Изгубљени у преводу: УН грешком прогнозирала сукобе у БиХ

Истраживање резидентног уреда УН-а у БиХ о будућности БИХ, које је подигло велику прашину због пројицирања могућности нових сукоба у БиХ, урађено је површно и непрофесионално с обзиром на осјетљивост теме, а направљене су и недопустиве грешке, закључују политички аналитичари.

Наиме, како је то “Независним” потврђено у самом уреду УН-а у БиХ, на једно од кључних питања, које одређује будућност БиХ у међународним односима у односу на испитанике из одређених етничких скупина, “направљена је грешка у преводу”!?

У табели 64 објављеног истраживања питање гласи “Која од сљедећих земаља и организација треба да има пресудан утицај на будућност БиХ?”.

Према одговорима из РС, чак 81,8 анкетираних грађана изјаснило се да су то САД, 18 посто да је то Турска, а 11,3 посто да је то Русија, одсносно 6,2 посто испитаника да је то Србија. Међутим, на крају се испоставило да то и није тако, а да је ова темељна међународна организација погријешила у преводу (!), иако је ријеч о изнимно осјетљивој материји.

“Приликом превода на енглески језик питања у истраживању које је радила ‘Присм Ресеарцх’ је дошло до грешке, јер оно гласи: Које од наведених држава и организација имају највећи утицај на будућност БиХ?”, појашњавају из УН-а своју “грешку”.

Тања Топић, политички аналитичар из Бањалуке, сматра да је све урађено непрофесионално.

“Мислим да је најгора ствар која вам се у таквим осјетљивим и сензибилним стварима може десити је да погријешите у преводу. Те ствари су врло неозбиљне, а посебно покушај њиховог интерпретирања као могућности нових сукоба у БиХ”, истиче Топићева.

Енвер Казаз, професор и политички аналитичар из Сарајева, пак, сматра да све анкете овог типа служе у пропагандне сврхе.

“Њихов циљ је да се ојачају позиције појединих политичких субјеката, група, институција и идеологија, а други ослабе”, истиче Казаз.

Важно је, такођер, нагласио да је истраживање проведено на узорку 1.500 испитаника, анкетираних телефоном. Поједина постављена питања дјелују одвише сугестивно, попут: “Да ли вјерујете да даље погоршање ситуације у БиХ може довести до новог насиља у БиХ”, или питања: “Уколико се БиХ, евентуално, распадне, да ли мислите да то може бити мирним путем?”.

Упитани с којим циљем је урађено овакво истраживање, одговарају да је оно “у складу с планирањем новог петогодишњег циклуса развојне помоћи за БиХ”.

“Агенције УН-а слична истраживања проводе континуирано широм свијета. Више од 70 посто питања из ове анкете се понавља у истраживањима које проводимо посљедњих 10 година. УН никада и нити на једном мјесту нису изрекле предвиђање или тумачење да би могло доћи до нових сукоба”, наводе у УН-у.