Да ли процент оних који су, у рано јутро, предано гледали такозвано шуштање послије програма, заиста може да се сматра релевантним показатељем гледаности домаћих тв станица, питање је на које многи у посљедње вријеме безуспјешно траже одговор.

Након што је агенција Мареко Индеx Босниа, годинама једина овлашћена за мјерење гледаности тв станица изгубила лиценцу, а тај посао преузеле њихове колеге из агенције Нилсен, у чуду су остали и гледаоци и емитери.

Први, због свакодневног бомбардовања са скоро свих тв станица о њиховом програму као најгледанијем могућем; други, због чињенице да актуелна истраживања и подаци прилично варирају и знатно се разликују од оних које је годинама доносио Мареко.

У агенцији Еуроколцентар, која је недавно изасла са својим истразивањима, рађеним на репрезентативном узорку од 1600 испитаника само у РС, а која су показала несто другацији поредак гледаности телевизија,вјерују да је у тој области преко потребан квалитет више.

„Оно што се користи су тзв. пиплметри који заправо мере шта ко до гледа у ком тренутку. Они су добра ствар на неки начин, али и нису, јер постоји могућност да је неко од гледалаца јендоставно оставио тв на једној од станица, а да у том тренутку и не гледа тв, или је изашао из стана. Зато с те стране и нису потпуно поуздани. Зато је Ерурокол спровео и истраживања путем анкета и добили смо изузетно добре податке и то је тај квалитет више“, каже Милош Радаковић из Еурокол центра.

Гледаност ТВ кућа: ИПТВ против пиплметара

Анкете и такозване фокус групе, све више користе и маркетиншке агенције и потенцијални оглашивачи, јер и они признају да су збуњени. Уз чињеницу да посљедња истраживања изгледају прилично шарено и недосљедно, а да су једина званична, тешко је процијенити коме се приклонити. И с чим све то упоредити.

„Нажалост, немамо других податка осим Нилсена, па је тешко говорити о нииховој исправности и читавој тој регулативи, јер немамо с чим то да упоредимо. У сваком случају, постоје и други начини. Треба излазити на терен и разговорати с људима. У случају Нилсена ради се о неких 750 пиплметара, а у нашим анкетама и истраживањима о много ширим групама, и зато агенције имају и неке друге начине да дођу до података“,објашњава Бранкица Стојановић, медиа директор агенције Акваријус.

На питање на који начин они долазе до података о гледаности, или, још боље – на који начин их обрађују и пласирају, из агенције Нилсен није стигао одговор.

Како АТВ сазнаје, и међу јавним емитерима на ниову БиХ влада збуњеност, али још нису спремни за званично иступање.

Тако ни апсурд с почетка приче, није било могуће разјаснити, иако би он могао да буде слика и прилика невоља у медијској индустрији. Било да су подаци технички неисправни, намјештени или ‘фризирани’, опасна су замка и за гледаоце и за привреднике и потенцијалне оглашиваче.

О томе колико су опасни за опстанак медија, сувишно је и говорити.