Добојска власт повећала порез на некретнине за 800 одсто

Становници Добоја плаћаће ове године један од највиших пореза на непокретности у цијелом региону пошто су локалне власти, суочене са слабим пуњењем градске касе, одлучиле да порески намет повећају за невјероватних 833 одсто!

Нови сазив градског парламента усвојио је на посљедњој сједници драконску промјену пореске стопе, која је са досадашњих 0,06 одсто повећана на чак 0,50 одсто у односу на процијењену тржишну вриједност некретнина. У пракси то значи да ће Добојлија, који је прошле године за своју некретнину платио порез од 50 КМ, ове морати да измири чак 416 КМ! Тиме су добојске власти отишле у другу крајност, будући да су са овогодишњом пореском стопом, заједно са још неколико општина, спадале у групу локалних заједница са најмањим порезом.

Уједно, они су послије одлуке о повећању пореза, једина локална заједница у Српској која је одлучила да одреди највишу дозвољену пореску стопу, будући да, по закону, и није могуће разрезати више од 0,5 одсто.

Према мишљењу Савеза општина и градова, препоручена пореска стопа за већину општина и градова износи 0,25 одсто пошто је оцијењено да је то најбоља мјера између пуњења буџетске касе и довољне привлачности за инвеститоре. Међутим, у пракси се мали број општина одлучио на ову стопу, па су, уместо тога, одредиле далеко нижи порез, на шта је, према мишљењу многих економиста, велики утицај имала и изборна година јер су многе локалне власти биле у страху да би високи порез могао да разбјесни њихове бираче. Поређења ради, Бањалука се опредијелила да порез на непокретности буде 0,18 одсто или три пута мањи од Добоја. Пракса је, међутим, шаролика, пошто неке општине примјенују препоручену стопу од 0,25 одсто, док су неке, поготово оне слабије развијене, одлучиле да иду са стопама близу законског минимума, како би бар на тај начин биле привлачније инвеститорима.

Зоран Павловић, економски аналитичар, каже да је случај Добоја еклатантан пример лошег планирања буџетских прихода и погубних посљедица таквог дјеловања. Он истиче да је сада видљиво да су они изабрали најнижу пореску стопу највјероватније због локалних избора, али, добрим дијелом, и због лошег планирања прихода. Павловић је увјерен да ово није изолован случај и да многе општине нису добро одмјериле пореске стопе.

– Најбољи порез је онај који могу сви да плаћају. Ако неко одреди превисоку стопу, онда га нико неће ни плаћати, а што ће у даљем слиједу догађаја неминовно довести до ребаланса општинског буџета, пошто ће трошити новац из касе, рачунајући на приходе које људи неће бити у стању да плате. Можете ви да одредите и порез од 10 одсто, али шта вам то вреди ако то нико неће моћи да плаћа. Управо такав исход би могао да буде и у Добоју. Са друге стране, потребно је увести и стимулативне и дестимулативне стопе, на начин да највишом могућом стопом буду опорезована приватизована предузећа, која су ван функције, каквих је сијасет. Они који заиста раде, са друге стране, требало би да плаћају минималан порез – истиче Павловић.