Из бањолучке гимназије на амерички Јејл
Генијалност матуранта бањалучке Гимназије Дејана Гвозденца крунисана је на седам престижних америчких универзитета гдје је успјешно прошао пријемне испите, а као пут за будућност одабрао је чувени Јејл. Симпатични и скромни осамнаестогодишњак каже да је остварио своју животну жељу, јер ће наставити школовање на једном од најпрестижнијих свјетских универзитета. – Идеја да студирам у Америци […]
Генијалност матуранта бањалучке Гимназије Дејана Гвозденца крунисана је на седам престижних америчких универзитета гдје је успјешно прошао пријемне испите, а као пут за будућност одабрао је чувени Јејл.
Симпатични и скромни осамнаестогодишњак каже да је остварио своју животну жељу, јер ће наставити школовање на једном од најпрестижнијих свјетских универзитета.
– Идеја да студирам у Америци родила се када сам тамо био на размјени ученика. У САД сам завршио други разред средње школе. Живио сам са једном америчком породицом и допао ми се њихов начин живота и рада – прича Дејан док му осмијех не силази са лица.
Још у августу прошле године почео је да кује планове гдје и како да аплицира, иако није био ни близу крају гимназијских дана.
– Послао сам 15 пријава. Можда сам мало претјерао, али плашио сам се да нећу бити примљен и добити стипендију. Када сам добио позитивне одговоре са половине универзитета, нисам могао да вјерујем – присјећа се Дејан.
Своју срећу на пријемном испиту на универзитету Јејл окушало је око 30.000 кандидата, а мјеста је било за само 2.000. Међу њима је и бањалучки геније који је поред Јејла примљен и на Универзитет у Пенсилванији, Колби, Амхерст, Вилијамс, Скидмор и Дартмут. На свим универзитетима испунио је високе критеријуме и добио стипендију. Иако је у почетку прижељкивао пролаз на било којем од универзитета, дилеме није било. Јејл се не одбија.
– Одлучио сам се за Јејл, јер је то савршен факултет. Однос ученика и професора је 5:1, а на програму који ћу похађати 1:1. Овај универзитет нуди много могућности за истраживање, путовања, али и све оно што је потребно за свјетску каријеру – истакао је Гвозденац наводећи да ће похађати предмете из хемијског инжењеринга, односно биохемију.
За једну академску годину на Јејлу потребно је око 65.000 долара, али је Дејан захваљујући свом знању добио стипендију тог универзитета, која покрива скоро све трошкове.
– Стипендија коју сам добио покрива школарину, храну, смјештај и књиге – казао је он.
Осим просјека оцјена, за упис су пресудни били есеји које приликом пријављивања достављају сви кандидати.
– У есејима морамо да кажемо нешто о себи, шта нам је важно и због чега желимо да похађамо студије. Битне су и препоруке које сам добио од професорке математике из Америке и два професора и координатора бањалучке гимназије. Наравно, ту су и тестови из математике и енглеског језика на којима сам од могућих 2.400 добио 2.270 бодова – каже Дејан.
Да му се с правом може додијелити титула генија, свједочи и Дејаново признање да се не сјећа када је последњи пут сјео и узео књигу да учи.
– Не учим много, прије свега због тога што идем у програм међународне матуре у Гимназији, који је конципиран тако да се на часу расправља и учи. Самостално радимо есеје тако да сам пишем и истражујем – каже Дејан.
Има времена и за спорт, па тако свакодневно тренира пливање. У слободно вријеме волонтира у многим организацијама и народним кухињама и Дому за незбринуту дјецу "Рада Врањешевић".
– Волонтирао сам и у Америци, гдје сам од предсједника Барака Обаме добио награду – додаје.
Дејан у Америку одлази за неколико мјесеци и, како каже, по завршетку школовања тражиће посао који ће му пружити прилику за напредак у каријери.
Директор бањалучке Гимназије Зоран Пејашиновић каже да је Дејан сјајан младић, којим се поноси ова школа.
– Изузетно је паметан и надарен. Момак за примјер! Знањем осваја такмичења из математике, а осмијехом све који га упознају – истакао је Пејашиновић.
