Цинизам по дефиницији

У земљи у којој се једва преживљава, посао тражи лупом, а права обичних смртника поштују само пред изборе цинизам је постао оружје.

Пише: Ђорђе Праштало

Веома моћно оружје које наши моћници, враг да их носи, користе само и искључиво против свог народа. Да се на нас гледа као на необразовану гомилу није тајна, али вечерашње гледање три дневника код мене су изазвали мучнину и гађење. Док све ово пишем ни сам нисам сигуран зашто сам и пребацио на режимски дневник, али ето грешке се дешавају. Ова два програма су једноставно били приморани да прикажу неке ствари. Поред тога што сам тамо чуо да су људи из Шведске пожељели да живе добро као ми, чуо сам и о неоправданој криминализацији добре нам власти, о вапајима за заштиту свезнајућег Мазалице, наравно све то зачињено Великим Вождом како учествује на (не)радној акцији. Али идемо редом.

Увертира у све био је један прилично објективан дневник. Тамо слушам све и свашта, мало тога добро, гледам директора хидроелектране која ће бити изграђена за пет година, и још гомилу црне хронике. Тај директор без икакве сумње најбољи и најквалитетнији кадар наше земље, нипошто пијун партије, прича о милионима као о шибицама, планира и предвиђа. Све то из предивне фотеље коју је заслужио преданим радом, за партију разумије се. Живци полако попуштају, али још је добро. Свега има ту по мало, кажем већ да добрих и свијетлих ствари има само у временској прогнози. Прва етапа вечерашње параде цинизма завршава.

Други дневник. Медијска кућа која брутално и у главу даје народу све онако како јесте. Можда сам мало фаворизовао, али као неко ко не може да гледа овај сумрак земље у којој живим они ми једини и личе на нешто. Кад ето ти врага. Тачније не врага, али његов изасланик утјеловњен у лику и дјелу Мазалице млађег. Старији случајно је везан искључиво за послове унурат Водовода у Бањој Луци, случајно наравно. Члан Главног одбора ђавоље испоставе на земљи, или ти га СНСД-а, уважени народни трибун у подморници званој Народна скупштина и повремени стручни савјетник за проблеме идентитета. Спомену он тако како је један од праваца дјеловања опозиције криминализација свега и свачега. Парафразира Гебелса, иначе једног од омиљених ликова у медијском тиму режима. „Десет пута поновљена…небитно лаж, квалификација постаје истина“ истакао је Срђо. Вјерујем да нико не би био срећнији од мене да су то лажи, али нису. Овом земљом влада организована криминална група, а као таква бави се криминалом. Понављати то није сувишно, јер истину никада није лоше стављати у први план. Та криминална група, у народу прозвана „Лакташки клан“ системски је опустошила Републику Српску. Да ова моја квалификација не би била пуцањ у празно, може ли ме ико разувјерити да су се људи окупљени око „главе клана“ у тако кратком року енормно обогатили. Није ваљда да су се цвјећари, шофери и месари преко ноћи домогли чаробне формуле за успијех. Прије ће бити да су се дохватили буџета, да су се домогли јавних набавки, тендера и слично. То што, рецимо, један од бивших министара има станове по Бечу, виле по Монаку, сатове од неколико стотина хиљада марака није лаж, фирму за увоз лијекова, два стана у Београду и ко зна шта још нису лаж, поновљено је више пута, али ништа. Тај скромни кум Великог Вожда сада је у Београду. Амбасадор Босне и Херцеговине Ранко Шкрбић. Све по заслугама! Па онда плејада новопечених бизнисмена који могу све, осим једне ствари. Они не могу да изгубе на тендеру. И то је за режим квалификација која није тачна? Тачна је, нажалост. Још ироничније дјелује када они који сатанизују све што није под скутама Великог Вожда траже помоћ и указују на неистине које се о њима износе. Исто тако је лаж и све оно што ових дана прича свиједок покајник Глигорић? Зар и њега плаћају страни центри моћи, зар и он ради против интереса Републике? Сада је и он лопов, јер је проговорио. Али зато није био лопов када је послушнику партије дао 200 000 КМ за просторије у Приједору за потребе Геодетске управе, али и ко зна за какве послове за године проведене на челу управе. Човјек је само напричао лажи у свом писму, у јавним иступима, па је зато експресно најурен. Сада ће и кривична пријава, није званично али хоће. Сада ми само то паде на памет, а већина грађана зна међу каквим лоповима и мешетарима живимо, тако да је Срђина изјава толико иронична да нормалним људима позли. Али њему то стаје под капу. Стаје њему под капу и да људе посавјетује како да се изјасне. Па тако рече да се Сејдић изјасни као бошњачки Ром, а Финци као српски Јевреј !? Шта је он тиме хтио да каже остаће тајна. Јако добар коментар дао је на то Огњен Тадић који је позвао свезнајућег Срђу да сам да коментар на свој коментар.

