Геноцида без: Локални парламент у Сребреници осудио злочине над свим народима још 2005. године

Скупштина општине Сребреница је још половином 2005. године осудила све злочине над свим грађанима ове општине, тражила да злочинци што прије буду приведени правди, а да грађани осуде све злочине из периода 1992-1995. године, али се ни у једном тада донесеном закључку није помињао геноцид.

Други закључак је био да Скупштина општине Сребреница тражи од надлежних органа Републике Српске, БиХ и међународних институција да злочинци што прије буду приведени суду како би осуда била правда и да би се скинула колективна одговорност народа с циљем боље будућности и суживота на овим просторима.

Скупштина општине Сребреница тада је апеловала да грађани осуде све злочине из периода 1992-1995. године и да истрају у захтјеву да сви злочини буду санкционисани.

То су учинили да би генерације сребреничког краја заједнички изграђивале услове за бољу будућност са јасном поруком да се сребреничка трагедија никада више не понови.

Тада је предсједник Скупштине био Радомир Павловић.

Бошњаци поново покушавају да причу о геноциду врате на свјетску сцену инсистирајући да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију о Сребреници.

Ту иницијатву је једнострано покренуо бошњачки дио мисије БиХ при УН, без одлуке Предсједништа БиХ, уз спонзорство дијела западних земаља.

Претходно је прије девет година Русија ставила вето у Савјету безбједности УН на британску резолуцију о Сребреници.

Република Српска формирала је раније Независну међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године која је у извјештају навела да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је тај извјештај 18. априла, подржала ставове изнесене у закључцима извјештаја Независне међународне комисије, те потврдила да је термин "геноцид" за Сребреницу нетачан и да се не може прихватити, пише у закључцима посланичких клубова политичких странака из Српске.

Народна скупштина ту квалификацију трајно одбацује, имајући у виду да је минималан број припадника муслиманских снага, ратних заробљеника, заробљених и погубљених између 1.500 и 2.000, а максималан број до 3.000, наводи се у закључцима.

Према закључцима, Народна скупштина констатује да ће извјештај Комисије допринијети објективном и непристрасном сагледавању страдања свих народа у регији Сребренице и посебно истиче чињеницу да је Комисија радила у потпуно неутралним условима, без било каквих захтјева или наметања од институција Републике Српске или пак било каквих политичких захтјева.

Након најављене резолуције, у Бањалуци је 18. априла одржан митинг "Српска те зове" на којем је предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић позвао све Србе да се окупе око Републике Српске, јер је света обавеза да се чува сјећање на српско страдање.

"Никада нећемо прихватити лажне резолуције", истакао је Којић и подсјетио да је међународна незавинска комисија доказала да се у Сребреници није десио геноцид.

Којић је напоменуо да је у Подрињу страдало 3.267 Срба, те истакао како желе истину и правду. Указао да је 80 одсто страдало у период од маја 1992. до марта 1993, што показује размјере страдања.

"Убијено је 72 српске дјеце, а више од 800 остало без иједног или оба родитеља, много је дјеце која нису била ни рођена када су остали без очева", нагласио је Којић.

Суд у Хагу, истакао је Којић, осудио је 14 Срба, три на доживотне робије, а 11 на укупно 189 година затвора.

Суд неправде у БиХ подигао је оптужнице против 76 Срба само за Сребреницу, а до сада је 26 осуђено на 439 година, док је 169 Срба оптужено за Подриње, а 46 је осуђено на 668 година.

Према његовим ријечима, само пет муслимана је оптужено за злочине над Србима у Сребреници, од чега је један осуђен на три године, а за комплетно Подриње оптужено је 16 мулимана, четири лица су осуђена на укупно 29 година.

Недавно су и српски одборници у Скупштини општине Сребреница једногласно усвојили писмо у којем су наведени подаци о српским жртвама у ратовима у 20. вијеку, међу којима је и 3.500 српских жртава из Сребренице у грађански рату у БиХ, које ће упутити Генералној скупштини УН и владама Републике Српске и Србије.

Јехуда Бауер, који се у стручним круговима сматра највећим свјетским ауторитетом за питања Холокауста и геноцида, изјавио је да није било геноцида у Сребреници.

Бауер, који је професор Хебрејског универзитета у Јерусалиму, рекао је да Сребреница не може бити сматрана типским случајем геноцида и да постоје стотине таквих случајева кроз историју.

"То је било масовно убиство припадника једне групе од стране припадника друге групе", рекао је Бауер.