Дејан је на републичком такмичењу из математике у суботу освојио друго мјесто, а за мјесец га чека и такмичење на нивоу БиХ.
– Желио бих да добро прођем на том такмичењу како бих у јулу ове године представљао БиХ на Олимпијади у Колумбији – каже Дејан.
Čestitke Dejanu i njegovim roditeljima!
Živ i zdrav bio !
Свака част! Честитке! Бјежи одавде и не окрећи се!
Какви смо ми папци јадни. Студира неко на америчком универзитету и ми исто као да смо послали човјека на мјесец.
Jesmo papci, ma ni do papaka nismo kada dopustamo da nas vode oni koji nista u svom profesionalnom radu stvorili nisu a ovakvom talentu i njemu slicnima (svi znamo da ih ima) ne daju nista sto bi ih motivisalo da postanu svjetski priznati strucnjaci i da sutra svi imamo koristi od toga. Za „njih“ on nije gradjanin RS-a, jer je veliki grijeh pocinio, misli momak svojom glavom. Takvi njim ne trebaju, neka idu. E prdn’o si im pod nos junacino, nece ni oni dugo, neka salju svoju krzljavu omladinu na jezero u madjarsku, sigurno su im dali napismeno koje ce bajke prije svapanja morati citati i biti srecni sto im je neko, jednom u zivotu, omogucio da odu dalje od gradiske.
Presek stanja američkog obrazovanja
Jedan od najozbiljnijih problema predstavlja stanje obrazovanja. U izveštaju poznatog ekonomiste Lindona Laruša se govori:
„Ako pogledamo na kvalitet obrazovanja u Evropi ili naročito, u Severnoj Americi, ranije centru svetske ekonomske moći, to su po kvalitetu obrazovanja oni, kojima je danas manje od 35 godina, postali pripadnici skoro druge vrste u poređenju sa njihovim dedovima – recimo, sa onima koji su i Nemačkoj stekli klasično humanističko obrazovanje pre reforme Branta.
Vi vidite cifre, vi vidite rezultate, vi vidite nepismenost univerzitetskih diplomaca, naročito u SAD. Mnogi diplomci univerziteta, moguće većina, ne bi položili ni maturski ispit iz pismenosti u srednjim školama pre četrdeset godina“.
Nastavni proces u SAD izvodi se po metodi testiranja /14/. Pri čemu svake godine testovi postaju sve lakši. Današnji učenici se nalaze na znatno nižem nivou, nego pre 25 godina. Danas je nivo osposobljenosti američkih studenata niži, nego u drugim industrijski – razvijenim zemljama. Samo 1% američkih studenata po znanjima hemije odgovara 25% kanadskih, i samo 2-3% odgovara prosečnom matematičkom obrazovanju japanskih. Znanje američkih učenika 8 razreda odgovara znanju 4, a maturanata 12 razreda – znanjima 8 razreda u drugim razvijenim zemljama. 40% učenika četvrtog razreda misli da je zemlja ravna. U poređenju sa 1950-om godinom pismenost stanovništva SAD su pale sa 18 na 49 mesto.
Glas Naroda, 09.04.2013. 22:15:36
Шта ти трабуњаш? Па како то да неписмена америчка нација влада свијетом информационо и технолишки. Па мајку му јебем, размисли мало кад следећи пут будеш одвалио некакву сличну глупост.
Ja sam napsao knjigu o Globalnoj imperiji u rastrojstvu.
nemoj više da mi se obraćaš. Što se uvek sjetiš prozvanim kad se napiše isitna o Zapadu i SAD.
Glavnu ulogu u uspesima SAD ipak su igrali emigranti. Naročito treba primetiti masovni priliv intelektualaca pre i posle Drugog svetskog rata. Veliki naučnici, koji su emigrirali iz Evrope u strahu pred Hitlerom, odigrali su odlučujuću ulogu u stvaranju baze informacionog društva u SAD u drugoj polovini XX veka.
