Гдје је Нокија погријешила?

Нокијино пристајање да прода дио компаније који се бави мобилним телефонима Мајкрософту за 7.2 милијарде долара је био прилично добар потез с обзиром на то да би за свега годину дана тај дио могао да вреди – ништа. Овај потез такође осликава озбиљан пад Нокије који се десио посљедњих година.

Не толико давно, Нокија је била доминантан произвођач мобилних телефона који није пратио већ је био праћен. Данас, компанија држи свега 3 одсто укупног свјетског тржишта телефонима.

Оно што се десило Нокији није тајна: смрвили су је Apple и Андроид. Међутим, разлози за тај неуспjех су знатно мистериознији.

Нокија је одувијек била у стању да се лако адаптира, да улази и излази из бројних различитих послова – папир, струја, гумене чизме…

Компанија је недавно поново успјела да се поново уздигне из пепела. Годинама је компанија била конгломерат, са великим бројем различитих послова који су оперисали под Нокијиним логоом. Раних деведесетих година прошлог вијека, очекујући успон мобилних телефона, извршни директори ријешили су да се отарасе свега другог сем телекомуникација.

Оно што је још изненађујуће јесте чињеница да је компанија први смартфон представила 1996. године и направила је прототип за екран осјетљив на додир. До краја деведесетих година ту је био и први телефон који је имао приступ интернету. Компанија је трошила огромне количине новца на развој и осмишљавање нових производа.

Оно што Нокија није успјела да уради јесте да сав тај новац и истраживања преведе у уређаје који су људи жељели да купе.

Један начин да се ово објасни јесте да се истакне да је Нокија била инжењерска компанија којој је било потребно знатно више вјештине у маркетингу. Међутим, ово није потпуно тачно с обзиром на то да је компанија у једном тренутку била позната по свом маркетингу и била је једна од ријетких компанија које су успјеле да своје уређаје представе као модне додатке.

Оно што је знатно прецизније објашњење јесте да је Нокија у срцу била хардверска компанија, знатно више него софтверска, и њени инжењери су били експерти у прављењу уређаја, али не и стварању програма који су покретали те справе.

На самом крају, компанија је дубоко подцијенила важност софтвера, укључујући ту и апликације које раде на смартфонима.

Софтвер је годинама био занемариван од стране инжењера. Поређења ради, Appleови стручњаци су на софтвер и хардвер гледали као на подједнако важне дијелове цјелине.

Не само да компанија није успјела да схвати важност софтвера, Нокија је подцијенила важност транзиције на смартфоне. И ово је био, када сада погледамо, класичан потез компаније која је била заробљена у својој славној прошлости.

Највећи дио профита у компанијином послу са мобилним телефонима у 2007. години није долазио од смартфона.

Пребацивање великог дијела ресурса на производњу врхунских смартфона који су изгледали као мали посао, што су смартфони и били 2007. године, изгледало је као ризичан потез.

У том смислу, пад Нокије је дијелом резултат оклијевања да компанија уђе у нову еру.

Уз све ово, постојала је још једна грешка. Нокиа је прецијенила снагу свог бренда и вјеровала је да ће, упркос томе што је касно ушла на тржиште смартфона, врло лако успјети да ухвати прикључак са конкуренцијом.

Годинама након успјеха iPhonea, Нокија је наставила да инсистира да ће супериоран дизајн хардвера освојити купце.

Високотехнолошка ера научила је људе да очекују константну иновацију, када компаније испадну из трке или изостану, корисници ће их без оклијевања казнити.

Касно и неадекватно – комбинација која се показала смртоносном за Нокију.