Европске берзе поново ослабиле

Акције на европским берзама данас су поново ослабиле и укупно забиљежиле један од највећих кварталних суноврата у посљедњој деценији.

Акције у Француској и Њемачкој ослабиле су за више од 25 одсто од краја јуна, док је индекс лондонске берзе ФТСЕ умањен за 14 процената, што је најгори резултат од 2002. године.

Ови резултати забиљежени су у вријеме када је објављено да је инфлација у земљама еврозоне у септембру неочекивано достигла три процента.

Инвеститори су се надали да ће Европска централна банка смањити основну каматну стопу у земљама еврозоне, након што ју је у јулу подигла на 1,5 одсто.

Економисти поново упозоравају да могућност да чланице еврозоне неће бити у стању да плаћају своје дугове изазива страх од нове банкарске и кредитне кризе.

"Мислим да тржишта очекују нешто суштинско од састанка Групе 20 у новембру и ако тога не буде, наћи ћемо се у великој невољи", оцијенио је Џорџ Магнус, економиста банке УБС.

Вриједност кључног америчког берзанског индекса Дау Џонс умањена је од краја јуна за нешто више од десет процената.

Најтеже посљедице осјетиле су банке које су изложене грчком дугу и дуговима осталих земаља, попут Португала и Републике Ирске, које су такође изложене ризику да банкротирају.

Вриједност акција њемачке Комерцбанке умањена је за више од 30 процената, а стање француских банака је још горе. Сосијете женерал је изгубила преко 50 одсто вриједности, а БНП Парибас више од 40 одсто.