ФБиХ : Сви су донатори органа, ако се за живота не изјасне другачије на папиру

Влада Федерације БиХ утврдила је прошле недјеље и у парламентарну процедуру по скраћеном поступку упутила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о трансплантацији органа и ткива у сврху лијечења.

Измјене и допуне Закона учињене су на темељу иницијативе коју је Федералном министарству здравства упутило Удружење дијализних и трансплантираних болесника ФБиХ, саопштено је из Канцеларије за односе с јавношћу Владе ФБиХ.

Споменуто удружење указало је на одређене недостатке постојећег закона који битно ограничавају могућност даривања органа и њиховог кориштења у сврху трансплантације.

Удружење, такође, скреће пажњу на посебно неповољан положај дијализних пацијената, тешке услове у којима се дијализа одвија, на чињеницу да се број ових пацијената стално повећава те на финансијске аспекте дијализе.

У иницијативи је наведена потреба да кроз Закон буде осигуран тзв. “претпостављени пристанак”.

Стога се једна од предложених новина у Закону односи на члан 30. који сада прописује да је допуштено узимати органе и ткива од умрле особе, ради пресађивања у сврху лијечења, под условом да се донатор за живота није томе противио у писаном облику.

Пунољетна особа способна за расуђивање даје писану изјаву о недонирању органа и ткива послије смрти у сврху лијечења изабраном љекару примарне здравствене заштите или мјеродавном кантоналном, односно Федералном министарству здравства.

"Слијепа особа, глува особа која не зна читати, нијема особа која не зна писати и глухослијепа особа даје изјаву о недонирању пред два свједока уз помоћ законског заступника, односно старатеља."

Писана изјава о недонирању органа може бити опозвана у сваком трену.

До успоставе регистра особа које нису сагласне с донирањем органа и ткива послије смрти, допуштено је узимати органе и ткива само уз писани пристанак брачног или ванбрачног друга, пунољетног дјетета, родитеља, пунољетног брата или сестре умрле особе.

Писану изјаву о недаривању органа и ткива изабрани љекар, односно мјеродавно кантонално министарство, доставља Федералном министарству, односно Центру, а она представља професионалну тајну. Садржину обрасца, начин и поступак достављања, начин вођења евиденције те поступак опозива изјаве о недаривању органа и ткива ће посебним прописом утврдити федерални министар здравства.

Иначе, у иницијативи Удружења дијализних и трансплантираних болесника ФБиХ казано је како Босна и Херцеговина, односно Федерација БиХ, располаже стручним тимовима оспособљеним за трансплантације, али да их постојећи закон ограничава.

Његове измјене и допуне предвиђају “претпостављени пристанак”, што проширује круг могућих донатора и, у суштини, води већим шансама да буду осигурани одговарајући органи за потребе трансплантације.

Треба напоменути да данас већина европских земаља има законе из области трансплантације базиране на претпостављеном пристанку, што се показало најучинковитијим и најпрактичнијим рјешењем јер се тиме повећава могућност за лијечење трансплантацијом.

Такве здравствене системе имају, нпр., Аустрија, Шпанија, Луксембург, Финска, Пољска, Португал, Белгија, Француска, Мађарска, Норвешка, Хрватска и многе друге земље, наводи се у саопштењу.