Фог Расмусен: Србија је кључни играч у региону

У Србији може постојати извјесна суревњивост према НАТО због збивања у прошлости, изјавио је за агенцију Бета Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, али је нагласио да је увјерен да је будућност Србије у структурама Европске уније и НАТО.

"Србија је кључни играч у региону", рекао је Расмусен у разговору с допиником Бете у Бриселу Драганом Благојевићем, а посебно је указао и на важност споразума Београд-Приштина за цијели регион.

Расмусен је истакао да би "снажније везе како с Европском унијом, тако и с НАТО" створиле нове могућности за народ Србије и додао да је то "највећа стратегијска перспектива" коју он види.

"Отуд, с мог становишта, ја бих највише волио да се ојачају односи између Србије и НАТО у идућим годинама", ставио је до знања челник Атлантског савеза.

У интервјуу, Расмусен је изложио своје виђење будућности Србије. "Допустите", рекао је он, "да будем сасвим искрен – ја знам да из историјских разлога може постојати одређена суревњивост према НАТО. А то је некако и разумљиво. Али ствари су се промјениле од 1999. и данас сматрам да сви народи у региону виде НАТО као непристрасног јемца мира и стабилности".

"Ми смо томе привржени и ја то подвлачим јер сам увјерен да, кад говоримо о будућности Србије, њена будућност јесте у склопу евро-атлантског устројства", додао је Расмусен.

Генерални секретар НАТО рекао је да је недавно посјетио Пећку патријаршију гдје је разговарао с више вјерских великодостојника који су затражили да "НАТО настави да и даље бдије над безбједношћу њихових манастира и културних објеката".

"Ми смо им то увјеравање пружили, дошло је до помака у развоју ствари и вјерујемо да је косовска полиција способна да заштити те вјерске објекте", истакао је челник западне војне алијансе.

Он је међутим додао да ће НАТО бити тамо да помогне, да пружи подршку како би се осигурало да ће вјерски и културни објекти и мјеста бити заштићени.

Бриселски споразум, напредак за Западни Балкан

На питање да ли сматра да споразум о нормализацији односа Србије и Косова има уплива на стабилизацију цјелог региона, генерални секретар НАТО је рекао да је његова цјеловита оцјена да је дошло до општег напретка на цјелом Западном Балкану, а да је споразум Београд-Приштина био од највеће важности.

Расмусен је одао признања политичким вођима у Београду за њихову "политичку одлучност да се нађе рјешење које отвара пут за покретање преговора о чланству Европске уније са Србијом".

"Ја заиста мислим да је у интересу народа у Србији да се приближи Европској унији и сагледа низ нових прилика за напредак. А то помаже стабилности, безбједности региона и отуд имам веома повољну оцјену тог развоја", навео је Расмусен.

На питање како ће НАТО и Кфор помоћи примјени договора о нормализацији односа Србије и Косова, Расмусен је узвратио да "сматра да је за обје стране у политичком споразуму Београд-Приштина било битно да их НАТО и Кфор увјере да ће остати на Косову и зајамчити безбједне услове за потпуну примјену тог споразума".

"Зато је НАТО такође одиграо улогу у закључивању споразума и премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи су дошли у сједиште НАТО да добију таква увјеравања, што су и добили. Остаћемо тамо да обезбједимо заштиту и сигурност за све људе на Косову и зајамчимо слободу кретања, у складу с мандатом УН", додао је Расмусен.

То је, како је истакао генерални секретар НАТО, свакако важно за примјену политичког споразума Београд-Приштина, јер ће бити од користи и за људе на сјеверном дјелу Косова, будући да политички споразум обухвата и економске подстицаје, уз оживљвање економског раста, отварање радних мјеста, а уједно ће се заштитити култура и културна баштина у том дјелу Косова".

На питање да ли ће нормализација односа Београда и Приштине утицати на то да НАТО смањи трупе на Косову, челник Атлантског савеза је навео да је процјена да је током раздобља примјене споразума Србије и Косова важно да НАТО остане на Косову с несмањеним бројем трупа.

"Наравно да ћемо још процјењивати безбједносне прилике, али у овом тренутку немамо планова да смањујемо трупе Кфора", рекао је Расмусен.

Кфор неће вјечно бити на Косову

"Наше виђење је да се у потпуности примјени мандат УН да би се зајамчила заштита и безбједност и да се обезбједи слобода кретања… Ми ћемо стално процјењивати безбједносну ситуацију и све одлуке ће се доносити на тој основи… Ми нећемо преурањено смањивати трупе ако је наша оцјена да би даље смањивање снага наудило безбједности, и одржаћемо садашњи ниво", додао је Расмусен.

Замољен да каже да ли би НАТО у неком виду остао на Косову у некој дугорочној перспективи, ако би дошло до темељитог сређивања односа Београда и Приштине, Расмусен је рекао да у некој дугорочној перспективи намјера НАТО јесте да смањи трупе и да не вјерује да ико може да замисли да трупе тамо стално остану.

"Једног дана ћемо свакако морати да окончамо ту нашу мисију, али засад је важно да се усредсредимо на примјену политичког споразума Београд-Приштина и нормализацију прилика тамо", рекао је Расмусен.

Јер, како је указао, "ја схватам да и Београд и Приштина сматрају НАТО непристрасним јемцем мира и стабилности и ми ћемо одговорити на таква очекивања".

Расмусен је поздравио најаве да ће Војска Србије послати једног официра за везу у Јужну команду НАТО у Напуљу.

"У склопу НАТО програма Партнерство за мир, чији је члан и Србија, постоји могућност да се успостави такав однос за везу. На Србији је да одлучи како жели да развија односе с НАТО, али ја поздрављам све кораке који могу ојачати везе Србије и Атлантског савеза", одговорио је Расмусен.

Према речима генералног секретара НАТО, српске оружане снаге могу научити доста тога у сарадњи са трупама чланица НАТО као "најквалитетнијим оружаним снагама у свету", а могу имати велике користи и на плану реформи и осавремењивања српске војске јер НАТО има великог искуства у преображају оружаних снага.

"Отуд сматрам да је то непосредна предност да Србија има тесно партнерство с НАТО. Али и у ширем политичком контексту ја, исто тако, видим да би Србија била на добитку блиском сарадњом, не само с Европском унијом, већ и са НАТО. Чињеница је да су мерила која треба испунити за улазак у Европску унију у многоме иста као и мерила за сарадњу кроз Партнерство за мир. Отуд, Европска унија и НАТО се допуњују", рекао је Расмусен у интервјуу за агенцију Бета.