Фејт: Заштити културно насљеђе Срба на Косову

На иницијативу међународног цивилног посредника Питера Фејта, пред посланицима "косовског парламента" налази се приједлог закона о заштити култруног насљеђа Срба у Великој Хочи у општини Ораховац. Усвајањем овог закона била би остварена заштита вјерске и култруне баштине Срба, што је један од стандрада на којима инсистира ЕУ. Канцеларије међународног цивилног посредника покренула је ову инцијативу […]

понедељак, 5 септембра, 2011 / 22:05

На иницијативу међународног цивилног посредника Питера Фејта, пред посланицима "косовског парламента" налази се приједлог закона о заштити култруног насљеђа Срба у Великој Хочи у општини Ораховац.

Усвајањем овог закона била би остварена заштита вјерске и култруне баштине Срба, што је један од стандрада на којима инсистира ЕУ.

Канцеларије међународног цивилног посредника покренула је ову инцијативу због чињенице да се у Великој Хочи налази 14 цркава из 12. вијека.

Како се наводи у иницијативи канцеларије Питера Фејта, данас је Велика Хоча позната по разноликом културном насљеђу, по црквама и манастирима, по кулама и традиционалним кућама, а, осим тога, овај крај има и јединствен фолклор, обичаје и традицију и огроман потенцијал за производњи вина.

Фејт истиче да очување љепоте Велике Хоче и њеног насљеђа није само локално питање, већ има и национални и међународни значај.

У складу са ставовима Питера Фејта, "Влада Косова" је припремила закон о Великој Хочи, који се ослања на план Мартија Ахтисарија о рјешењу статуса Косова, наводи се на сајту Међународне цивилне канцеларије на Косову.

Конзервација изгледа Велике Хоче има за циљ да очува традиционални карактер села. У ту сврху, закон утврђује низ додатних стандарда које општина Ораховац мора примијенити. Стандарди које ораховачка општина мора испунити се односе на забрану спајања мањих парцела и њихово претварање у грађевинске парцеле намијењене новоградњи.

Општина мора у складу са Фејтовим препорукама забранити градњу вишеспратних објеката не више од приземља и једног спрата. Забрањује се градња индустријских објеката, крчење шума и виногорја. Највећи објекат за комерцијалну намјену не може бити већи од 90 метара квадратних.

Оно што је изазвало опште негодовање опозиције у "косовском парламенту" је давање надлежности сеоском мјесном одбору "Влада у малом".

Одбор ће сачињавати седам лица од којих ће шест бити бирано на непосредним изборима док ће седмог именовати општина Ораховац. У надлежности Одобра биће вођење политике о развоју села, а све спорове са општином рјешаваће међународни механизми – наводи се у закону, на чијем доношењу инсистира Међународни цивилни посредник Питер Фејт.