Барозо: Не потцјењујте ЕУ, јачи смо од САД

Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо позвао је Сједињене Државе да не потцијењују економске перформансе Европе и стање њених финансија. „Наши економски темељи су добри. Европа је и даље највећа привреда свијета“, испред САД, рекао је он у Њујорку, на конференцији Привредне коморе ЕУ-САД и агенције Блоомберг. У области јавних финансија, чак и док се […]

субота, април 13, 2013 / 12:12

Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо позвао је Сједињене Државе да не потцијењују економске перформансе Европе и стање њених финансија.

„Наши економски темељи су добри. Европа је и даље највећа привреда свијета“, испред САД, рекао је он у Њујорку, на конференцији Привредне коморе ЕУ-САД и агенције Блоомберг.

У области јавних финансија, чак и док се Европа и даље носи с дужничком кризом, Барозо је нагласио „запањујући закључак“ у поређењу са САД и Јапаном: „По односу дуга и БДП, европски просјек је 82,5 одсто што јесте исувише високо, али је и даље драстично боље него у САД гдје је тај однос скоро 103 одсто, или у Јапану чији дуг је близу 230 одсто БДП“, истакао је он.

„Евро није био узрок кризе“ финансија, подсјетио је он инсистирајући на томе да је европска валута „веома стабилна“. Неки предвиђају пропаст евра, али „ја сматрам да је егзистенцијална криза евра завршена“, рекао је он.

Нови амерички државни секретар за финансије Џејкоб Лу, је током недавне турнеје по Европи позвао европске лидере да мјерама штедње додају мјере за повећање тражње ради подршке привредном расту.

„Нема фундаменталног неслагања“ о потреби раста, али она је потребна на обје стране Атлантика, узвратио је сада Барозо.

Барозо је нагласио да кључну важност за раст имају преговори о слободној трговини САД-ЕУ, за шта Европа планира да се припреми током љета.

„Ако можемо да постигнемо свеобухватни споразум, укупна корист донијеће повећање од 0,5 одсто БДП у Европи и 0,4 одсто у САД до 2027″, подсјетио је он.

Међу спорним секторима је пољопривреда гдје је питање широка употреба генетски промијењених организама (ГМО) у САД што је спорно у Европи, а има спора и о култури јер неколико земаља, укључујући Француску, захтијевају задржавање „културног изузетка“.

Споразум би био користан за привреду и јер би донио заједничке стандарде, или бар систем узајамног признавања стандарда.



Оставите одговор