Аутоупут: Кинеске фирме, а и материјал
У предстојећој изградњи 72 километра аутопута Бања Лука-Добој за који се Република Српске задужује 401 милион евра, највећи дио уграђеног материјала и роба биће кинески, а извођачи кинеске фирме. Портал капитал.ба је у посједу 23. августа у Добоју са кинеском компанијом ЦРБЦ потписаног „Предуговора о пројектовању и изградњи аутопута Бања Лука-Добој“ из којег је јасно […]
У предстојећој изградњи 72 километра аутопута Бања Лука-Добој за који се Република Српске задужује 401 милион евра, највећи дио уграђеног материјала и роба биће кинески, а извођачи кинеске фирме.
Портал капитал.ба је у посједу 23. августа у Добоју са кинеском компанијом ЦРБЦ потписаног „Предуговора о пројектовању и изградњи аутопута Бања Лука-Добој“ из којег је јасно да ће домаћи грађевинци добити 45, а кинески 55 одсто посла.
За посусталу домаћу грађевинску оперативу ово није добра вијест.
„Уговарач је опредијељен да ангажује подуговараче са сједиштем у РС, као и коришћење грађевинских материјала и других роба у количини која неће бити мања од 45 одсто укупне финансијске вриједности пројекта“, наводи се у члану 5. Предуговора.
Ово је потпуно супротно званичним изјавама власти РС. Министар саобраћаја и веза РС Недељко Чубриловић је рекао да ће “домаћи грађевинари градити најмање 70 одсто аутопута Бања Лука-Добој”.
У јавном предузећу „Аутопутеви РС“ потврдили су информацију да “домаћи грађевинари граде минимално 45% послова”. Кажу да је циљ да се у овом капиталном пројекту ангажују што више домаћих извођача, али кинеска ЕКСИМ банка кредит условљава својим извођачима. Коначан проценат учешћа, каже директор „Аутопутева РС“ Душан Топић, биће предмет преговара са ЕКСИМ банком, што значи да он може бити већи, али и много мањи.
Питање је, истиче Топић, колико грађевинска оператива у РС уопште има реалних капацитета да прати Кинезе, да би се 72 километра аутопута, како је договорено, завршило за три године.
Ништа од Интеграловог конзорцијума „Г7“
Сада је јасно, Предуговором Кинези дефинитно граде цијели аутопут, нема подјела на двије дионице Бања Лука-Прњавор и Прњавор–Добој, по четири лота како је то првобитно замишљено. Из игре је испао и конзорцијум домаћих грађевинских фирми „Г7“ окупљен око Интеграл Инжењеринга.
Уговором кинеска компанија се обавезала помоћи РС у припреми документације за кредит. Међутим, упитно је и да ли ће Кинеска ЕКСИМ банка прихватити да РС својих 15 одсто учешћа у пројекту прикаже кроз пројектну документацију и трошкове експропријације.
Ако не прихвате, РС би ти коштало још око 120 милиона марака, признаје и директор “Аутопутева РС”. Он истиче да је уобичајена банкарска пракса да траже учешће у овако великим пројектима.
„ЕБРД и ЕИБ нам признају пројектну документацију и експропријацију као учешће, док на примјер Свјетска банка то не прихвата и тражи да се свака ситуација посебно обрачунава и у оквиру ње одмах држава плати свој удио. Надамо се да ћемо успјети договорити с ЕКСИМ банком услове као са ЕБРД-ом и ЕИБ-ом“, каже Топић.
Дефинитиван заокрет и промјена модела финансирања, односно кредитно задужење умјесто промовисане концесије која би знатно мање оптеретила Буџет РС, каже Топић, не значи да је овај путни правац неисплатив. На питање зашто онда нема концесионара Топић каже да су они „одустали због кризе, али сигурно да је овај правац потпуно економски оправдан и да се може отплатити кроз кредитно задужење“.
