Кадиница: Србљани пишу Колинди да их заштити од усташлука

Становници Срба, малог личког мјеста, у којем се сваке године обиљежава 27. јули, Дан устанка у Хрватској, упутили су отворено писмо хрватском државном врху у којем, како наводе, Срби и Хрвати антифашисти, траже заштиту државних институција и подршку сјећању на отпор управо профашистичком и пронацистичком усташком режиму.

У писму председници Колинди Грабар Китаровић, премијеру техничке владе Тихомиру Орешковићу, министрима полиције и културе Влаху Орепићу и Златку Хасанбеговићу, упозорили су да су изложени константним притисцима, застрашивањима и провоцирањима која, какко кажу, пролазе неометано и некашњено од надлежних институција.

"Српски народ у Србу као и све друге мештане покушавају да дисциплинују у утерацују у четири гола зида наших празних кућа. Неодговорни појединци, осокољени медијским линчевима, политичком бахатошћу, нескривеним обожавањем усташких идеја, укидањем слободе говора и речи, без икаквих последица нас провоцирају и вређају. Наша тешка свакодневница и неимаштина додатно је отежана страхом и дозвољеним злостајањем", наводи се, између осталог, у писму хрватском државном врху.

Подсетили су да се последња у низу увреда и скрнављења десила управо ових дана доласком представника Аутохтоне хрватске странке права (А-ХСП).

Наводи се да је једна од многобројних странки права у земљи без права „утаборила“ са шатором на платоу самог Споменика устанку у Србу.

Тиме, како се наводи, они су намерно узурпирали споменичко место и онемогућити обележавање јубиларне 75. годишњице устанка народа Хрватске.

"Тврде праваши да смо ми, Срби и антифашисти, заправо четници те да је устанак против злочина Макса Лубурића и његових јединица у Доњој Суваји или злочина у Бубњу био четнички те да смо се борили против хрватске државе. И данас и сутра и увек рећи ћемо да смо се ми, Срби и сви други учесници Народноослободилачког покрета, борили против режима Независне Државе Хрватске", наводи се у писму становника Срба.

Желели су, кажу, земљу за све људе и друштво праведније од оног које смо имали у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, као и да ће понос да су ту борбу добили преносити својој деци.

Зато је, поручили су, оживљавање авети усташтва за нас болно и застрашујуће.

"Још страшније је сазнање да смо у томе врло често усамљени и заправо незаштићени, како од државе и њених институција, тако и од медија и свих других делова хрватског друштва. Кажу, а и пише у Уставу, да смо равноправни и једнаки свима другима у нашој домовини, али истина је да никаквих службених реакција и мера није било и да су наша очекивања изневерена", навели су и додали"

"Не виде нас овде на периферији нити виде нашу борбу да преживимо. Не виде ни наша гробља и оштећене споменике. Не виде ни нашу децу која одлазећи даље на школовање мењају свој говор и крију своју народност. Не виде их ни када их не штите њихови учитељи и професори од вршњака".

Истичу да крај обновљеног Споменика устанку народа Хрватске не сме бити места мржњи и насиљу.

"Ми, Срби из Хрватске и хрватски антифашисти, на том месту одајемо почаст палима за живот и слободу, најбољима међу нама. Чинимо то са нашим пријатељима антифашистима из Босне и Херцеговине и Србије", навели су и поручили да након година и година јавашлука и говора мржње тражимо свој мир и позивамо све институције и истакнуте чланове нашег друштва да нас заштите и подрже у сећању на отпор управо профашистичком и пронацистичком усташком режиму.

Није далеко тренутак, кажу, када ће исти ти појединци закуцати на друга врата… ако већ није и почео.

Чланови А-ХСП померили шатор на 10 метара од споменика

Чланови хрватске Аутохтоне Хрватске странке права (А-ХСП) преместили су шатор који су поставили уз споменик у Доњем Србу и то десетак метара даље од споменика, а из те странке тврде да су то учинили у договору с полицијом, јавља ХРТ.

Хрватска телевизија преноси да, иако је председник те странке Дражен Келеминец претходно известио медије да је од полиције добио усмену наредбу о уклањању шатора до 15 сати, то се није догодило. Ултиматум је за портал индеx.хр оповргао министар унутрашњих послова Влахо Орепић који је рекао да нису поставили никакав ултиматум, али да су јасно дали до знања да ће поступати према законима Хрватске.

"Одлучно ћемо поступати по законима Републике Хрватске и ничију самовољу нећемо толерисати", рекао је Орепић за овај хватски портал.

Из А-ХСП, која је подигла шатор поред споменика у Србу како би спречила обележавање годишњице антифашистичког устанка који се у том месту догодио 27. јула 1941, поручивали су полицији да јој не падне напамет да примењује силу јер би се могла "запалити шибица".

Странка је саопстила да пријавила јавно окупљање и постављање шатора чиме је, како наводи, испунила све законске услове за јавно окупљање.

У саопштењу странке се наводи да простор јавног окупљања није у власништву Општине Грачац, већ Републике Хрватске.

"Аутохтона – Хрватска странка права нема намеру да од Хрватске државе тражи одобрење за постављање шатора и нећемо тражити од Хрватске државе да слободно ходамо по Србу, Загребу, Сплиту или по другим деловима Хрватске. Дирекција МУП- а у Загребу никада није дала ултиматум и забранила постављање шатора Милорада Пуповца у Србу", наводи се у саопштењу, прнели су хрватски медији.

