Србија још отплаћује оно што је Косово већ продало

На сваку нову вијест да власт у Приштини намјерава да "утопи” још нешто што јој не припада, а налази се на територији коју контролише услиједила би уобичајена реченица неког званичника у Београду: "Србија ће се борити за своја права и своје власништво на Космету.”

Србија је преузела 858 милиона евра дуга Косова страним повјериоцима и још га отплаћује. Тим парама грађене су термоелектране, рудници, фабрике, путеви, акумулације за снабдијевање градова водом и наводњавање, међу њима и систем "Ибар–Лепенац”, са хидроелектраном и акумулацијом "Газиводе”.

Вриједност непокретности на које право полаже Србија на Косову процијењена је на око 220 милијарди долара, али њен претежан дио је приватизован. У 95 одсто случајева нови власници су Албанци. Међу странцима – Турци. Пред очима кључних чинилаца у међународној заједници од распродаје затеченог власт у Приштини је до половине прошле године инкасирала око 600 милиона евра.

– Вриједност имовине око 1.500 до сада приватизованих српских фирми на КиМ процјењује се на више од 1,5 милијарди долара – изјавио је директор Бироа за регионалну сарадњу у ПКС Миливоје Милетић. – Остала су углавном предузећа у срединама гдје је већинско српско становништво. Та имовина вриједи, према неким процјенама, око двије милијарде евра.

На питање – шта сада држава може да учини, Милетић одговара да треба да захтева од релевантних међународних институција да се тај процес једноставно поништи и уваже легитимни интереси повјерилаца који су учествовали у стварању те имовине.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин рекао је недавно да ће послије првог бриселског споразума, процес даљег преговарања регулисати сваку ставку у животу на КиМ.

– Прве на реду биће теме у вези са Црквом и културом, имовином и економијом – рекао је Вулин и нагласио да "Србија неће признати моноетничке приватизације, јер национални кључ и економија не иду заједно”.

– Предвиђено је да Заједница српских општина има своју имовину, због чега мора да се утврди шта припада Србији, а шта ће од тога Србија пренијети на Заједницу, рекао је Вулин.

– Држави предстоје активности на заштити имовине или обештећењу, као и утврђивање пред којим судовима треба да се бори да би повратила оно што јој припада – нагласио је Вулин.

Иако се, како је званично речено, поново разматрају спискови српске имовине на КиМ, предузећа из централне Србије на Косметуимају 1.218 објеката, а из Војводине 14. Само ПТТ јевласник 130 објеката, ЖТП 55, ЕПС 18 и "Србијашуме” 45. "Лолакорпорација” је изградила капацитете у Зубином Потоку, Лешку, Штрпцу и Витини, а "Термовент” из Темерина у Ораховцу и Липљану. "Зеленгора” је подигла погоне у СувојРеци, "Минел” у Приштини, Косовској Митровици и Клини, "Кока-Кола” у Липљану, а "Гоша” у Гњилану.
У тој групи је и фабрика врањског "Јумка” у Косовом Пољу. ПКБ корпорација има 12 својих предузећа на Косову и Метохији, међу којима су Пећка пивара, "Косово вино”, "Орвин” и "Метохија вино” – фирме које су ПКБ-у припојене 1992. године.

У три деценије, од 1961. до 1990. године, у Косово је уложено око 17 милијарди долара, а многа предузећа су своје инвестиције реализовала преко некадашњих самоуправних споразума о удруживању у Покрајини. Међу њима су "Генералекспорт”, "Минел”, "Прва искра”, "21. мај” Београд, "Центропром”, "Бамби”…

Развој Космета финансиран је из Савезног фонда за развој неразвијених, као и из Покрајинског фонда за развој, који је од 1992. године наслиједио Фонд за развој Републике Србије. Од 1997. године ту функцију је преузела Дирекција за развој Космета, са сједиштем у Приштини. Фонд за развој посједује и акције као трајни улог у 163 предузећа на Косову гдје у највећем броју случајева има власништво на више од 51 одсто капитала, о чему је обавијештена Косовска повјерилачка агенција. Косовска повјерилачка агенција покретала је више пута приватизацију над "Инекс ски-центром” на Брезовици, иако је он дио београдског предузећа "Инекс хотели”, што је у супротности са признатим међународним стандардима.

Борис Беговић, професор економског факултета и члан делегације Српског преговарачког тима на разговорима 2006. и 2007. у Бечу о статусу Косова и Метохије, сматра да су питања имовине и потраживања незаобилазна.

– Ако је ријеч о политичким преговорима, који треба да ријеше статус Космета, питање имовине не може да се заобиђе – рекао је Беговић. – Без преговора о имовини, спољном дугу, о наслијеђеним обавезама и о потраживањима било које врсте, нема правих преговора.

Такозвани разговори о практичним питањима за Беговића су "бацање прашине у очи”, односно замагљивање суштине.

– О "практичним питањима” могу да разговарају приватна лица. Овде је ријеч о политичким преговорима – изричит је Беговић.

Фонд за развој

Посредством југословенског Фонда за кредитирање бржег бразвоја недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, у периоду 1966–1990. на Косово је усмјерено око 4,37 милијарди долара. Србија је уложила око 1,75 милијарди долара.

Из Фонда за подстицање развоја САП Косова у току 1990. и 1991. прикупљена су средства у износу од 150,5 милиона долара.