Предуговор са кинеском компанијом ступа на снагу када се испуне три услова: када га усвоји Владе РС, када се потпише уговор са кинеском ЕКСИМ банком и када на све то сагласност да Народна скупштина.
Велики тест
Ово ће бити велики тест, јер Република Српска нема искуства у пословању са кинеским партерима и како они извршавају своје пословне обавезе.
У сваком случају, за квалитет увијек више одговоран надзор, а не извођач. Посебно када извођач није концесионар који има интерес за квалитетан пут јер га експлоатише неколико деценија, а овде су Кинези само извођачи, који послије “задње лопате”, одлазе.
Čubro je opet slagao. “Pa šta“, što bi rekao kolega mu – Mrkonjić.
Jos jedan nastavak sapunice. Prvo austrijanci, pa slovenci, pa konzorcij domacih firmi, a sad i kinezi.
Ako im materijal za gradnju bude kvalitetan kao roba u kineskim prodavnicama biće to baš dobar autoput. 😉
Док се сви на нама извјежбају … држите се ви путева које имате!
‘начи пластиканер ауто-пут, а добро и то боље ишта него ништа, пошто ништа немамо,а ништа не добијамо, онда биће тешка борба сачувати и ово путева што нам остало.
Хоће ли бити радиоактиван к’о играчке?
Ако буде радиоактиван, ето нама благостања! Бенза и дизел не требају, само прегнеш шиптара за ауто и пичи! Фри енерџи из „фри њуборн“ џамахирије!
Помало је чудно да и неки од највећих заговорника савеза са Кинезима, овако потцјењивачки размишљају о кинеским радовима и производима. Добра вијест за све је да им је и ово размишљање погрешно, као уосталом и многа друга.
Mozda je jedino dobro u ovoj vijesti da necemo imati ponovo Integral u igri. To da ce se Djuric, Cubic, Cicic i neke Cubrine (DNS) firme „ogrebati“ za neki poslic je nuzno zlo koje se ne moze izbjeci.
RS nema potencijal za ovakvu vrstu poslova jer su godine namjestenih tendera i naduvanih dodatnih radova ucinile svoje.
Inace sljedeca konstatacija u gornjem tekstu trazi poseban komantar:
Ово ће бити велики тест, јер Република Српска нема искуства у пословању са кинеским партерима и како они извршавају своје пословне обавезе.
У сваком случају, за квалитет увијек више одговоран надзор, а не извођач. Посебно када извођач није концесионар који има интерес за квалитетан пут јер га експлоатише неколико деценија, а овде су Кинези само извођачи, који послије “задње лопате”, одлазе.
по мишљењу западних аналитичара квалитет кинеских производа, радова и услуга је драстично повећан и нема смисла уопште да се потцјењује у поређењима са било чијим…
Naravno da nema razloga za sumnju. U Kineze izgleda sumnjaju jedino najveće pristalice istoka. Čudan kontrast.
Veće je ovdje pitanje imamo li mi para za ovo planinarenje.
Божо Чукеранац, 26.08.2011. 14:49:51
bozo gdje ces naci siptara kad je tvoja bratija izgubila kosovo? a sta ces ako siptar prvi upregne tebe jer imaju veci standard od nas?
Кинези могу да направе јако добре фармерке које у малопродаји коштају и 150 КМ, али могу да направе и хлаче које у малопродаји коштају 5 КМ. Мислим да они могу да направе све, али квалитет одговара цијени производа.
На бази негативног искуства са нашим „стручњацима“ из власти, наравно да сам скептик.
Кинези овдје нису концесионари, у наслову пише да је њихов и материјал, за ове радове се Република Српска додатно задужује, и то по неповољној каматној стопи с обзиром на износ кредита.
Једно је „савез са Кинезима“, а друго су привредни односи. И међу земљама БРИК-а је и Бразил, који није на истоку, а ни на Индију не гледамо као на Исток.
Bez Kineza bi taj BRIK bio kao čo’ek bez kurca. Pare na sunce i uradiće ga Kinezi kao staklo.
