Европски списак лоших економија
Европска комисија објавила је списак података о финансијској стабилности земаља ЕУ, а међу слабим економијама нашле су се не само Бугарска или Словенија које, рекло би се, заостају, већ и велике економије Француске, Велике Британије, Италије и Шпаније – поуздани ослонац зоне евра, преноси "Глас Русије". Укупно у сектору економског и социјалног ризика нашло се […]
Европска комисија објавила је списак података о финансијској стабилности земаља ЕУ, а међу слабим економијама нашле су се не само Бугарска или Словенија које, рекло би се, заостају, већ и велике економије Француске, Велике Британије, Италије и Шпаније – поуздани ослонац зоне евра, преноси "Глас Русије".
Укупно у сектору економског и социјалног ризика нашло се 12 држава. Грчка, Португалија, Ирска као корисници финансијске помоћи ЕУ и ММФ са ове тачке гледишта нису разматране.
Међу практично беспрекорнима традиционално се нашла Њемачка.
Према Нијемцима ЕУ има двоструки однос. С једне стране, несумњиво признање економске моћи Њемачке. Са друге покушаји да се доведу у сумњу њени успјеси, прије свега у сфери извоза.
Ниво њемачких плата у просјеку је виши него у већини земаља ЕУ, а достигнућа су и производ рада. Новац се прави у секторима индустријске опреме, електронских уређаја и слично. А то је управо област високих плата.
Њемачка је срећно преживјела кризу захваљујући профициту трговинског биланса. Своју улогу, мада и скромну, одиграла је и Русија, занимљиво тржиште за њемачку индустрију и, наравно, Кина.
Основа за бригу поводом економија држава са јединственом валутом је више него довољно. Авет рецесије постала је реалност и свака земља која је добила од Брисела "црну ознаку" има своје бољке.
Француска, Велика Британија и Белгија, на пример, превише су се задужиле. У Италији је низак потенцијал економског напретка. У релативно стабилној Данској, Шведској и Финској Европска комисија је нашла "надуване мјехурове" на тржишту некретнина.
Европски комесар Оли Рен рекао је да је криза створила огромне ризике: макроекономску неравнотежу, финансијску нестабилност и пад благостања грађана.