Јазавци без суда: Гротескно својатање Петра Кочића
Александар Трифуновић, уредник омладинског невладинићког таблоида Б(р)ука, без имало осјећаја за пристојност, на свом твитер налогу је избацио тумачење прошлости, које нема ама баш никакве везе са садашњошћу. Односно, никако не препознаје себе као слугу ововременог Бењамина Калаја.
РТРС се може замјерити много тога и Фронтал.РС то и ради, али да типични страни агент, и то по америчком тумачењу овог појма, чија организација је само од Стејт департмента, према доступним подацима од 2008. године добила преко пола милиона марака (537.923 КМ по данашњем курсу) кроз седам грантова, дијели лекције и тумачи Кочића, то је стварно превише.
Он однекуд има убјеђење да би Кочић сигурно писао "о овој власти", али обзиром на биографију Петра Кочића који је избачен из школе због српског националног рада и школовање довршавао у Србији, некако испушта очигледно:
Прво би обрадио њега и његове и означио их етикетом која им доликује.
Кочић у политици
Петар Кочић је био и политичар. Бавио се можда много више друштвенополитичким дјеловањем, него књижевношћу, па је стога његов опус релативно скроман, односно необиман. Зато је било забавно пратити и интерпретације и позивања на Кочића од стране политичара.
Од министарке просвјете и културе Наталије Тривић, која је позивала да слиједимо његов пут, при чему ми то колективно, а посебно као институције контролисане из Владе РС никако не чинимо на пољу културе и језика, преко Александра Вулина и Милорада Додика, до млађахног градоначелника који у гимназији очигледно није добро проучио лектиру и изговара :
!"- Драги Кочићу, не знам да ли си ти имао план за наш народ, али знам да ови наши данас немају. Код тебе је Кочићу и јазавац могао на суд, код нас не могу ни оно за најтежа кривича дјела. Коћичу, говорио си да нове и програсивне идеје леже у младим људима и новим генерацијама. Носиоци промјене у мећави у којој се налазимо могу бити само млади људи који ће на твоје антологијско питаље –Идеш ли роде, одговарати – Идемо роде, идемо, напријед и у будућност – закључио је Станивуковић.
(БН)"
Да ли треба објашњавати да ни ова аналогија не пије воде, јер јазавац није ишао на суд код Кочића, него код "главатог господина", односно аустроугарске власти и то управо да покаже како је та власт неправедна према српском сељаку, којем је наметнула на трећину коју даје спахији, још и десетину коју даје ћесару из Беча.
Одакле тачно, бар у цитатима, као основну нит мисли Петра Кочића Станивуковић извлачи рекламерство себе од скоро 30 година као младог и прогресивног, те да је Кочић говорио тако, није баш познато.
Познато је да ће већ колико сутра сви који су се у њега клели, погазити Кочићеве максиме. Посебно у националном смислу и отпору окупатору.
Сада је земаљски поглавар из Беча замијењен оним из Берлина, па ваљда није јасно да се ништа од Кочићевог времена није промијенило? Зато је ваљда и могуће да колаборационисти, као брука са почетка овог текста, дају за право себи и себе, управо "муфљузе и безвезњаке безопасне по власт", представљати као настављаче и тумаче Кочићеве мисли.
Он се борио да преживи, они како да оправдају доларе добијене за овакве глупе и неодрживе изјаве.