Бразил против шпијунаже интернета: Оптичким каблом се повезује са ЕУ

Влада Бразила је донијела одлуку о полагању кабла преко Атлантског океана како би се избјегло да њен интернет саобраћај ка и из Европе пресрећу америчке обавјештајне агенције.

Оптички кабл ће бити дуг 3500 миља, од сјевероисточног бразилског града Форталезе до португалске пријестонице Лисабон. То ће бразилску владу коштати више од 185 милиона долара, али ће омогућити да постојећи интернет саобраћај земље тече у и из Европе без проласка кроз каблове у власништву америчких провајдера.

Такав потез је услиједио после прошлогодишњег открића америчкг пребјега Едварда Сноудена да Америчка агенција за националну безбједност посебно има на нишану личну комуникацију бразилске предсједнице Дилме Русеф, а у оквиру свог обавјештајног рада, прикупљања података усмјерених против Бразила.

У одговору на то откриће, Русефова је отказала планирану званичну државну посјету Вашингтону и оптужила САД да су “прекршиле међународно право и повриједиле суверенитет Бразила. Планирану кабловску везу са Европом ће надгледати ТелеБраз, телекомуникацијски конгломерат у државном власништву.

Предсједник компаније Франциско Зиобер Фиљо рекао је у једном интервјуу прошле недеље да ни један једини од 185 милиона долара који ће се утрошити на пројекат неће завршити у џеповима америчких компанија.

Након шпијунског скандала, Бразилци су изнијели мноштво веома храбрих обећања и пријетњи, између осталог тражили су да компаније Фејсбук и Гугл поставе сервере унутар Бразила, да изграде сопствени систем електронске поште (што су већ и урадили) и на крају да поставе трансатлански оптички кабл.

Стручњаци више од годину дана упозоравају да би Сноуденова открића о обиму активности НСА у пресретању глобалних комуникација могла подрити амерички телекомуникациони сектор, утолико што би могла да угрозе улогу и утицај Америке у глобалном управљању интернетом. Многе земље, укључујући Бразил, почињу да активно преиспитују своју зависност од интернет мрежа којима управљају САД, које хостују друштвене мреже, “клауд” базе података, односно телекомуникациону размјену. Постоје извјештаји да је повећање продаје услуга европских клауд провајдера без преседана.

“Блумберг” наводи истраживање вашингтонске Фондације за информационе технологије и иновације које сугерише да би амерички телекомуникациони сектор “могао да остане без 35 милијарди долара”, као директан резултат Сноуденових открића. Бразилска предсједница Русеф је на конференцији за новинаре прошлог мјесеца изјавила да ће њена влада, када кабл до Португала буде положен, почети изградњу директних интернет веза са Азијом и Африком