До новог закона – прекинути тужакање за ратну штету

Савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић рекао је да Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/ треба да донесу јединствен закон о прекиду судских поступака, док се на нивоу БиХ не донесе закон који ће регулисати појам ратне штете и начине њеног измирења.

"Прекид судских поступака када је ријеч о наплати материјалне и нематеријалне ратне штете јесте у интересу Републике Српске и Федерације БиХ", рекао је Ковачевић Срни.

Када је ријеч о наплати ратне штете, Ковачевић је истакао да се у том случају не може примјењивати Закон о облигационим односима, већ се мора донијети посебан закон који регулише појам ратне штете и начин њеног измирења.

"Постоји могућност да се донесе закон по угледу на Хрватску, да се сви судски поступци прекину и да се доносе закон на нивоу БиХ који би регулисао појам ратне штете, те начин и вријеме када би се могло извршити обештећење", појашњава Ковачевић.

Он наводи да је министар правде Републике Српске Горана Златковић о овој теми већ обавила разговоре са министрима правде ФБиХ и БиХ, те да су они исказали вољу да се доносе овакав закон.

"Од великог значаја би било да се такав закон донесе на нивоу БиХ, како би се прекинули сви поступци гдје год се појављује као тужена страна Република Српска или Федерација БиХ, које имају исте проблеме, а у неким случајевима се ентитети појављују као солидарни дужници", прецизира Ковачевић.

Он напомиње да су уставни судови Републике Српске и ФБиХ, те Апелациони суд Брчко дистрикта, покренули иницијативу посредством министарстава правде да се донесе закон којим ће се регулисати то питање, чиме би имали јединствену судску праксу по овом питању на подручју цијеле БиХ.

Главни правобранилац Републике Српске Слободан Радуљ рекао је Срни да постоје идентични ставови правобранилаштва Српске и ФБиХ – да је потребно обуставити све судске поступке о наплати ратне штете.

"Такви поступци су неправедни, јер нема јединственог става судова према том горућем проблему, који је произашао као ратна посљедица", објашњава Радуљ.

Он сматра да је једино рјешење овог проблема да се иде на измјене и допуне Закона о облигационим односима, који би био урађен на јединствен начин у Српској и ФБиХ. "С друге стране, од БиХ треба тражити да донесе посебан закон о ратној штети и начину њеног измирења жртвама рата", истиче Радуљ.

Правобранилаштво Српске примило је више од 4.000 тужби из ФБиХ против Српске, а најновији податак је да је из ФБиХ стигло неколико стотина тужби грађана Сарајева против Српске за сваки дан живота проведеног под, како се наводи, "опсадом", односно од априла 1992. до 1996. године.

Радуљ наводи да, с друге стране, пред судовима у ФБиХ постоји више од 300 пресуда по основу тужби којима Федерација и БиХ треба да грађанима из Српске плате за нематеријалну ратну штету и боравак у логорима у Федерацији БиХ.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је Срни да је Савез поднио 536 тужби против ФБиХ за логоре у којима су мучени и убијани Срби.

Он је навео да је 2009. године Адвокатска комора Републике Српске српским логорашима додијелила 11 адвоката који су узели ове предмете у рад.

Дукић је додао да је Влада Републике Српске са више од 150.000 КМ помогла у раду адвокатског тима и разних вјештачења ради подизања тужби против ФБиХ.

Он напомиње да је Савез логораша Српске на судовима у ФБиХ у првостепеном поступку добио позитивно рјешење за више од 50 одсто тужби, али да се у другостепеном поступку намјерно одуговлачи са пресудама, јер Федерација настоји да се створи кровни закон о логорашима на нивоу БиХ, што Савез логораша Републике Српске никако не прихвата.

"То би представљало пренос надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, а поједини представници међународне заједнице би то окарактерисали као помирење жртава рата у БиХ", закључио је Дукић.