0 КОМЕНТАРА

1. Свакако велики и значајан датум у нашој српској историји. Јер то није само 181.година од дана државности модерне српске државе, већ 212 година од почетка српске борбе за слободом, да се након више од 3 века српски род ослободи јарма освајача.

   Додуше, сама српска буна је почела као устанак против дахија (тада јањичарских лидера који су спроводили страховладу, али су се и супроставили ферману Стамбола, побунили се и тада су имали статус одметника у царству), али је то прерасло у борбу за ослобођењем од доминације овог азијатског дивљег народа који је походио ове просторе, и које неки Османлијама воле звати.
   Та борба је добила свој епичпг љета господњег 1835-е када је кнежевина Србија својим уставом добила законодавну, извршну, судску и (ограничену) уставотворну власт. Наравно, потрајаће српска борба још 3 деценије док турски уљези нису у потпуности протерани са простора Србије.

   За нас у Српској је свакако значајно и ово „прво Сретење“ љета господњег 1804-е. Срби имају богату историју, још тамо од времена, и пре времена Немањића, али и те 1804-е почиње наша борба, за слободом, да будемо своји на своме, а у Српској траје до данашњих дана.

   Овај датум је у Српској не тако давно био и државни празник, али и Српска је тамо од 1998-е „заробљена држава“, у чврстим канџама силника, можда сu се неке пакосне и завидне душе жалиле (хоће то), или се силнику није допало да се у Српској празнује овај датум, али данас се не празнује.
   Мада сама форма и није толико важна, а видимо и обележен је у Српској овај значајан датум. Скромно, умерено са неколико примерених речи, баш како и треба. Важно је да је у роду српском сазрела свест о значају овог датум. Грађани Србије, Српске и сви српског рода требају бити поносни на овај датум

   Пријавите се да бисте одговорили

2. ТЕКСТ ЈЕДНОГ ВИСОКОГ ОФИЦИРА ВРС-

   „ДАН БОРАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ? СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ!

   ШТА ЈЕ ТО БОРАЦ? „ВОЛОВСКО ИЛИ ТОПОВСКО МЕСО“?
   Борци ВРС, одбранили су српски народ у БиХ. Резултат њихове борбе је признање Републике Српске, у Дејтону.
   ГДЈЕ СУ ДАНАС БОРЦИ?
   Незапослени, најамници, обољени и заборављени. Сјете их се на дан празиника.
   Нема годишњег борачког додатка, који је јадан и чини 3 КМ по мјесецу проведеном у рату.
   Нема годишње надокнаде за одликоване, која је подијели борце (медаља 240 КМ, а они одликовани дупло више).
   Нема ни бораца на прославама, не позивају их.
   Нема јединствене борачке организације Републике Српске, у којој би биле заступљене све борачке категорије, јер имамо: БОРС, Ветеране РС, Савез ратних војних инвалида, Удружење породица погинулих, СУБНОР, и свако се бори за неки свој статус и неко своје питање.
   Борце су Законом о правима бораца, подијели ко стоку у категорије. Људски организам не може да се категорише, а борци су подијељени у чак седам категорија, док су ратни војни инвалиди подијељени у чак девет гатегорија. Људи се не категоришу, животињско месо се категорише.
   Народним посланицима ратног сазива, предлажу додатак уз пензију или плату од 800 до 1200 КМ, као ствараоцима Републике Српске, а исти не би могли доносити законе да није било бораца на ратиштима, који су гинули, док су они у топлом и далеко од граната доносили законе. И то је неко морао да ради, али ти исти посланици су одмах послије рата усвојили и први Закон о борацима и категорисали их ко стоку.
   По Закону су борцима дали су предност у запошљавању, коју нико не поштује и никога не обавезује.
   Кренули су у ревизију, скидали инвалиднине са нпр, четврте на девету категорију, само да би што мање дали новца за исте.
   Пред изборе се заклињу да ће побољшати статус борачких категорија, послије избора их забораве.
   А и сами борци су криви. Многи се стиде да су били у рату, одричу се ратног стажа, само да што дуже раде.
   И тако смо на крају постали „воловско месо“, јер смо категорисани, за разлику од ранијег „топовског меса“ када смо гинули за Републику Српску. Свеједно је.
   Никако да се наши политичари угледају на друге, да погледају како је то код других, како се други односе према својим борцима и браниоцима.
   „ВОЛОВСКО ИЛИ ТОПОВСКО МЕСО“ СВЕЈЕДНО ЈЕ!

   Придружујем се!

