Бећковићу и Кецмановићу награда Андрићевог института

Награда за животно дјело Института "Иво Андрић" додијељена је Матији Бећковићу, коме је признање припало уједно и за недавно објављене "Три поеме", док је најбољи роман у 2015. години, по оцјени жирија, "Осама" Владимира Кецмановића, саопштено је данас на конференцији за новинаре.

О награђенима је одлучивао је жири у саставу: проф. др Јован Делић (предсједник), Ранко Рисојевић и Маја Мандић.

Велика књижевна награда Института "Иво Андрић" додјељује се у двије категорије – за укупан допринос српској књижевности аутора који је у протеклих пет година објавио запажено дјело и за најбољи роман објављен први пут у Србији и Републици Српској на српском језику од 1. јануара до 31. децембра.

Награда се састоји од повеље и новчаног дјела, чији ће износ бити саопштен на уручењу 8. јануара у 13 сати у просторијама Института "Иво Андрић" у Андрићграду.

Образлажући одлуку жирија, Делић је нагласио да је Бећковић спојио, као мало ко у свјетским размјерама, архаично и модерно, због чега су "његове поеме светски феномен, а не неки епски српски анахронизам, ограничен дијалектом и провинцијским међама".

"Бећковић је направио нешто што је готово немогуће у поезији. За поезију се обично говори да је монолошког типа, једногласна, а Бећковић је уневши причу, казиваче, ликове, учинио вишегласје. Оно што је најбољи роман остварио у светској прози, он је то учинио у поезији. По томе је уникатан", истакао је Делић.

Предсједник жирија упоредио је Кецмановићев роман са дјелима "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића и "Проклетом авлијом" Иве Андрића, нагласивши да је аутору, познатом по роману "Топ је био врео", поново пошло за руком да напише књигу која се чита и која ће се вјероватно преводити.

"Бећковић би рекао: Ниси ти више мали, Владимире Кецмановићу, откако је опалио онај врели топ", додао је Делић.

Оснивач и директор Институита "Иво Андрић" Емир Кустурица примијетио је да се у дјелима Бећковића и Кецмановића укрштају архаично и модерно.

"Управо у том споју могуће је тумачити наш живот и културу, затечену на том путу ка Блиском истоку и кућу на том путу, често рушену, а разлози за њено рушење се налазе у метафорама које могу само да циљају писци", истакао је он.

Кустурица се осврнуо на језик у Кецмановићевом роману који је "ван стандардизације", а који разумије свако ко говори српски језик.

"Језик представља кључ књиге, исповедни тон босанске чаршије са невиђеним шексировским заплетом. То је ужасно тужна књига испричана са лакоћом. Његов роман је културни догађај године, јер се двадесет и више година после завршетка рата у Босни није појавио роман који је тако дубоко отишао у тумачење трагизма босанских муслимана", истакао је Кустурица.

Он је нагласио да ће награда бити врло значајна, посебно када се открије износ новчаног дијела и додао да намјеравају следеће године да је интернационализују.

"Следеће године ћемо разматрати и књиге писане на другим језима, јер је и живот Иве Андрића заправо алманах интернационализма. Када завиримо у роман ‘На Дрини ћуприја’, можемо пронаћи више нација него што их данас живи у Њујорку", рекао је Кустурица.

Руководилац Одјељења књижевности Института "Иво Андрић" Александра Вранеш подсјетила је да је Институт почео са радом 28. јуна 2014. и да су награда, као и правилник, установљени 3. јануара 2015.