EУ: Мјере штедње нису дале резултате

Три и по године од почетка великих мјера штедње у ЕУ у кризним земљама повећана је незапосленост и забиљежен пад БДП-а – упозоравају економски експерти.

Циљеви штедње били су смањивање социјалних бенефиција и броја радних мјеста. Затим уштеда новца на медицини, образовању, односно на свему, осим на финансијској подршци банкама.

Таква стратегија наметнута је земаљама дужницима у еврозони.

Параметри за прошлу годину у кризним земљама нису охрабрујући: Грчка биљежи стопу од 20 одсто незапослених, а БДП биљежи велики минус.

У Португалу је скоро 13 одсто незапослених, а БДП је у "слободном паду".

Шпанија биљежи више од 20 одсто незапослених, достигавши дјелимично БДП као и Ирска, која има 0,7 одсто раста.

Још увијек више од половине броја становника јужне Европе није нашло своје мјесто у животу – највише проблема имају млади људи испод 25 година.

И у Фрацуској стање је далеко од "ружичастог". Минимална плата је 1.365 евра.

У Шпанији је 624, у Грчкој – 470, а у Летонији – 172.

Проблем је што од таквих плата треба плаћати порезе – у Францусој послије пореза од плате која износи 1.365 евра остане 1.000.

У изборној кампањи, посјећају франуски медији, предсједник Француске изјавио је да више од 50 одстио његових сународника прима плату око 1.500 евра. После пореза од те суме остане 1.200 евра.

Ти људи имају кредите, плаћају медицинско осигурање, имају дјецу која и поред бесплатних универзитета примају мале стипендије, као и у источноевропским земљама, нпр. у Русији.

Људи желе и нормалне пензије. Зато поново постоји потреба да се издвајају додатне исплате за пензије и то не мање од три до пет одсто од средње плате.

Предсјесник Француске Франсоа Оланд покушава да проведе у живот предизборна обећања. Он је заиста увео порез од 75 за људе који зараде више од милион евра годишње. Али да ли је пуно таквих у Француској?