   Пријавите се да бисте одговорили

3. СИН ПОГИНУЛОГ БОРЦА ВРАЋА ОЧЕВ ОРДЕН ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КОЈИ ГА ЈЕ ПОСТХУМНО ОДЛИКОВАО….БРАВО!
   Sin poginulog borca VRS poručio Dodiku: Moj otac se nije borio za državu bez zakona, pravde i reda!

   Gospodine Predsedniče Republike Srpske, gospodine Dodik,
   Iskreno mi je žao što vas u ovom drugom po redu pismu upućenom vašoj ličnosti ne mogu pre svega osloviti sa rečju „POŠTOVANI“ a spreman sam vam obrazložiti i zašto:
   Gospodine Dodik, ja sam sin poginulog borca VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE čiji je otac nastradao braneći Otadžbinu u ubeđenju da će i ukoliko izgubi život za istu, iza njega, u korist njegovog sina, tj. moje malenkosti, te u korist budućih generacija koje dolaze nakon vremena stradanja, ostati bolje, pravednije, uređenije i pre svega poštenije društvo i pravno uređena Država.
   Bilo je i pre vas gospodine Dodik, ako Bog da i posle vas, bilo je i biće Predsednika Republike Srpske koje će narod pamtiti bolje ili gore od predhodnika, ali budući da sam ja svedok jednog vremena iza nas i sadašnjosti u kojoj živimo, biću toliko slobodan i hrabar priznati vam, da Država za koju je izgubljeno hiljade života najboljih srpskih sinova, lošiju vlast nije upoznala.
   Kako da poštujem i cenim vas i vaš rad, ako gledajući sebe i svoju porodicu, i oko sebe svakodnevno vidim hiljade gladnih duša koje su izgleda braneći ovu zemlju jedino vama i pojedincima oko vas izgradili put da dođete na njen presto na kojem tako suvereno vladate uz nebrojene privilegije i sramotno ogromne lične dohodke, a sve to bez pokrića u radu, tačnije bez ikakvih ozbiljnijih rezultata! Recite mi kako da vas cenim gospodine Predsedniče?!
   Nemojte misliti da ovim pismom i sebe lično nisam stavio na test, pre svega na test hrabrosti, i to, da poslije ovoga teksta upućenog na vašu adresu, mogu biti još više obespravljen i imati još manje od nule.
   Evo, recimo, sve i da ste vi najpošteniji čovek u Državi (u šta malo mogu da poverujem) omogućili ste najvećim kriminalcima, privrednim ološima i lopovima bez premca, da se bahato i bez mere bogate na račun sirotinje, koja vas je kao čoveka socijaldemokratskog opredeljenja birala za Državnika u nadi da će te je od slične pošasti zaštititi, a dogodilo se upravo suprotno, svi drugi su privilegovaniji u odnosu na stvaraoce Republike Srpske.
   Kad kažem „stvaraoci Republike Srpske“, pri tom ne mislim na samozvanu grupicu ljudi iz takozvanog udruženja čiji ste i vi član gospodine Predsedniče, već na prave i iskrene stvaraoce, mislim na boračku populaciju, a svi drugi, što vole sebe tako da promovišu u javnosti, nisu ništa drugo nego foteljaši čiji je jedini cilj da im na račun sirotinje omogućite velike nacionalne penzije dok gladni narod rovi po kontejnerima.
   Recite mi kako da vas cenim gospodine Dodik, ako za tolike godine vaše vladavine i sa ogromnim „PROĆERDANIM“ budžetskim sredstvima, niste bili u stanju da rešite pitanje nezaposlenosti boračkih kategorija a posebno dece poginulih boraca, ali ste zato bez imalo stida ostali „gluvi i slepi“ na činjenicu da su vaše partijske kolege i ministri, među kojima prednjači Predsednica vlade gospođa Cvijanović pozapošljavali svoju rođenu decu na Državne „jasle“, dok sam ja dete poginulog borca i otac dvoje maloljetno dece nezaposlen, bez bilo kakvih mesečnih novčanih prihoda i bez sata radnog staža već petnaest godina, jer složićete se; ne mogu da dođem na red od Državnih službenika sklonih nepotizmu, da ne govorim istinu ne bi mi u prilog išao hiljadu i jedan podatak, pa i taj da ste za DIREKTORA ZAVODA ZA ZAPOŠLjAVANjE postavili čoveka koji svečano nosi titulu „KRALj NEPOTIZMA“, pošto je predhodno i on zaposlio svoju celokupnu užu i širu rodbinu.