Organizacija društva u SAD bila je usmerena na stvaranje stabilnosti. Možemo naročito istaći dvopartijski sistem, precizno zakonodavstvo, popravljen poreski sistem. U poslednje vreme, da razvojem informacionih sredstava, postepeno se stvara sistem totalne kontrole. Mnoge koji su doputovali u SAD pregledala je kontrola jedna za drugom na građanskom nivou. Društvena svest je dugo vremena konsolidovala nešto što nazivaju „američkom maštom“ – društvo jednakih mogućnosti. Njegova osnova je kult ličnog uspeha, ličnih interesa. U skladu sa raširenom propagandnom slikom, čistač čizama dužom marljivošću i štedljivosti može postati magnat.
Glavno u Američkoj društvenoj svesti je novac, stvar, roba. Život potčinjen beskonačnoj trci za sve novijim i novijim vrstama roba i usluga“. Trka potrošača, pretvaranje čoveka u mašinu za dobijanje novca – zakon su američkog društva. Sistem amerikanizma uvlači u trku potrošače po svaku cenu deset miliona ljudi, praveći ih robovima poročnog i ništavnog svetskog poretka, koji protivureči duhovnoj prirodi čoveka, pretvarajući ga u primitivno i bezsadržajno biće.
Amerikanci bombarduju Beograd, a srbi priređuju koncerte na glavnom trgu. Vi mislite, to nije čudo? Zamislite bombe koje padaju na Njujork, gomile uspaničenih „belih okovratnika“ u užasu, beskonačni sukobi poštenih vazala za zaposedanje nužnika, vodovoda i deficitarnih pakovanja „Oldajs“, bez kojih se ne može živeti, ogromnu kolonu izbeglica u centralne države. Da bi pobedili Ameriku potreban je nekakav Šamil Basajev koji će dići u vazduh nekoliko porodilišta, i rat je završen. Zašto je budućnost Zapada degeneracija i pogibija.
Najvažnija crta procesa koji se dešavaju u američkom društvu, je porast socijalnog razdora. 1950. godine su bogati amerikanci, čiji je godišnji prihod premašivao 400 hiljada dolara, platili porez na prihod 91%. Kao rezultat poreskih reformi, koje je sprovela administracija Regana, Buša i Klintona maksimalni porez na prihod počeo je iznositi samo 39,6% i ubira se od tih prihoda više od 256,5 hiljada dolara. Za 1% najbogatijih ljudi štednja je usled umanjenja poreza porasla od 19%, 1993. godine do skoro 25% 1999. godine. Istovremeno za ostalih 99% amerikanaca ta štednja se umanjila od 6,2% 1992. godine do 3,8% 1999. godine. Po zvaničnim podacima 1997. godine je u SAD 35 ljudi je bilo beznadežno siromašno, i postalo ih je 11 miliona više, nego 1977. godine. Od 1980. do 1996. godine cene hrane i stanovanja uvećane su skoro 2 puta, a na medicinske usluge – 3 puta. U Njujorku je 2,4 miliona siromašnih 1 milion se nedovoljno hrani, 400 hiljada gladuje.
Siromaštvo u SAD raste svuda: i u gradovima, i u selima.U SAD ima 5-6 miliona beskućnika. Svaki četvrti, koji nema krova nad glavom je dete. Prema prognozama, 18 miliona amerikanaca mogu postati nesposobnim da sebi obezbede krov 2010. godine. Pogoršava se situacija i na selu. Približno četvrtina seoskih žitelja nema sredstava da kako treba prehrani svoju decu. U periodu od 1934. do 1997. godine u toku godine godišnje je propadalo 30 hiljada farmi. Siromašni ljudi, da bi preživeli, treba da imaju dva-tri posla. Za period od 1975. do 1993. godine procenat dece, koja žive u izuzetnom siromaštvu, porasla je 2 puta, od 5 do 10%. Stotine hiljada američke dece su beskućnici i više od toga oni su gladni. Zbog stresa, izazvanog niskim prihodma, raste broj razvoda u siromašnim porodicama. Povećava se broj samoubistava. Tako u SAD među omladinom uzrasta od 15 do 24 godine je utvrđen 21,9 slučaja samoubistva na 100 hiljada stanovnika, onda kada je u Japanu i Švajcarskoj bilo 10 i Holandiji 9; u Italiji 5,7; u Portugalu 4,3, u Grčkoj 3,8. Na udeo starijih ljudi u SAD otpada 20% samoubistava. Od 1980. do 1992. godine samoubistva među ljudima od 65 godina i starijima porastao je na 9%.
