Арапске заливске земље уводе ПДВ
Савјет за сарадњу у Персијском заливу, лабава федерација Саудијске Арабије, Кувајта, Бахреина, Омана, Катара и Уједињених Арапских Емирата, пристао је да уведе порез на додату вриједност (ПДВ).
Савјет за сарадњу у Персијском заливу, лабава федерација Саудијске Арабије, Кувајта, Бахреина, Омана, Катара и Уједињених Арапских Емирата, пристао је да уведе порез на додату вриједност (ПДВ).
Савјет за сарадњу у Заливу пристао је да уведе ПДВ након скупих војних похода и великог пада цијена нафте у свијету.
Ове државе су најавиле да ће почети с опорезивањем својих грађана први пут у склопу радикалне политике која се примјењује.
Опорезивање виде као алтернативни вид прихода, па се надају да ће на овај начин успјети да помјере и смање зависност економије и грађана од производње нафте и гаса.
Како су најавили, циљ је да се ПДВ уведе у наредне три године, а здравство, осигурање и 94 прехрамбена производа ће бити искључени.
Саудијска Арабија је повукла десетине милијарди долара из глобалних инвестиционих фондова у покушају да смањи свој буџетски дефицит.
Међутим, она је упркос томе водила агресивну спољну политику, подржава антивладине снаге у Сирији и предводила осмомјесечну војну кампању против Ирана.
Министарство финансија Саудијске Арабије признало је да дугује милијарде долара приватним фирмама и страним радницима након пада прихода од нафте, пише “Гуардиан”.
Десетине хиљада страних радника, углавном у грађевинској индустрији, већ мјесецима чекају заостале плате.
Саудијско вијеће за економска питања и развој, на чијем је челу принц Мохамед бин Салман, најавило је како би велики дио дугова требало да буде исплаћен сљедећег мјесеца.
Исплате су одложене због “наглог пада прихода од нафте и мјера које је краљевство предузело како би смањило потрошњу”, јавља Саудијска новинска агенција.
Трговина нафтом чини готово 80 одсто буџетских прихода у Саудијској Арабији. Пад цијена нафте довео је до огромног буџетског дефицита и проблема с ликвидношћу.
Краљевство већ неко вријеме покушава да спроведе мјере штедње и смањи јавну потрошњу. Најпогођенији је грађевински сектор.
Након што их држава није могла исплатити, двије највеће грађевинске компаније у земљи, “Сауди Огер” и “Сауди БинЛадин Гроуп”, биле су присиљене да отпусте хиљаде страних радника који плату нису добили и до десет мјесеци, пише “Зерохедге”.
Радници који и желе да се одрекну плате и врате се кући то не могу, јер излазне визе за стране раднике уређује послодавац, а велике грађевинске компаније то не могу учинити док им не исплате дугове.
То је практично оставило хиљаде радника, највише из Индије и Пакистана, у камповима усред пустиње без посла, новца и начина да се врате кући.