   Vrlo odgovorno tvrdim; da su svi moji napori da dođem do zaposlenja u gradu u kojem živim kako bih prehranio svoju porodicu, samo pusta „borba sa vetrenjačama“, ili najbolje rečeno beznadežna borba sa rukovodećim kadrovima vaše političke partije, odnosno ljudima koje ste vi postavili na takve pozicije, da slobodno mogu reći, suvereno donose odluke ko ima pravo na život dostojan čoveka, a ko ipak ne! Da govorim istinu navešću vam nekoliko primera, kao i podatak da je za moj slučaj urgirao i bivši Predsednik Republike Srpske gospodin Rajko Kuzmanović, takođe i potpredsednica vlade gospođa Nada Tešanović, kojoj je prilikom urgencije neko od rukovodećih ljudi „HE NA DRINI“ doslovce rekao; „DA LI ONA ZNA ZA KOGA URGIRA“!? Pa se s` pravom pitam da li sam ja to Predsedniče Dodik neki kriminalac ili sin odlikovanog poginulog borca VRS???
   Dužnost mi je podsetiti vas (iako znam da se vi toga ne sećate) da sam vam u prvom pismu upućenom još u aprilu 2014 godine pisao o kadru vaše političke partije, odnosno bivšem Načelniku Opštine Višegrad Tomislavu Popoviću, koji je na NAMEŠTENOM KONKURSU iz decembra 2013 godine zaposlio nekoliko članova svoje i ženine uže i šire rodbine, a da su u istom preduzeću već bili zaposleni on i njegova supruga.
   Na pomenutom konkursu učestvovala je i moja malenkost, iako prioritet u svakom pogledu, socijalnom i boračkom, nisam primljen u radni odnos, dobio sam odbijenicu bez obrazloženja i bez prava žalbe na odluku. Uz svu potrebnu dokumentaciju dostavio sam i preporuku Ministarstva rada i boračko invalidske zaštite u kojoj se rukovodstvo preduzeća i komisija za odabir kandidata u radni odnos pozivaju na poštovanje zakona po kojem deca poginulih boraca imaju pravo prednosti u odnosu na ostale kandidate.
   Kako je ishod bio negativan tužio sam preduzeće „HE NA DRINI“ iz Višegrada, i NARAVNO pored svih dokaza i nepravilnosti koje sam dostavio sudu, izgubio sam spor! Od tada pa do danas gore pomenuto preduzeće više nikada nije raspisalo ni jedan konkurs za zapošljavanje lica, ali je nekoliko puta ovo isto preduzeće, i u više navrata, posebno pred protekle republičke izbore primalo desetine lica u radni odnos i to sve bez konkursne procedure.
   Najnoviji podatak o takvom zapošljavanju dogodio se upravo nekoliko dana posle Božića kada je vaša politička vrhuška na čelu sa direktorom „HE NA DRINI“ iz Višegrada Milom Lakićem, vašim koalicionim partnerima DNS-om i SP-om u ovo preduzeće udomila novih 22 radnika, a kako smo navikli na ovakve i slične prestupe samozvanih moćnika iz SNSD-a, ništa ne bi bilo čudno da od pomenutih uposlenika većina nije već negde imala zasnovan radni odnos, zaposleno je mnogo pojedinaca čiji roditelji već stažiraju u ovom preduzeću ili u elektroprivredi uopšte, te čiji su članovi porodica svi negde već u radnom odnosu, a najzanimljivije od svega je zapošljavanje lica koja imaju privatne radnje i zasnovan privatni biznis, ne moram da vam pominjem da od boračkih kategorija i dece poginulih boraca i ratnih vojnih invalida niko nije zaposlen.
   Gospodine Predsedniče, dok sam živ sećaću se vaše izjave date medijima svega nekoliko dana pred ovaj nemio događaj, kada ste na pitanje novinara kako gledate na veliki broj mladih ljudi koji napuštaju Republiku Srpsku tražeći posao u zemljama zapadne Evrope dali sledeći komentar: „BOLjE JE I TO, NEGO DA OSTANU OVDE ČEKAJUĆI SVOJU NEMOGUĆU ŠANSU KAKO BI SE ZAPOSLILI NPR; U HET-u TREBINjE ILI U HIDROELEKTRANI U VIŠEGRADU“…
   Svaka vam čast Predsedniče Republike, „SVAKA VAM ČAST“!!! Kako uopšte i može na pamet da mi padne, da posle ovakve vaše izjave posumnjam da ste vi pravi i iskreni borac za Republiku Srpsku, da ste pravi otac nacije i borac za prava najugroženijih kategorija?!
