Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Политика

11:56 Лавров и Брнабићка се састали на њено тражење11:47 Први Кинез стиже у Београд: Си Ђипинг писао ауторски текст у Политици11:43 Италија признаје наше возачке дозволе и обратно11:40 Осјећате ли се безбједније: Славен Галић у Куала Лумпуру11:15 Здравица - први фестивал воћних ракија у Приједору11:13 Влада Русије поднијела је оставку, али само док Путин не изабере нову11:01 Тактичко нуклеарно наоружање: Шта тачно значи од 5 до 55 килотона?09:25 Дан побједе над фашизмом или Дан Европе?13:49 У ком правцу цвјета Очеретински цвијет?06:44 Милан Благојевић: Правна ништавост евентуалне резолуције о Сребреници

Чавић: Запослени у јавним институцијама приморани да гласају за СНСД

Директори и одговорна лица у јавним институцијама, који су чланови СНСД-а, врше мобинг над запосленима у тим институцијама и траже да сви радници у тим институцијама попуне упитник у којем траже да буде наведено име и презиме онога ко ће гласати за СНСД, ко су чланови његове породице, број телефона и датум када је образац […]

субота, септембар 6, 2014 / 16:37

Директори и одговорна лица у јавним институцијама, који су чланови СНСД-а, врше мобинг над запосленима у тим институцијама и траже да сви радници у тим институцијама попуне упитник у којем траже да буде наведено име и презиме онога ко ће гласати за СНСД, ко су чланови његове породице, број телефона и датум када је образац попуњен, навео је предсједник НДП-а, Драган Чавић.

То је противзаконито и позивамо све запослене који желе томе да се супротставе да се јаве НДП, поручио је Чавић. Чавић се осврнуо и на извјештавање јавних сервиса и њиховој уређивачкој политици.

На обрасцима које СНСД-ови директори јавних институција, организација, фондова, предузећа, домова здравља и болница, достављају запосленима у тим фирмама, тражи се да напишу име онога ко ће гласати за СНСД, ко су чланови његове породице, број телефона и датум када је образац попуњен, каже Драган Чавић.

Обрасци се дијеле у локалним срединама, јер желе да утврде сигуран број гласова за себе, што представља кривично дјело, јер је гласање, по закону, тајно , истиче Чавић.

Предсједник НДП истиче да грађани никако не могу бити задовољни уређивачком политиком јавних сервиса, РТРС-а и СРНЕ, који су власништво управо грађана.

Током наредних дана, НДП ће захтјевати од свих чланица „Савеза за промјене“ да 24 чада дневно спроводе мониторинг информативног програма јавних сервиса , пошто се ради о потпуној дискриминацији политичких актера који се под једнаким условима, а на основу Изборног закона, регистровани за изборе, а то ће укључивати и правну борбу, рекао је Чавић.

0 КОМЕНТАРА

  4. Znajući da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče, taj zadatak je očito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogućnosti da se koncept privatizacije promeni putem pružanja stručnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao poželjan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Tražen je i pronađen oslonac na domaće snage. Po već oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politički slabiji, koji ima manji izgleda za političku pobedu. Što su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija „Sloga“ sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno težiste stavlja na politički najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajući za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom političkom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji će ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunističkom, „ko je nista biće sve“, samo kada dođe na vlast. Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesti do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nađe covek koji će sve to da sruši, i nađen je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalističkog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije „Sloga“. Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih. Niko kao „on“ nema petlju da tako „odbrusi“ strancima, a oni ni reči, čuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije važno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto naprasnog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvođači vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se najbolje uništava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona uništava svoj narod, stranci su samo podrška, sve ostale prljave poslove rade domaće snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice, ovo su rezultati rada ove vlade koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se maskiraju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vraćati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a u budžetske plate 49%, u privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radnici i dalje masovno ostaju bez posla preduzeća se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze državi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrže radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u kolonijalnom ropstvu. Mi smo prezaduženi, nemamo privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digne kredit za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godina 1500%. Ali mi nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prepušta stranom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduzenja ne mogu prikriti ne rad domaće privrede.

  8. Dobroj’tro Čaviću! Pa, u „Elektro-Bijeljini“ su nam čak onemogućili da pristupimo sajtu SDSa-a. Jel’ treba da kažem da se sajtu SNSD-a može pristupiti? Velika stvar, baš će neko da promijeni stav ako posjeti sajt neke stranke, ali eto… U strahu su velike oči. A i malo ponižavanja nije na odmet. Ma, ja ću da potpišem da ću da glasam za njih, baš me briga, ne potpisujem se nad Biblijom, a koga ću zaokružiti kad uđem na biralište to je samo moja stvar (čitaj: SNSD neće biti sigurno!)

  12. Ostao bez fabrike, 06.09.2014. 19:24:20 [

    Izvanredno argumentovano i smisleno opisali ste poratne motive „globalista“ i razlog zbog kog na prostoru Srpske stvaraju ovakav politički ambijent. Poratno doba u pravilu pokazuje se kao konstruktivno, graditeljsko, razvojno, a to „globalistima“ u odnosu na BiH-u nikako nije odgovaralo, pa je razumljivo zbog čega je na način kakav vi iznosite SPRIJEČENO da se BiH razvija na vlastitim potencijalima i resursima.

    No, postavlja se pitanje šta je to specifično u 2006. godini, a u kojoj je Srpska ponovo „nagrađena“ autodestruktivnom vlašću? Dakle, uvođenje PDV-a se unaprijed moglo ukalkulisati kao nova razvojna sansa i pretpostavka za ovu zemlju, a to je trebalo spriječiti i BiH-u ostaviti na nivou potencijalnog žarišta, eksperimenta ljudske izdržljivosti i krajnje haotičnog društva od kog i njegovo stanovništvo treba „dići ruke“ (pa time i od resursa kakve posjedujemo).

    Sjećam se kako je jednom prilikom Ivanić objašnjavao da su prihodi od PDV-a bili uveliko veći od očekivanih, od onoga što se čak moglo i dosanjati… Dakle, i Srpska i BiH, bukvalno preko noći, dobile izvor sredstava kakav se samo sanjati može u smislu razvojnih pretpostavki. Ako k tome dodamo i privatizaciju Telekoma i rafinerije u Brodu (milijarda i po), onda moramo ocijeniti da današnje stanje u Srpskoj ne može biti posljedica nestručnosti ili nesposobnosti, nego samo NAMJERNO ČINJENJE u svrhu razbijanja i Srpske i BiH-e.

    Umjesto da smo te 2006. g. kazali sami sebi (ono kao društvo): OK, BiH je danas i u narednih najmanje 10 godina realnost, pa hajde da u Sarajevo uputimo naše najbolje kadrove, da jačamo institucije neophodne da kroz njih funkcionišemo na međunarodnom planu (i kao narod i kao entitet), te (ono najvažnije) da ove novoostvarene prihode iskoristimo za razvoj privrede; šta smo mi učinili? Nasjeli smo na jevtinu manipulaciju o samostalnosti, budalesali 8 godina, a nismo mi „krajičkom oka“ pripazili šta nam se događa sa privredom i financijskim sektorom. Umjesto da danas budemo „Švajcarska i za Švajcarsku“, gdje smo završili?

    Na kraju, ono u čemu se nesporno slažemo – aktuelnu vlast Srpske ne treba percipirati kao nesposobnu, rastrošnu, nenarodnu i ino (ona sve to jest, ali ne primarno), nego kao „okupaciono-namjesničku“ sa zadatkom da i dalje uništava vlastiti narod i društvo, a po nalogu svojih globalističkih „šefova“.

    Pozdrav!

Оставите одговор