Бања Лука: Вучјак напао дјецу, полицајац га убио
Побјешњели њемачки овчар данас око 12 часова напао је и повриједио дјецу која су се играла у бањалучком Парку "Младен Стојановић" . Како причају очевици, вучјак је из чиста мира насрнуо на дјецу која су се играла и почео да их гризе и трга. Настао је општи врисак и метеж, а у близини се нашла […]
Побјешњели њемачки овчар данас око 12 часова напао је и повриједио дјецу која су се играла у бањалучком Парку "Младен Стојановић" .
Како причају очевици, вучјак је из чиста мира насрнуо на дјецу која су се играла и почео да их гризе и трга.
Настао је општи врисак и метеж, а у близини се нашла и једна жена које је такође почела да вришти, након чега се вучјак окренуо према њој, напао је и изгризао.
Несрећа би можда била и већа, да се у близини нису нашла нашла двојица полицајца Есед Чавка и Милош Дукић који су нападнутима притекли у помоћ.
Чавка је за “Независне” изјавио да је видјвши како пас трга дјецу прилетио у помоћ.
"Ударио сам пса пар пута ногом, након чега се он одмакнуо. Међутим, послије неколико секунди поново је кренуо према дјеци, ухватио једно дијете за тренерку и растргао је. Видјевши то, није ми преостало ништа друго него да извадим пиштољ и убијем пса. Пошто су дјеца била у близини, прво сам пса неколико пута ударио да га удаљим од њих, а потом сам извадио пиштољ и устријелио га”.
Хигијеничарска служба града стигла је на лице мјеста и однијела леш пса.
Сазнајемо да је повријеђено укупно петоро грађана, и то малишани и једна жена. Њима је помоћ указана у Служби хитне помоћи.
Леш пса је упућен на тестирање како би се утврдило да ли је био бијесан.
Полиција је кренула у потрагу за власником пса, али до сада није познат његов идентитет
Свака част људини на дјелу. Више права имају пси нег људи. Може свако држати пса, али нека плаћа порез на ту љубав у граду. Мени у насељу на травњаку од псећег измета и мокраће дјеца не могу да се играју, све је пуно паразита. Не носе брњице/корпе, газде не чисте иза њих.. Пси нека добију посебне паркове и то не у урбаним дијеловима града, него на периферним. Ако ишта не подносим то је када власник пса каже не бој се неће он ништа, а дијете од 3 године нема појма да он неће и гура му прст у око или у уста. Ја сам добар са животињама, оне осјете страх код људи и онда нападају, али није свако исти рођен, није свако направљен од истог материјала. Као што се ја не плашим, тако се не љутим на свог пријатеља који када их види укочи се. Елем, неодговрне власнике по џепу, псе запуштене у азил, бијесне успавати и готово. И наравно склонити их од дјеце.
Људ’на и ПО, а дрот замисли! Хвала Богу да у овом граду има још разумних људи. Код мене у насељу има нека куја, мало мало неког угризе, и мене је угризла, мислио сам да је сачмом убијем, пред свим комшијама и дјецом, а онда знам да би се нашао неки паметњаковић и приговарао ми о псећим правима, а онда би и њега морао одвалити насољеном патроном.
I vlasnika psa treba na elektricnu stolicu…
У парку који је одређен за штрајкове, почели и пси да уједају!?
Животиња к’о животиња, ако се не третира како треба, почне да уједа, и томе није она наравно крива, него њен власник, ако га уопште има.
Много запостављен вучјак изгледа, тако је то кад свако оће да држи опасну керу, да буде даса.
Prije četiri mjeseca uginuo mi je pas. Mješanac ovčarke (Suzane) sa pedigreom i nekog „dodža“ u prolazu. Kohabitirali smo četrnaest sretnih godina; još ga nismo prežalili. Negdje približno toliko i plemenita mu majka poživjela je u mojoj tazbini. Tražimo novog drugara ali… teško se odlučujemo. Smatramo to svi veoma ozbiljnom odlukom. Skoro kao da nekog primamo u porodicu.
Zašto ovo napisah? Iz dva razloga.
Prvo, složićete se sa mnom, ljudi se olako upuštaju u nabavku psa. Nije to kao kupiti cipele, živo biće je to, heeeeej! Nije on samo donosilac bačenih štapova, on je mnogo, mnogo više.
Drugo (nećete se složiti sa mnom, neko će me smatrati čak i primitivnim) nije, brate, pas za zaista urbane sredine niti za stambene zgrade. To je obično pomodarstvo. U kćerinoj zgradi komšinica ima kera ali… noću dobijamo traume od njega. Pas je za kuće, za dvorišta i lanca, vlastite kućice i redovnih obroka, za ljubavi i pažnje… Držanje pasa u stanovima nije higijenski i patnja je i za životinju i za čovjeka. Ne pikam da neko ima uslove za držanje ako nema vlastito (ograđeno) dvorište.
Puštanje pasa na ulicu i njihovo zanemarivanje za moju malenkost je „bezbjedno“ isto koliko i odlaganje bombi zaostalih iz rata u kontejner. Da imamo državu (kao što je nemamo) to niko ne bi smio raditi.
Добро је, како је могло да буде. Хвала полицајцу који је поступио како треба у овој ситуацији. Слажем се са Пантером око „чувене реченице“. Прије 2, 3 године сестрин мали и ја смо били у истом парку и доживјели нешто слично. А онда је власница пришла са чувеном реченицом „неће он ништа“, уз осмијех, гласан, док су клинци вриштали од страха. Тада сам први пут сазнала колико могу да галамим, до тада нисам знала.
Град је донио одлуку о забрани шетања паса у ужем центру и по парковима, што похваљујем, али је довело до тога да су тада власници почели масовно да пуштају псе на улицу, шпто је повећало број луталица. У сваком случају, још нешто мора да се уради јер је очигледно да овако више не може.
Gledam ovu sliku, podseti me na Čukelanca.