Италија: Мјере штедње могу бити контрапродуктивне

Мјере штедње које је донијела италијанска Влада са намјером да снизи велики буџетски дефицит, могле би постићи супротан ефекат од жељеног те успорити економски раст због превеликих редукција, јавља "Блумберг".

Италијански дуг други је по величини у еврозони, односно одмах иза грчког, а Влада премијера Силвија Берлусконија одобрила је 12. августа нови пакет штедње од 4,5 милијарди евра.

Овим пакетом мјера штедње, другим по реду, Италија жели да уравнотежи свој буџет до 2013. године те увјери инвеститоре да може до тада смањити терет дуга на 120 одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Наведене мјере редукције италијанског дуга усмјерене су на повећање пореских стопа и снижавање јавне потрошње за које стручњаци упозоравају да су веома ризичне.

"Увођењем строгих рестриктивних фискалних мјера, постоје јасни негативни ризици који утичу на економски рат те могу ионако ослабљену италијанску привреду довести чак до рецесије", сматра економиста Сосиете женерала из Лондона Владимир Пилонца.

Према његовим ријечима, такве мјере могу поткопати привредни раст, снижавајући буџетске приходе те ослабити могућност фискалног прилагођавања у случају осталих економских шокова, као што је раст премије ризика или каматних стопа.

Италијанска влада, према својим процјенама, очекује раст БДП-а од 1,3 одсто у овој те 1,5 одсто у 2013. години, што је прецијењен постотак у односу на прогнозе многих економиста који сматрају да италијански раст неће прећи један поценат БДП-а у сљедеће двије године.

Привредни раст цијеле евро регије у посљедњем кварталу опао је за 0,2 одсто у односу на први квартал ове године када је БДП у еврозони порастао 0,8 одсто, што је најмањи раст у посљедње двије године.

БДП Њемачке која је привредно највећа и најјача чланица еврозоне, у посљедњем је кварталу порастао за само 0,1 одсто, док је италијанска привреда за тај период забиљежила раст од 0,3 процената.