Злочин и блаженост: Мјешовито о Степинцу у наредних годину дана

На првом састанку мјешовите католичко-православне комисије, која ће се бавити улогом, дјелом и мисли кардинала Алојзија Степинца прије, током и након Другог свјетског рата завршена је данас у Риму договором да поступак не траје дуже од годину дана, а наредни сусрет заказан је за 17. и 18. октобар у Загребу.

Током дводневног заседања комисије, 12. и 13. јула у Ватикану, закључено је да се од те комисије очекује да раде према историјској методологији, на основу доступне документације и њене повезаности са деловањем кардинала Степинца у поменутом периоду.

То, како се наводи у званичном саопштењу, које објављују црквени медији, неће омести "канонизацију блаженог Степинца", што је, како је наглашено, у искључивој надлежности Свете Столице.

Предвиђено је, наводи се, да заједничка комисија састављена од хрватских и српских стручњака ради поновног и заједничког сагледавања Степинчевог живота у времену пре, за време и након Другог светског рата има низ заседања, а њен рад би требало да буде довршен у року од 12 месеци.

Комисија је установљена на иницијативу папе Фрање, након неколико сусрета и консултација између представника Свете Столице, Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, ради потребе разјашњења неких питања из историје, а у вези са деловањем кардинала Степинца.

Комисијом председава пречасни Бернард Ардур, који је председник папинског Одбора за историју.

У раду комисије учествовали су из Католичке цркве у Хрватској кардинал Јосип Бозанић, надбискуп загребачки преузвишени Ратко Перић, бискуп мостарско-дувањски. Антун Шкворчевић, бискуп пожешки Јуре Кришто с Хрватског института за историју и Марио Јареб из Хрватског одбора за историју.

СПЦ су представљали митрополит Амфилохије, митрополит црногорско-приморски, Порфирије, митрополит загребачки и љубљански, Иринеј, епископ бачки, епископ славонски Јован и професор Дарко Танасковић, амбасадор и стални изасланик Србије при Унескоу.