   Jedino me zanima da li će te posle svega izaći u javnost i objasniti narodu, pa samim tim i meni, koji su ti, koji imaju pravo na „MOGUĆU ŠANSU“ za posao, a koji opet iščekuju „NEMOGUĆE“??? Pošto sam gotovo siguran da se to neće desiti, znajte, da ste predhodnom izjavom kazali više nego dovoljno, ali ste time i na ovakav način, po ko zna koji put još više zavadili svoj narod, koji je već odavno svestan da jedno govorite, drugo mislite, treće radite a četvrto ostavljate da odrađuju vaše lokalne partijske ulizice, jer pametnom čoveku i komarac je muzika.
   I ovako obespravljen gospodine Predsedniče, ja ipak ne mogu da zamerim svim ovim gore pomenutim ljudima, oni su kao proizvod vaše politike, ugledavši se na vas, sebi dali za pravo da odlučuju o „životu i smrti“ svakog pojedinca koji želi osnovno pravo na rad i pristojan život za sebe i svoju porodicu.
   Ne mogu im zameriti jer oni su to uradili uz vaš prećutni blagoslov, takođe poučeni činjenicom da ste vi prvi pravili i dan danas pravite takve ili slične prestupe, kao npr; kada ste svoga sina kreditirali finansijskom inekcijom od par miliona konvertibilnih maraka, pri tom takav prestup pravdajući u javnosti kako, CITIRAM: „NE ŽELITE DA VAŠ SIN POSTANE NARKOMAN, BOLjE DA NEŠTO RADI“… Pa vas Predsedniče najiskrenije pitam: Jel` vaša izjava kao takva treba da znači sledeće; pošto sam dete bez oba roditelja a pri tom nezaposleno lice, da tako, ja lično treba da stažiram kao ljubitelj opojnih droga? Jer činjenica je da nemam nikoga ko bi mi na taj i takav način izašao u susret kao vi vašem sinu.
   I na kraju, gospodine Predsedniče Republike Srpske, gospodine Dodik.
   Recite mi, kako da vas poštujem i cenim kao svoga Predsednika, a pre svega kao čoveka, ako uzmem u obzir činjenicu da sam vas nekoliko puta kontaktirao na vaš privatni broj mobilnog telefona, gde ste mi prilikom našeg razgovora obećali rešiti problem koji tišti moju porodicu.
   Da vas podsetim, prvi put je to bilo pred predsedničke i parlamentarne izbore 2014 godine, tada ste mi sugerisali da vas kontaktiram posle izbora, kada su izbori okončani, i kada je javnost konačno saznala da ste tesnom većinom ponovo postali predsednik Republike Srpske, još jednom ste mi se javili i kazali da vas ponovo kontaktiram za sedam dana uz obećanje da će moj problem biti rešen, od tada se više nikada niste javili na moj poziv a sada ste trajno nedostupni na taj broj telefona.
   Moja lična i građanska zapažanja i zaključci su sledeći: SVE, ŠTO VI, KAO PREDSEDNIK REPUBLIKE SRPSKE I KAO ČOVEK URADITE, KAŽETE ILI OBEĆATE, JE ISTO KAO KAD NAPIŠETE NA LEDU PA PRINESETE VATRI…
   I najposlije, pošto mi vi kao Predsednik Republike Srpske, Vlada i Ministarstvo ne ostavljate mnogo izbora za budućnost, odlučio sam da vam u ime pokojnog oca vratim odlikovanje kojim je posthumno odlikovan za zasluge u ratu i stvaranje i odbranu Republike Srpske, i da na veliku žalost zbog zdravstvenog stanja kojeg ću morati da stavim na kocku, otpočnem samoubilački štrajk glađu do smrti! Uveren sam da bih imao i očevu podršku, i podršku svih palih za odbranu Srpske Republike i pravednijeg društva koje nam nedostaje, uveren sam, jer za ovakvu Državu bez zakona, pravde i reda, oni se nisu borili…

   ISKRENO!
   NjEGOŠ TOMIĆ
   SIN POGINULOG BORCA VRS

   Пријавите се да бисте одговорили

4. „Odlučio sam da vam u ime pokojnog oca vratim odlikovanje kojim je posthumno odlikovan za zasluge u ratu i stvaranje i odbranu Republike Srpske, i da, na veliku žalost zbog zdravstvenog stanja kojeg ću morati da stavim na kocku, otpočnem samoubilački štrajk glađu do smrti!“

   Пријавите се да бисте одговорили