Кинези могу и раде технолошки супериорне ствари, које гледао задње олимпијске игре, могао се увјерити у огромне технолошке могућности и капацитете те земље и тог народа, овдје се ради о другим стварима, као што је Дражен примјетио, изгледа да се власт РС одлучила за те „најефтиније фармерице“ из кинеског шопа, тако дјелује овај уговор уз додатно кредитно задуживање!
herc64, 26.08.2011. 22:27:09
„Моја братија“??? Ти мора да се шалиш коцошу! И шта је изгубљено? Нешто је изгубљено онда кад нестане из срца и душе, али вама чипованим папкарима-преживарима зелених папирића такви мисаони концепти пролијећу изнад главе! Не може се истовремено пасти трава, сркати напој из корита и гледати у хоризонт догађања…B-)
Nije ovde pitanje jesu li ovi Kinezi spremni i sposobni izgraditi autoput Banjaluka-Doboja. Velika je to kompanija, radili su ogromne projekte – 2300 kilometara autoputa sa 12 traka… i silu drugih fantastično velikih projekata. Ovaj naš autoput za njih je rutinski posao.
Prava pitanja su:
Koliko je ovaj predugovor ozbiljna priča a koliko patka da se narod zabavi dok ne prođe nova emisija obveznica i krpljenja tekućih budžetskih rupa vrijednosti 120 miliona sa kamatom 8% godišnje?
Opravdanost same investicije? Šta će nama taj autoput? Da se kladimo da će ga većina ljudi izbjegavati i da će od BL do Doboja putovati alternativnim pravcem preko Čelinca, Kotor Varoši i Teslića.
Pitanje je koliko se u ovu priču ulazi zbog tajkuna a koliko zbog interesa Srpske? Šta drugo da rade raznorazne Kaldere, Mindovi, Niskogradnje, Integrali i Binisi? Jel treba svi da otplaćujemo onu njihovu silnu mehanizaciju što je na lizing uzeše i što je tek planiraju dovesti. Oni su na našim leđima, indiskretno nakačeni na budžete i razvojne programe – čitave imperije izgradili. Slučajno obratih pažnju na asfaltiranje u Austriji… sve je isto – samo im je tamo gore u Autriji oprema starija u prosjeku 10 godina.
ex-1978, 27.08.2011. 09:18:30
potpuno si u pravu. radi se o jos jednoj dimnoj zavjesi a ne o ozbiljnom poslu.negdje sam procitao da bi se auto put isplatio treba proci 20000 auta dnevno a taj uslov trenutno ispunjava samo dionica sarajevo blazuj na koridoru 5c.
„Нешто је изгубљено онда кад нестане из срца и душе“
Prava ćirilična verzija Zdravka Mamića. Još si samo trebao da ubaciš sintagmu „napaćeni narod“.
Vrijedi ponoviti,iako je komentar danas postavljen-ipak ima „ponavljaca“:
ex-1978, 27.08.2011. 09:18:30
Prava pitanja su:
Koliko je ovaj predugovor ozbiljna priča a koliko patka da se narod zabavi dok ne prođe nova emisija obveznica i krpljenja tekućih budžetskih rupa vrijednosti 120 miliona sa kamatom 8% godišnje?
Opravdanost same investicije? Šta će nama taj autoput? Da se kladimo da će ga većina ljudi izbjegavati i da će od BL do Doboja putovati alternativnim pravcem preko Čelinca, Kotor Varoši i Teslića.
Pitanje je koliko se u ovu priču ulazi zbog tajkuna a koliko zbog interesa Srpske? Šta drugo da rade raznorazne Kaldere, Mindovi, Niskogradnje, Integrali i Binisi? Jel treba svi da otplaćujemo onu njihovu silnu mehanizaciju što je na lizing uzeše i što je tek planiraju dovesti. Oni su na našim leđima, indiskretno nakačeni na budžete i razvojne programe – čitave imperije izgradili. Slučajno obratih pažnju na asfaltiranje u Austriji… sve je isto – samo im je tamo gore u Autriji oprema starija u prosjeku 10 godina.
