Дивљи запад на југоистоку Европе
Судска хроника једног случаја који постаје занимљив са рушењем једног парка, а увлачи нас дубоко у вртлог спрега које је тешко и побројати. Жељко Гајић, дипл. правник Било да се ради о посматрању посљедњих збивања у Бањoj Луци или активном учествовању у њима, код политички освјештеног и морално острашћеног човјека тешко могу да се избјегну […]
Судска хроника једног случаја који постаје занимљив са рушењем једног парка, а увлачи нас дубоко у вртлог спрега које је тешко и побројати.
Жељко Гајић, дипл. правник
Било да се ради о посматрању посљедњих збивања у Бањoj Луци или активном учествовању у њима, код политички освјештеног и морално острашћеног човјека тешко могу да се избјегну емотивни набоји који би своју литерарну сублимацију могли да достигну у каквом поетском, разиграним ријечима осликаном новинском чланку о гријесима градске управе, о непоправљивој штети околишу.
Политички прагматизам, опредијељен једним циљем и правила правничког ми занимања, смирују ми страст и намећу обавезу да ову искрену грађанску енергију исказану ових дана у Пицином парку подастрем чињеницама и доказима који ће још једном показати каква се тиранија и каубојштина проводи у Бања Луци и на који се начин злоупотребљавају институције Града и драге нам Републике. „Држава то сам ја“ рече једном један негдашњи страни „лидер“.
Давидовић, Голић, Џомбић… колико их још рекоше: „све је у складу са процедурама.“ Па да видимо да ли је тако?
Уз драги нам парк тј. грађевинску парцелу налази се земљиште, породични стамбени објекат породице Вулић, породице познатог бањалучког спортског мотоциклисте Жељка Вулића. Објекат је изграђен још давних четрдесетих година прошлог вијека, а дом је генерацијама Вулића једнако толико дуго. Вулићи ни сањали нису да ће постати објект невиђене харанге и отимачине њихове баштине и то од органа власти који би требали да буду гарант и пруже заштиту неприкосновеној приватној својини, а не да их увуку у беспоштедну битку која ће трајати од 2006. године па све до данас, када та битка своју кулминацију доживљава уништењем парка у првој од двије зацртане фазе док би се друга фаза односила на одузимање имовине Вулића. Дакле, правну ствар Вулића посматрамо као дио фазног подухвата инвеститора „Гранд Траде“ у Бања Луци на локацији која обухвата земљиште Пициног парка и некретнине породице Вулић.
Вулићи су још 2006. године код Одјељења за просторно уређење Града Бања Лука покренули поступак за издавање урбанистичке сагласности за изградњу објекта на њиховим парцелама. Поменути орган три пута одбија захтјев Вулића уз образложење да је за тај простор већ издата урбанистичка сагласност „Гранд Траде – у“ од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, иако је такав захтјев поднесен тек 2007. године. Све ово је јасно видљиво и из Локацијских услова који гласе на „Гранд Траде“ као и Дјелимичног рјешења за градњу издатог „Гранд Траде-у“ тек у 2011. години. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију поступајући по жалби Вулића, тада жалбу усваја и поништава акт Градске управе дајући обавезујуће тумачење и упутство органу Градске управе на шта се овај у потпуности оглушава и наставља да одбија Вулићев захтјев.
Вулићи поново 2009. године улажу жалбу Министарству за просторно уређење али овај пут Министарство жалбу одбија. Даље Вулићи подносе тужбу суду и покрећу управни спор који се окончава 22.11.2011. године, наравно у њихову корист те се рјешење Министарства поништава, а овај враћа Градском органу на поновно одлучивање. Вјеровали или не, Град овај пут игнорише и судску пресуду и одбија поступити по истој те не рјешавајући правну ствар увлачи Вулиће у поновни жалбени поступак гдје се још чека рјешење.