Видно изнервиран свим што сам чуо одлучујем да угасим, али мазохистичка црта личности ме натјера да пребацим на РТРС. Правдам се сам себи у глави, Ђорђе погледај их, ипак и ти то плаћаш. Кад тамо, потресна прича породице из Бијељине. Гледам, слушам и не вјерујем. Поносно пред камере стаје једна од „врећа соли или објеката за гласање“ из Народне скупштине. Прича како они поклањају ово, како поклањају оно. РТРС је то, тета је из Црвених Кмера. Сва пуна себе даје јадном дјечаку мало одјеће, хране и још понешто. Даје себи за право да поклања, онако са висине. Сада виде ову несрећну породицу, али када су им окретали леђа тада их није видјела. Прије неколико дана ти људи нису имали шта да једу, а социјалне службе су разматрале случај. Сада они помажу. Да се не стекне погрешан утисак, драго ми је да мали Гојко напокон има шта да једе, али ми је лицемјерно да му то поклањају они који му краду младост, упропаштавају будућност и шаљу гладног у школу. Они сада помажу. Помаже и Гаврило Бобар. Донира малом Гојку бицикл. Тако је „уважени“ привредник одвоји можда 200 КМ. Да није то можда од оних силних милиона које му је додјелила ( читај поклонила ) Инвестиционо-развојна банка? Или је то пак од милиона који су му опроштени одлуком Народне скупштине, гдје је он и посланик ? Само се питам како је могао толико да издвоји? Свака част! Скупљате јефтине бодове на туђој несрећи, коју сте заку’али. Али добро, нека макар овај малишан добије нешто, јер оваквих случајева је пуна држава. Од Требиња до Костајнице, многима треба помоћи, али ако њима помогну ту нема камера РТРС-а. Дакле, тамо велики добротвори неће ни доћи.

За крај овог путовања ирониом оставио сам оно што ме највише боли. То је будућност ове земње, наши студенти, наши ударници. Да рука руку мије у овом случају схватили су студентски представници па су одлучили да се мало продају. Тако се Говедарица са друштванцем за мале паре понудио Вожду. Понудио му је мирне студенте, лични образ и екскомуникацију бунтовника из Бања Луке. За узврат је добио нешто, он зна, а ја не волим да нагађам. Да би све то озваничили направили су „радну акцију“, позвали Милу и сликали се. Од осуђеног криминалца Петра Ђокића преузели захвалнице и сви срећни и задовољни. Сви могу да буду срећни, али не морају да буду писмени. А зашто би и били, то није био услов да засједну на чело студентских тијела. Уосталом, Миле писмене и паметне и не треба, јер они мисле. Наравно ријеч је о „комаданту акције“, који је вјероватно од силне журбе заборавио да консултује Гугл.

Могао бих ја тако до јутра, па онда поново сутра да пишем о овој власти. Али нема хљеба од тога. Развука сам, знам, али ово вечерас је стварно била церемонија ироније и цинизма у ударном термину. Нисам могао да останем њеми посматрач овога, морао сам да кажем коју ријеч. Уосталом, да сам прећутао ово вечерас не бих се разликовао од масе оних који су вечерас видјели како је СНСД добар, Мазалица паметан, Бобар племенит, а они су гладни јер је то воља Федерације.