Из Аутохтоне – Хрватске странке права су поручили да неће уклонити шатор, те Дирекцију МУП-а упозорили да, како су навели, не покушава силом да га уклонити јер се "може упалити шибица и створити проблеми који никоме не требају".

"Аутохтона – Хрватска странка права не жели немире и жели само мир, желимо на миру до 1. августа одржати своја предавања о Домовинском рату у Хрватској у Србу.

Ова странка је позвала МУП Хрватске да се не сврстава на страну Милорада Пуповца већ да буду неутрални уз поштивање закона.

Пуповац је овим поводом јуче изјавио да, ако ће се држава односити према овом шатору као према оном претходном, онда наравно да се може очекивати свашта.

"Али не с наше стране. Ми већ годинама пишемо полицији да контра скупови који се организирају у Србу представљају извор претњи, ширење мржње и страха за локално становништво и ревизионистички покушај који држава не би смела допушати", поручио је Пуповац.

Становници Срба, малог личког места, у којем се сваке године обележава 27. јули, Дан устанка у Хрватској, упутили су отворено писмо хрватском државном врху у којем, како наводе, Срби и Хрвати антифашисти, траже заштиту државних институција и подршку сећању на отпор управо профашистичком и пронацистичком усташком режиму.

У писму председници Колинди Грабар Китаровић, премијеру техничке владе Тихомиру Орешковићу, министрима полиције и културе Влаху Орепићу и Златку Хасанбеговићу, упозорили су да су изложени константним притисцима, застрашивањима и провоцирањима која, какко кажу, пролазе неометано и некашњено од надлежних институција.

"Српски народ у Србу као и све друге мештане покушавају да дисциплинују у утерацују у четири гола зида наших празних кућа. Неодговорни појединци, осокољени медијским линчевима, политичком бахатошћу, нескривеним обожавањем усташких идеја, укидањем слободе говора и речи, без икаквих последица нас провоцирају и вређају. Наша тешка свакодневница и неимаштина додатно је отежана страхом и дозвољеним злостајањем", наводи се, између осталог, у писму хрватском државном врху.

Подсетили су да се последња у низу увреда и скрнављења десила управо ових дана доласком представника Аутохтоне хрватске странке права (А-ХСП).

Орепић поручио да ће МУП поступити по закону, али не и кад

Министар унутарњих послова у техничкој хрватској влади Влахо Орепић тврди да ће то министарство поступити у складу са законом када је реч о уклањању шатора Аутохтоне-Хрватске странке права у Србу, где Срби и Хрвати антифашисти сваке године обележавају Дан устанка.

С обзиром на то да је рок за уклањање шатора истекао, Орепић није одговорио на питање регионалне Н1 ТВ да ли је у току уклањање шатора.

Ова ТВ, пак, незванично сазнаје у полицији да је за очекивати да се полицијска акција уклањања шатора, уколико га праваши сами не макну, очекује током дана или, најкасније, сутра.

Месић осудио неоусташтво у Србу, Хрватској се црно пише

Некадашњи председник Хрватске Стјепан Месић осудио је неоусташтво у Србу, где су представници Аутохтоне Хрватске странке права подигли шатор крај споменика, где Срби и Хрвати из тог места традиционално обележавају Дан устанка, 27. јул.

Месић поручио да заокупљеност припремама за превремене парламентарне изборе, нити сезона годишњих одмора, нису и не могу бити оправдање за изостанак сваке реакције на оно што се догађа у Србу.

Напротив, истакао је, чињеница је да је поборницима усташтва уредно омогућено, уз асистенцију и подршку хрватске полиције, да припремају терен за још један атак на антифашизам и на Народноослободилачку борбу, каже некадашњи хрватски председник.

Шатор у Србу "изазов је и јасна претња демократији и будућности ове земље", навео је Месић, који је и почасни председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста.

Он је надлежне позвао на реакцију "прије него што буде прекасно".

"Осуђујем, и то најоштрије, неоусташко оргијање у Србу, организовано очито само с једном, једином намером: да се спречи достојанствено обележавање датума који би златним словима требао бити уписан у хрватску историју: 27. јули 1941, када је – само месец дана након формирања Сисачког партизанског одреда – у Хрватској и у БиХ избио народни устанак, устанак Срба, Хрвата и Бошњака против окупатора и њихових домаћих помагача", стоји у Месићевој изјави, пренео је ријечки Нови лист.

Констатирајући да је одлучио проговорити јер "ћуте институције, извршиоци високих државних функција и страначка сцена", бивши председник каже да је одлука оних који "лажу, прешућују и фалсификују" да спрече обележвање 75. годишњице устанка у Србу, "отворени изазов не само свим поборницима истине, не само свим антифашистима и свим жртвама фашизма, то је изазов и јасна претња демократији у Хрватској и будућности ове земље".

"Ако се предамо у руке ревизионистима историје, апологетима усташке злочиначке парадржаве, ако будемо срамотно ћутали на њихове провокације, онда се Хрватској црно пише", поручио је Месић који је позвао на реакцију надлежних пре него, како је рекао, буде прекасно.