Упоредо са овим поступком, односно, упркос чињеници да се код истог органа води поступак по жалби са сукобом интереса странака у поступку, Министарство за просторно уређење поступајући по захтјеву „Гранд Траде-а“ истом издаје урбанистичку сагласност за бројне парцеле које укључују и парцеле у власништву Вулића. Невиђено!!! Да ствар буде још гора, Вулићи нису ни позивани да као заинтересована страна учествују у поступку те да у складу са Законом о просторном уређењу дају своје изјашњење. Опет ствар безуспјешно пролази кроз жалбени поступак да би опет Окружни суд по тужби поништио рјешење Министарства и наложио понављање поступка. Погађамо, Министарство игнорише пресуду суда и поново издаје Гранд Траде – у урбанистичку сагласност која опет обухвата парцеле Вулића. Наравно, опет се предмет враћа на суд, али овај пут и суд још од 24.11. 2009. године не рјешава ствар.
Упоредо са овим поступцима 2008. Године покреће се поступак експропријације код Репупличке управе за геодетске и имовинско-правне послове за изузимање замислите чије имовине? Вулића наравно, и у „јавном интересу“ овај пут на захтјев Правобранилаштва, а на иницијативу Гранд Траде-а. И поред знања да Вулићи испуњавају услове да им се дозволи градња на властитој земљи, поред знања да се воде поступци по захтјевима Вулића, не позивајући их да учествују у поступку (обавезни по закону), овај орган доноси рјешење о експропријацији.
Наравно, опет жалба која бива одбијена и опет управни спор са пресудом опет у корист Вулића. И наравно опет враћање првостепеном органу на поновљени поступак у којем се још ништа не рјешава. Али зато исти орган покреће други поступак, те доноси рјешење о експропријацији 10.02.2009. године, овај пут дијела некретнина Вулића, који ови опет успјевају поништити 25.05.2009. те вратити поново првостепеном органу на одлучивање у којем, наравно нема још увијек никаквих активности. На ово се надовезао поступак код Земљишно књижне канцеларије покренут у вези са незаконитом експропријацијом који је опет тужбом Вулића пред судом поништен и опет враћен на први степен. Наравно, опет ћутање управе. И „хајде Јово на ново“ поново у круг по истом старом сценарију.
То је на жалост матрица по којој се „јавни интерес“ потчињава личним интересима, то је матрица по којој се врши отимачина имовине од грађана без и најмање скрупула и страха од било какве санкције, а о моралу, далеко нам било, смијешно је и говорити. Докле сеже организованост и уједињеност у овој идеји отимачине можемо закључити из претходно наведеног, али о томе кад ће та пракса престати изгледа можемо само да сањамо. Колики требају бити вјера, снага и новчаник Вулића да преживе ову битку и из ње изађу као побједници. Како да то буду без штете за своју личну, и егзистенцију своје дјеце, кад је штета одавно већ настала и како ствари стоје, биће још већа. Ко ће и када исту да им надокнади? Шта да мисле кад штету трпе од онога ко би требао да их од ње штити? Сами на своме.
Ову причу, уз дозволу породице Вулић, као само једну од многих других истих и сличних, износим како бих покушао показати грађанима Бања Луке шта нас чека и шта можемо да очекујемо од оних који нас воде ко зна колико година. Колико пресуда треба да буде донесено и од стране којих судова, и који је то ауторитет који би рад наше управе вратио у границе законитости и цјелисходности? Колико дуго још да сједимо и толеришемо овакве ствари и тиме им покажемо да смо обичне овце које могу да шишају кад хоће и колико хоће? Гдје је та граница, та критична тачка мазохистичне трпељивости иза које стоје бунт и акција? Шта треба да ураде да бисмо је прешли и узели ствар у своје руке за добробит нас самих а посебно наше дјеце? Докле да чекамо да нам „они“ одлучују до те мјере о животу?
Ја више не чекам, узимам ствар у своје руке. Посљедња дешавања око драге нам „ледине“ дотакла су изгледа ту критичну тачку грађана из насеља око парка али је зачуђујућа инертност и несолидарност осталих грађана Бања Луке. Њима је изгледа добро. Ништа им не недостаје осим мало личне и друштвене одговорности. А када дође ред на њихов стан…?