Sjedinjene Američke Države su danas najizraženiji primer ekonomskog parazitizma u svetskoj istoriji. Čineći samo 5 procenata stanovništva zemlje, oni koriste 40 procenata svih svetskih potrošačkih resursa. Uzimajući od čovečanstva veliki deo resursa, ta zemlja mu skoro ništa ne daje u zamenu, i više od toga, ostavlja mrtvu prirodu, zatrovane reke i vazduh. Trećina sveg svetskog zagađenja životne sredine se vrši krivicom SAD. U globalnim ekonomskim kategorijama proizvod stvorenim u SAD realno ne pripada Americi, nego od nje celom eksplatisanom čovečanstvu. Svaki amerikanac danas troši za osam stanovnika Zemlje.
Ekološka kriza izazvana naglim narušavanjem balansa između prirodnih mogućnosti i pritiska potrošačke privrede SAD na nju. Svetska zajednica treba da oporezuje SAD posebnim porezom, ravnim šteti, koji one nanose prirodi planete Zemlje.
Međunarodni prelom je posledica agresivno-potrošačke politike SAD u odnosu prema drugim zemljama čiji mnogi stanovnici shvataju parazitski karakter Amerike. Među SAD i apsolutnom većinom drugih zemalja nastaju produbljene protivurečnosti, koja Amerika nije u stanju skinuti zbog snage njenog unutrašnjeg ustrojstva. Kako pokazuju istraživanja, sprovedena u mnogim zemljama, veliki deo čovečanstva mrzi Ameriku i amerikance i vide jedino pravedno rešenje u njenom nestanku.
Više decenije orjentisane prvenstveno na ekonomskoj pljački drugih država, manipulišući sa svetskim cenama i fiktivoj vrednosti dolara, SAD su zauvek izgubile poziciju lidera u visokim tehnologijama. Ako je početkom 70-ih godina na SAD otpadalo 30% svetskog izvoza proizvoda visoke tehnologije, to je 80-ih taj udeo opao do 21%, a krajem 90% će iznositi ne više od 5-10%. Uloga lidera u visokm tehnologijama prelazi u Japan i niz drugih nacionalnih država Azije.
Američka privreda, je kao mašina puštena s planine bez kočnica, ne može se zaustaviti pošto nema mehanizma samoograničenja. Mogućnosti ekstenzivnog ravoja su iscrpljeni. Najsavremenije tehnologije u celini zaostaju od procesa oskudice resursa usled trke za potrošnjom. Zato, da bi hranili slepu bespoštednu ubistvenu silu potrošačke privrede, SAD moraju još više otimati od drugih, što je u današnjim uslovima otežano
Glas Naroda, 09.04.2013. 23:29:26
“Glavnu ulogu u uspesima SAD ipak su igrali emigranti.“
Сви Американци су емигранти или њихови потомци.
“Ja sam napsao knjigu o Globalnoj imperiji u rastrojstvu.
nemoj više da mi se obraćaš.“
Нећу, нема шансе, само нисам сигиуран да је у твом случају само империја у расртројству.
Premijerno za čitaoce Frontala prikazujemo dokumetarni film
„Američki san“ prveden na srpski
http://www.youtube.com/watch?v=Kz7M_jkJ9jU
Profesor Brdar
http://www.youtube.com/watch?v=3l88zEp_XlI
http://www.youtube.com/watch?v=ENaoRrUfQ3Y
Amerika je iznutra trula. Industrija totalno neefikasna, vecinom izmestena u treci svet i zasticena jedino zabranom uvoza mnogih proizvoda ili ogromnim carinama, mogu navesti mnogo primera. Bogatstvo prigrabljeno nekolicinom a mnogo stanovnistva zivi u bedi ili na granici bede. Stanovnistvo sistematski zaglupljivano losim obrazovanjem i idiotskom prezentacijom kulturnih vrednosti i pretvoreno u robove koji rade za gazde i banke. Zemlja u ogromnom dugu. Gotovi su.
trula? pa ti ne znas sta pricas. ljudi prodaju pamet a ne industrijski krs.