Na pitanje: Šta će nama taj autoput? moj odgovor bi bio da se mora opravdati dil sa Mahovljanskom Petljom.
Ipak bih ja postavio jedno pitanje: „Zvornik putevi“ – zna li neko nesto o toj kompaniji? Hvala unaprijed
od prodaje telekoma mogao se zavrsiti put Banja Luka-Gradiska i Doboj- Banja Luka. sada se moglo uzimati oko 100 miliona KM putarina godisnje i time krpiti budzetske rupe. Ali izgleda da je bilo prece potkupiti glasace za prosle izbore.
zmaj , 27.08.2011. 14:14:49
О томе стално причам ,али постоје „стручњаци“ из економије који мисле да је паметно распродати насљество и „бацити новац у бунар“.
Могло се од Телекома зарађивати по 200 милиона годишње, па стално инвестирати помало. До сада би био готов бар овај БЛ-Градишка, а имали бисмо Телеком.
Od kojeg Telekoma se moglo zarađivati 200 miliona godišnje? 200 miliona čega? Prije nego što počneš udarati rafalno, kao iz mitraljeza, prvo malo ohladi glavu, pa onda argumentuj, da ne ispadne da opet ja ne argumentujem. Kad se dođe do brojeva tu čekam sve vas mudrace koji palamudite nekakvim „vašim političkim“ argumentima. Pa da vidimo, čega 200 miliona godišnje?
„d kojeg Telekoma se moglo zarađivati 200 miliona godišnje?“ 120 miliona KM godišnje…
Obzirom da se ovdje očito govori o iznosu novca koji dalje može ići u reinvesticiju, operišemo sa neto dobiti nakon plaćanja poreza.
Nakon što je Telekom Srbija preuzeo većinski paket akcija u Telekomu Srpske, već nekoliko godina neto dobit na godišnjem nivo je porasla na nešto preko 100 miliona KM (prošle godine 108 miliona KM). Međutim, pošto govorimo o hipotetičkoj situaciji da Telekom Srpske nije prodat (šta bi bilo kad bi bilo), moramo se vratiti u vrijeme kad je Telekomom Srpske vladala Vlada RS. Tada nije bio šanse da oni ostvare preko 80 miliona KM godišnje neto dobiti. Ta plafonska cifra za procjenu je tim realnija što nema nikakve sumnje da bi Vlada RS prije posljednjih izbora natrpala ko zna koliko frizerki i dizača tegova u Telekom (kao što je uradila u ŽRS), pa je sasvim upitno da li bi neto dobit Telekoma bila i tih 80 miliona KM.
Dalje, treba znati da govorimo samo o većinskom, a ne o 100%-tnom vlasniku Telekoma, pa na sve ove cifre treba računati samo 65% iznosa, dok ostalu lovu iz neto dobiti (tačnije onaj dio koji ide u dividendu) nose manjinski vlasnici (izuzev ako bi bile rađene prevare akcionara kao u ostalim našim preduzećima i fondovima). To praktično znači da bi Vlada RS računala sa nekih 52 miliona KM (neto). Mnogo je to daleko i od 200 i od 100 miliona KM.
Pogledajmo sad koliko je Vlada RS od Srbije dobila novaca za biznis koji joj je donosio maksimalnih 50-ak miliona KM godišnje. Dobila je 1,2-1,3 milijarde KM. To je iznos koji bi Telekom u njihovim rukama dao tek za 24 godine, a pri tome čak ne radim ni eskontovanje. Kad bih eskontovao tokove keša na ovoliko dug period realnom stopom, dobili bismo i cijelih 30 godina. Tako dobro prodatog (uvaljenog) biznisa nećete lako naći nigdje na svijetu i po svim investicionim mjerilima to je bio odličan posao za prodavca. Sasvim je drugo pitanje zašto su zarađeni novci bačeni u vodu.
Case closed!