Само да знате да је Жељко с нама на независној листи, а да је Горан Арбутина, аутор текста http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=21624#komentar%29 , спријечен из приватних разлога да буде на листи, али је дио нашег много ширег тима. Сваки добронамјерни појединац ће моћи да нам предочи своје приједлоге, па ћемо одабрати најбоље. Већ нам се јављају појединци и шаљу документацију, приједлоге, нуде помоћ око лобирања и дистрибуције промотивног материјала.
Drazene, vec duze vrijeme na ovome mjestu govorim da smrdi u ovoj nasoj zemlji .Uporno i svakodnevno govorim da je od strane drzave i institucija , onih koji bi trebali da nas stite vecina osudjena na oduzimanje svega sto je imala i sto ima , u prvom redu materijalnih dobara, a kada joj uzmete to unistavajuci je duhovno lisavate je i prava na zivot.
Svi smo mi Vulici.
Osnovni problem je sto su vecini oduzeli posao, plate i penzije i osudili nas da zivimo od nicega, dobro znajuci da se od nicega ne moze zivjeti samim tim su nas osudili na smrt.
Na drugoj strani ti otimaci su prigrabili sebi enormna bogatstva koja pripadaju ovome narodu.
Znao sam da ce ovo duze da potraje , da mnogi nece da docekaju dan slobode od rezima i tiranije, ali sam znao da sve ima vijek trajanja po i ova zlocinacka antinarodna vlast. Cekao sam da se probudi mladost i DOCEKAO SAM!
Djeco, rusila su se i veca carstva kada voda dodje narodu do grla, sad je red da se otjerate i ove koji vama ne daju posla, vasim roditeljima ne daju penzije, vasoj djeci ne daju da se rode.Nije dovoljno da ih otjerate sa vlasti. Morate da im uzmete ono sto su nam oteli, i naravno da im sudite.
Vlast radi šta hoće,znajući da građani neće masovnije reagovati,što pokazuje broj onih koji protestuju.U ljude se uvukla neka apatija i nezainteresovanost.Sve po sistemu da to neko drugi treba da riješi.Tako biva sve dok ti problemi počnu da ugrožavaju i njihove interese.Tada obično bude kasno za bilo kakve reakcije.Da je u Banja Luci ovim povodom došlo nekoliko desetina hiljada ljudi na proteste, sve bih izgledalo drugačije.Ovaj park bi bio sačuvan.Ovako sumnjam.
Кад бих написала којим се све разлозима моји познаници правдају да не дођу на протесте, био би то један веома интересантан текст…вјероватно би то психолози боље објаснили.
Елем, све се своди на то да људи не вјерују да могу нешто да промјене, а сви очекују да се неси нека јако велика револуција, па ће јој се онда прикључити. Као, „ако дође десет хиљада људи, доћи ћу и ја“.
Не разумију да се та „права“ револуција не може десити без њих.
Али, мене то не обесхрабрује. Ја разумијем да је основна ствар у томе да ми „обични људи“, схватимо да морамо мијењати начин размишљања, да из фазе овце која само блеји, пасе траву и пушта да ју шиша и води ко стигне, морамо прећи у фазу неког другог облика живота који размишља о томе у каквој заједници живимо.
И, ако ми се нешти не свиђа, да имам право да то гласно и кажем.
И, да имам право да оно што мислим да је лоше,и мијењам.
А опет, све је то процес који тражи вријеме.
Оно у шта сам сигурна јесте то да је тај процес управо почео.
У вези парка:
да, они ће га градити. Ми ћемо и даље гурати све могуће начине да им то отежамо. Да им свима Пицин парк изађе на нос 16 пута и да зажале дан када им је пало на памет да га бетонирају.
У међувремену, придруживаће нам се све више људи. Па ћемо видјети.
Да скратим – ја сам оптимиста.
prijedor, 04.06.2012. 06:57:39
Почело је одбројавање овој власти. Ја бих желио да оду на изборима, а не насиљем на улици. Народ ће на крају свакако масовно изаћи на улице, али биће касно.