Oni ne prodaju nego uvoze pamet sa Istoka.
SAD je kao država odgajana na robovlasništvu i surovoj eksploataciji crnaca. Američka nacija se formirala na krvi, kostima, zemlji, i imovini više od 100 miliona ubijenih i mučenih indijanaca, pravih vlasnika te zemlje. Štampa, sve do današnjih dana nameće predstave o tome da je Amerika stvorena rukama belih kolonista. A zapravo je veći deo zemlje još pre dolaska belaca bio kultivisan od strane samih indijanaca. Belci su nastupili kao okupatori, pljačkaši i razbojnici, koji su izgradili svoje blagostanje na smrti i patnjama desetina miliona indijanaca i robova…
U XVII veku, kada su evropski kolonisti počeli osvajati u Severnoj Americi, njena teritorija je bila naseljena mnogobrojnim indijanskim plemenima. Okupatori, uopšte nisu uzimali u obzir domorodačka prava i plemenske interese i bukvalno su im od samog početka objavili rat do istrebljenja. Naravno, naoružani lukovima i strelama, indijanci se nisu mogli na dostojan način suprotstaviti okupatorima. U oružanim sukobima na jednog ubijenog okupatora, ginule su desetine indijanaca. Obračunavši se na taj način sa indijanskim muškarcima, okupatori su napali na indijanske naseobine gde su ostale samo žene, deca, starci, i nemilosrdno ih ubijali. Ona indijanska plemena koja okupatori nisu mogli uništiti snagom oružja, su istrebljivali podlošću i lukavstvom. Najraširenije metode takve vrste su bile prodaja indijancima odeće zaražene velikim boginjama ili drugim strašnim bolestima, a takođe i otrovane votke.
Osvojivši zemlju koja je pripadala indijancima, okupatori su proglasili njihove starosedeoce strancima: po zakonu SAD ( koji je bio na snazi sve do 1924. g), indijanci nisu građani te države i nemaju u njoj nikakva prava.
И шта је поента твоје приче Глас Народа? Да је овом момку боље да се школује у Бањалуци него да иде на Јејл и искористи стипендију од 65000 долара по години?
😀
Дејан је на републичком такмичењу из математике у суботу освојио друго мјесто, а за мјесец га чека и такмичење на нивоу БиХ.
——————–
Овакав „геније“, аплицир’о ба,на 15, а примљен на 7 (Колби, Амхерст, Вилијамс, Скидмор, Дартмут, Дарквуд…и наравно Јејл),књиге се не вата, само плива и луња по народним кухињама,догуро до Обаме…а онда у до дна скрханом образовном систему „неке“ Републике Српске освоји друго мјесто.
Какав ли је онда овај што је први?
Није дијете криво, не пишем ја ово њему!
prvi ima crvenu knjizicuB-)
@Glas Naroda
Zato nam i jest’ ovako što takvi kao ti pišu knjige. Promjeni nik u „NEMOŽE“, bolje ćemo te raspoznavati.
Sa srećom i ne vraćaj se … Ima vas još
Jadan je taj narod čiji si ti glas, da ti nije rajko gebels štampao knjigu a recenziju pisali miroljub petrović i miroslav lazanski?
Daj, vidiš da je neki mega-car. Glasu, čitaš li i Deretića, možda? 🙂
Glas Naroda, 09.04.2013. 23:29:26
…“Glavnu ulogu u uspesima SAD ipak su igrali emigranti. „
Да ли сте мислили на америчке емигранте или на ове ликове попут „магнатере“?
Na emigrante iz Evrope i drugih kontinenata koji su kolonizovali teritoriju starosedelaca indijanaca.
Navika je čudo kad se jednom navikne na kolonije, pljačku i otimanje naroda koji naseljavaju teritoriju SAD, onda to ostaje zapisano u genima.
„…onda to ostaje zapisano u genima.“
А, шта је теби записано у генима? Медвјед силов’о букву?
Vrijeđanje je znak nemoći i nesposobnosti. I jako mnogo govori o osobi koja iznosi uvrede, karakter je čoveku sudbina.