Преговори око изборног закона: Страначка држава и дипломатска колонија

Република Српска је оно што нас занима. Република Српска има своје установе, које су и позване и овлаштене да воде ЈАВНЕ ПРЕГОВОРЕ око ствари везаних за питања државног уређења, односно законских рјешења. Ти преговори онда иду на потврђивање у Народну скупштину.

Преговори око успостављања новог изборног закона, једно су од најважнијих питања у демократским системима. То је важно и сувереним земљама, које немају агресивне сусједе као што је Ефбих; а камоли Српској која је са том лудачком кошуљом увезана у лабаву државну заједницу.

При том, са ким Република Српска води те преговоре? Јесу ли Метју Палмер и Ангелина Ајнхорст власници Републике Српске или су они посредници у преговорима? Ако су посредници, коме посредују? С Ефбиховцима или међу Србима?

Преговори паралелних стварности

Преговарачи су страначке поглавице из Српске подијељене у два табора. Власт и опозицију. Они, на заједничку срамоту српског народа, пристају на такве преговоре и разједињеност у сусрету са представницима ЕУ и САД, умјесто да наступе јединствено.

Зато имамо овакве формулације:

"Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да су представници странака на власти у Републици Српској информисали представника Министарства спољних послова САД задуженог за изборну реформу у БиХ Метјуа Палмера и директора при Европској служби за спољне послове Ангелину Ајхорст да поштују територијални интегритет и суверенитет БиХ."

Са њим на састанку су учествовали и предсједник Демоса Недељко Чубриловић, Уједињене Српске Ненад Стевандић, Народне партије Српске Дарко Бањац, Социјалистичке партије Петар Ђокић и НДП Драган Чавић.

У другом табору, имамо Мирка Шаровића, Бранислава Бореновића, уз бившу-тренутну власт Ненада Нешића и Горана Селака. Ни странци, занимљиво, нису звали Небојшу Вукановића.

Тако према Ефбиховским медијима Шаровић каже (само пресловљавамо на српско писмо):

Подизањем љествице и стварањем већег пакета код измјена Изборног закона СНСД жели само подићи љествицу, да цијела прича лакше пропадне, сматра он.

"Казао сам да не знају с ким имају посла, да су их све слагали. Ви имате посла с превијаним лажовима", казао је Шаровић своју главну поруку Парлмеру и Еицххорст.

Док код Срне то изгледа овако:

"Шаровић је навео да су од Палмера и Ајхорстове чули да желе да се дође до рјешења за избор чланова Предсједништва, односно имплементације одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци", на шта им је рекао да ће се "начекати и да не знају с ким имају посла"."

Комифо: Српско простачко јединство

Можемо само одржати опијело флоскули "српско јединство", које је пукло у тренуцима када је Народна скупштина испустила да потврди Додиков вето направљен у циљу "бојкота институција БиХ". То је зато што и власт, и опозиција, кризу насталу побјегуљским законом Кловна Валентина и појављивањем Шмита од Германије, користе као полигон за продужену предизборну кампању, а не питање од врхунског националног значаја.

Милорад Додик се пред засједање НСРС спремио за још једну соло акцију, у којој се скуштина сазвана на његов захтјев користи да се опозиција извријеђа у јавном преносу. Овај пут, десило се да опозиција није могла поднијети његово цитирање пребјега Славка Вучуровића, бившег градоначелника Требиња из редова ПДП, те су напустили скупштину и свјесно пропустили да изгласају обарање одлуке Џаферовића и Комшића.

Ово је вјероватно први пут да опозиција то ради без икаквог страха од оптужби за издају, чиме је партијски и стратегијски пуно изгубио Милорад Додик, али је још више изгубила Република Српска. Сједница ће бити упамћена и по томе да је Додик рекао констатацију о својој дјеци, која је неодољиво подсјећала на ону коју је изговорио својевремено Момчило Крајишник, о томе како се његова дјеца обрадују кад им да пет динара.

Опозиција је овај нови катастрофалан потез у комуникацији са јавношћу, гдје у СНСД већ годинама влада потпуно расуло и нерадничка безидејност, једва дочекала и за 30.10.2021. на Тргу Крајине у Бањој Луци спрема скупљање помоћи за породицу Додик. Такође безидејно, крадући већ покренуту онлајн акцију од гастарбајтера Неђе Лепира, активног на друштвеној мрежи Твитер.

Владајући табор им је зато већ сутрадан, искористивши иступ са саслушања Габријела Ескобара, први пут од почетка године успјешно испиновао да су "локални партнери" баш они и да ће се "сазнати шта су Шаровић и Иванић добили".

Све то, у тренуцима када је Република Српска озбиљно нападнута, а муслимани причају искључиво о рату, јасно је да је српска политичка елита јединствена у простаклуку.

Устав као Брана, Суд као Посуда

Главни генератор кризе је тзв. Уставни суд БиХ. Дејтонска БиХ је дјеловањем овог политичког квазисуда, који са три стране судије и два Муслимана, прегласава два Србина и два Хрвата, претворена из релативно успјешне приче о окончању рата – у класични замрзнути конфликт.

Катастрофа би била међународни покушај прављења "Новог Дејтона". Готово да је ургентно враћање на "изворни Дејтон", пошто је урушавање основа мировног споразума потписаног 1995. године, на начин да се преузимају надлежности и смањује аутономија Републике Српске, посљедично довело до реактивирања ратног стања. Питање је само када ће "Уставни суд БиХ" и "Суд БиХ" одустати од укидања имена Република Српска, већ ће државу српског народа "законски" довести до тога да буде празна посуда са тим натписом. У случају пољопривредног земљишта и шума то је већ урађено и одступања ту више нема.

Није ово први пут да представници ЕУ и САД потпуно игноришу институције "суверене и недјељиве БиХ", у којој теже да "владавини правне државе", без "етничких подјела"; на преговоре у свом сједишту (данас сједишту ЕУ у БиХ) зову национално-страначке поглавице, да се договарају око питања кључних за будућност земље. Није ни први пут да им се Срби одазивају.

У тренуцима када Кина и Русија, одлучно као никада до сада не признају (и то написмено!) Кристијана Шмита за високог представника испред окупационе канцеларије ОХР, они се одазивају увртању руку од стране ЕУ и САД?! Умјесто да затраже проширивање преговарачке платформе за ове двије земље. Да се као први проблем тражи изгон страних судија из Уставног суда БиХ, они пристају да их се увлачи у гордијев чвор Вашингтонског споразума из 1994.

Хрвати су ти који блокирају формирање извршне власти у Ефбиху већ три године. Проблеми и међунационална нетрпељивост која узрокује нефункционалност станује у Сарајеву. А посебно у подијељеном Мостару, гдје избора није било од 2012. до 2020. године. Шта Република Српска има са тим? Сејдића и Финција? Проблем националне одреднице у Предсједништву БиХ је ријешен већ одавно тим што је назван "члан предсједништва из Републике Српске", али се у турбосрбовању још у јавности назива "српски члан предсједништва".

Са овако кратковидом политичком сценом, неспособном да направи било какав минимум националног интереса и одржи га, Републици Српској бољи непријатељи не требају.