Имамо проблем што нас увијек неоколонијалисти могу уцјењивати укидањем Републике Српске, али ако се не можемо супротставити Ротшилдима и другим будалама који су довели овај свијет до крајњих граница нехуманости, можемо бар да не крадемо од свог рода, да то сиротиње што имамо прерасподјелимо, да произведемо себи храну. Не знам да ли их ММФ уцјењује да узму кредите, да нас увале у ропство, али знам да се овдје накотило толико лопова да је питање како се извући. У људској природи је БОРБА, борба за опстанак. Овај народ је изгубио и то. Можда сам будала која се бори с вјетрењачама, али сутра ћу сваком моћи погледати у очи. Не знам да ли ће други моћи мени. Припадници и гласачи СНСД ми се већ при сусрету извињавају и ограђују од свега што нам се дешава. Видим да је неке и срамота што имају ту црвену књижицу. Познајем лично бар 10 СНСд-ових гласача из 2008.. и 2010., који ће сада подржати НОВЕ ЉУДЕ, нашу независну листу. Људи не контају да је одбрана г-дина Вулића, одбрана свих нас, да се у Пицином парку брани много више од самог парка. То је једноставно СУПРОТСТАВЉАЊЕ НАСИЉУ НАД ГРАДОМ, ГРАЂАНИМА И ЗДРАВИМ РАЗУМОМ.
Велики поздрав из Бање Луке!
nika, 04.06.2012. 10:05:06
Свака част!
Свакодневно причам с људима који не вјерују да се ишта може промијенити, који ме увјеравају да независни кандидати удружени на заједничку листу немају перспективу. То је негативна енергија и то не желим да слушам.
Мислим да су грађани конформисти, и да чекају као Стипе Месић ’45-е да виде ко ће побиједити да се приклоне побједничкој страни. Људи се плаше да буду виђени на оваквим скуповима, да ће добити отказ, да им сутра Миле Додик неће запослити дијете (неки још увијек у то вјерују 😮 ). Међутим, вјетар промјена се осјети. Испод текстова НН и Гласа Српске људи остављају коментаре у којима критикују власт, а све под пуним именом, презименом и са фотографијом. Погледајте на ФБ коментаре у овој групи. Нажалост, још увијек многи иза неких скривених никова.
Мени пријатељ, доктор медицине, каже да се ја понижавам што радим као ди-џеј гдје су ми шефови људи с нижим нивоом образовања од мене, као и да сам будала што јавно критикујем власт. А ја њега питам није ли њему понижење што му је предсједник човјек без елементарног кућног васпитања, који је имао проблема при школовању у средњој пољопривредној-смјер месар. Није ли му понижење да неко са шестомјесечним курсом полицајца има само за 200 КМ нижу плату од доктора запосленог у хитној помоћи?
http://www.youtube.com/watch?v=Vh4QWmx50qA&feature=related
Исправка посљедњег пасуса мог коментара, испало је прилично збркано:
нисам мислила да ће они градити парк, већ зградурину. Уосталом, ваљда се то из контекста може разумјети.
Дражене,
ваљда не узимаш за озбиљно такве глупости. Мислим, то као понижавајуће је радити као ди-џеј.
Ево, сад прође колона од старог храста према центру града. Иду цестом и возачи из поздрављају.
Pozdrav Niki iz PD !
Da, prisjesce im sve ,ali o Picinom parku ce se govoriti i prepricavati, pisati i snimati filmovi kao o mjestu na kojem su se Alibaba i razbojnici pali na tjeme.
ispravak:
…na kojem su Alibaba i razbojnici pali na tjeme.
koliko ima ljudi danas?
7.10.2012.x-(
http://istinito.com/index.php/kolumne/item/863-bojan-vlaji%C4%87-obra%C4%8Dun-kod-picinog-korala.html
nika, 04.06.2012. 10:05:06
drazen78bl, 04.06.2012. 11:42:40
Само да вас поздравим, свака част, и само наставите бранити парк, свој град, земљу своју, своје дјетињство, своју слободу,..њихов новац никог неће учинити срећним и никад се неће моћи купити правичност!
http://www.youtube.com/watch?v=UfVk6259K74