Војници ВРС обиљежили дан Гардијске бригаде ВРС

У Калиновику свечано обиљежено 20 година од оснивање Гардијске бригаде ВРС. Међу присутнима био и Дарко Младић, син генерала Ратка Младића

недеља, август 25, 2013 / 12:46

У Калиновику свечано обиљежено 20 година од оснивање Гардијске бригаде ВРС. Међу присутнима био и Дарко Младић, син генерала Ратка Младића



0 КОМЕНТАРА

  1. Ево од мене још уз честитку!!

    ХИМНА КОЗАЧКОМ АТАМАНУ

    Српске гусле,јекните од бола,
    Помените рускога сокола,
    Пуковника са тихога Дона;
    Зајечите православна звона
    Да чинимо херојско опело
    За његово надљудско дијело!
    Нека гусле отму забораву
    И чувају овјенчану славу,
    Професора из града Ростова:
    Генадија Петрович Котова,
    Атамана Донскија козака,
    Да му буде црна земља лака!…
    У Ростову, његова је жена,
    Вјерна љуба, Котова Јелена,
    Која га је пратила у свему,
    Троје дјеце породила њему…
    Котов Србе као браћу воли,
    Историју предаје у школи
    И казује Јелени и дјеци,
    Да су нама заједнички пре’ци,
    Да смо браћа мајке једнородне,
    Да су наше историје сродне
    И судбине сурове и тешке,
    А вежу нас врлине витешке!
    Српски језик из љубави учи,
    Дивио се „Вијенцу“ и „Лучи“
    И напамет знао безброј страна,
    Литерарних, српских великана…
    Кад држава Јужнија Словена,
    Наопака, дочека времена;

    На прагује крвавограспада
    По налогу крвника Запада,
    Јер најјаче силе са планете,
    Српском роду поново пријете!?
    Свесловенска мајка са истока,
    Због распада „Источнога блока“,
    О своме се забавила јаду
    Па све иде на руку Западу;
    А те звјери имају маните
    По Балкану своје сателите,
    Из потаје с’леђа да устану,
    Да униште србе на Балкану!?
    Тако Срби у крвавој драми,
    Остадоше без икога сами…
    Тад усташе тајне игре чине
    Да униште Србе у Крајине,
    Онда џихад муслимане хушка
    Да и Босном, огласи се пушка,
    Па на србе, вјечну мржњу креће,
    Муслиманско-усташко цвијеће;
    Но и Србин оружја се лати,
    Балкан плану а мржња зарати!…
    Онда Котов са вјером у Бога;
    Под теретом бола Словенскога,
    У Ростову окупи Козаке,
    Добровољце православне мајке
    Да се нађу братском, српском роду
    У праведној борби за слободу!!!
    Па атаман Котов једно вече,
    Кад поспаше дјеца, жени рече:
    Када зора заруди румена,

    За вас нема слобода цијену,
    Данас братску добили сте смјену,
    Да са вама дежурство дијели,
    Срби браћо, соколови смјели!…
    Српски борци у почасном ставу,
    Цјеливаше козачку заставу,
    Још заставе братске истих боја,
    Привезаше, мила браћо моја,
    У знак вјечне и братске љубави,
    Да нас никад, ништа не растави!…
    Мајор српски, Козацима збори.
    Бог вас нама, доведе и створи,
    Он нека вас са висине гледа,
    Ваш долазак наша је побједа
    И дах свјежи, ратнога морала
    Па вам братски, неизмјерно хвала!
    После овог братског протокола,
    Потекла је нека суза бола,
    Какву носе у души Словени,
    Загрљаји братски и искрени,
    Благослова, укрстише чаше,
    За вјековно пријатељство наше!..,
    Онда Котов ратну мапу гледа
    И положај слуга Мухамеда,
    Па направи скицу ратног плана
    Да у зору следећега дана,
    У акцију с’Козацима крене
    На њихове линије ватрене!
    Зора свиће а козаци крећу,
    Са заклетвом под крст и свијећу;
    На лијевој обали од Дрине,
    Наљегоше на муџахедине,
    Џихадлије Меке и Медине,

    Па је мржња, фанатична стала,
    Наспрам руског, високог морала!
    Одјекнуше горе четинара,
    Алахекбер небеса отвара,
    Но искуство козачко с’Кавказа,
    Успјешно се у Босни показа,
    Када срете њина канонада,
    Фанатичне јурише џихада;
    Лешеви се ваљају по страни,
    Испадају из руку Кур’ани,
    Света књига, ни дужна ни крива,
    У клобуке људске крви плива,
    Земља тресе када козак кличе
    Ађе прођу, ту трава не ниче!!!
    По први пут народ Вишеграда,
    Гледа живе ратнике џихада
    Које Котов води завезане,
    Као плијен с’крваве пољане!?
    Од тог дана за више мјесеци,
    Козачки суубојити ме’ци
    У садејству са српском армадом,
    Починили чуда Вишеградом
    И под плаштом ратнога поклича,
    До Рудога стигли и Чајнича,
    До Горажда и до Сребренице,
    Допрле су ове перјанице
    И успјешно чистили терене,
    Од присуства војске превјерене!..
    А Козаке кроз ратна попришта,
    Није могло уплашити ништа,
    Јуначке су цијелили ране,
    Са еланом ко да Москву бране!!!

    Захвални грешни раб и поета
    Драгослав Драго Брновић

  2. Vidim da je glavna zvjezda bio sin generala ,a gdje ti je Vukane intrvju sa mladicima koji su iz školskih klupa sa 5 dana obuke poslati na Treskavicu,znaš li Vukane da ta djeca nisu imali smjenu po tri mjeseca,da su bukvalno dijelili kašiku marmelade na njih 15,znaš li Vukane da su ta djeca sa pet dana obuke slata u vrleti Treskavice a da nisu znala gdje su minska polja pa su upadali u njih i ostajala bez djelova tijela,znaš li Vukane da su ta djeca tražila da ih puste kući da obiđu majke,sestre a da ih komanda nije puštala po 8 mjeseci,znaš li Vukane da su ta djeca sa „tandzarama“ držala položaje…..Zašto nisi Vukane pitao gradonačelnicu da te odvede u ULICU GARDIJSKE BRIGADE u Kalinoviku,da te odvede kod spomenika Gardijskoj brigadi….nema toga tu Vukane jer oni za 20 godina nisu našli za shodno da se na taj način zahvale toj djeci koja ih je branila i hranila (ko zna koliko su para potrošili tih godina). I sad možeš primjetiti da je prvo stajalo 20 godina koševine a ispod 20 godina brigade….Valjda su ta djeca zaslužila bar ispred koševine da budu…..A bio sam u subotu na Gvoznu,isto kao i 1994/95…..

  3. Disident, 26.08.2013. 14:21:20

    Ово је нажалост све истина што си поменуо, и добро знам како је то било на Трескавици са голобрадом ђецом, туга и јад.
    Зато, а и због неких других ствари немам уопште неко позитивно мишљење о Ђенералу, али шта је ту је, нек је жив и здрав и нек се некако брани тамо у тој тиранији хашкој.

Оставите одговор