање народа“ никада није могло десити без нечије новчане подршке, тако да се ни „дешавање“ сиромашних, ојађених, јадних, гладних, незапослених, бораца, инвалида, болесних; никако и без нечије помоћи, не може десити… Чије подршке, и куда би, и чему би и то водило?

У ствари, вријеме ће ускоро показати шта се, како се, и шта мора десити.