Зоран Јањушевић, савјетник у бродоградилишту повезан са ДБ РС

Припадници полиције ухапсили су јуче Павла Миљковића (50) и Зорана Јањушевића (49) због сумње да су злоупотријебили службени положај, каже Ивица Дачић.

Миљковић, директор предузећа "Карго логистички центар бродоградилишта Београд", и Јањушевић, специјални савјетник у том предузећу, сумњиче се да су оштетили ово предузеће за 800.000 евра.

Дачић, који је и министар унутрашњих послова, рекао је да су хапшењр извели припадници МУП Србије и Полицијске управе Београда, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду.

Миљковић се сумњичи да је од 1. јануара 2006. до 1. јануара 2010. године, уз подстрекавање Јањушевића, давао налоге финансијској служби да одобрава плаћања на терет овог предузећа за радове који су извршени на кући у Толстојевој улици број 7, чији је власник Јањушевић.

Тиме је поменутом предузећу направљена штета од 800.000 евра.

Све везе Зорана Јањушевића

Зоран Ђинђић је одмах послије оружане побуне ЈСО основао Савјет за државну безбједност. Члан овог савјета постао је Зоран Јањушевић, који је послије побуне, уз тврдњу да има искуства, постао Ђинђићев човјек задужен за везу између БИА и Владе Србије.

Зоран Јањушевић је претходно био постављан за стечајног управника бродоградилишта и савјетника премијера, према сазнањима „Инсајдера“, на приједлог Филипа Цептера. Улогом Јањушевића у продаји бродоградилишта бавио се и Инсајдер на телевизји Б92 у серијалу "Службена (зло)употреба".

Наиме, сумња се да је, као стечајни управник београдског бродоградилишта, бившем министру полиције Босне и Херцеговине Алији Делимустафићу издао пословни објекат у том бродоградилишту.

Безбједносним питањима премијер почиње да се бави након што је тврдио да је био оперативни радник Службе националне безбједности Републике Српске, а запослени у Безбједности Републике Српске и медији у РС тврдили су да је Јањушевић био возач начелника ДБ-а Републике Српске.

У кључним тренуцима када је БИА, на чијем су челу били Брацановић и Савић, водила Службу по налозима Легије, био је задужен за то да одржава контакте између БИА и премијера и непрестано прати рад Службе. Јањушевић је и сам о себи стварао митове да је искусан са опремом за прислушкивање, па је био лака мета за оптуживање. Свакодневно је био у контакту с Брацановићем и Савићем. Били су му доступни сви извјештаји БИА. Јањушевић је био свједок на суђењу за убиство Ђинђића.

Јањушевић је због утаје пореза 2007. осуђен на условну затворску казну од 20 мјесеци и на новчану казну од 800.000 динара. Тада је рекао да је против њега донијета "политичка пресуда у политичком процесу".

Виши суд у Београду обуставио је у децембру 2010. године истрагу против Зорана Јањушевића, Немање Колесара и још двојице осумњичених да су злоупотријебили службени положај у вези с приватизацијом фабрике цемента "Нови Поповац" код Параћина.

Према наводима пријаве, Крижан и Колесар, који је био предсједник Управног одбора цементаре "Нови Поповац", са неименованим представницима швајцарске фирме "Холцим" постигли су договор да ће, користећи службени положај и политички утицај, омогућити да понуда предузећа "Брајтенбургер" буде проглашена за најповољнијег купца "Новог Поповца" на јавном тендеру расписаном 2001. године. Та фирма је јануара 2002. године, послије спроведеног тендера, купила "Нови Поповац" за 52 милиона америчких долара.

У пријави се наводи да је постизању договора допринио и Јаковљевић, који је имао пословне контакте с представницима "Новог Поповца" и "Брајтенбургера", па је тако Колесару и Крижану помогао у извршењу дјела. "Брајтенбургер" је послије тога уплатио два милиона и 99.000 долара на рачун фирме "Мајрон Сејлс ЛТД" са Сејшела, чији је власник Јањушевић.

"Независне новине" су још 24. јула 2003. године објавиле биографију Зорана Јањушевића.

Рођен је у Сарајеву 22. августа 1960, а у Београду је живио од 1993. Према сопственој биографији завршио је Електротехнички факултет у Сарајеву, а потом радио као приправник у фирми "Енергоинвест".

Извори блиски властима Републике Српске тврдили су тада да је Јањушевић у Државној безбједности РС у прољеће 1992. запослен с дипломом средње школе.
Јањушевић је од маја 1992. до почетка 1993. био возач шефа ДБ Драгана Кијца, а потом је изненада отишао у Београд.

У вријеме избијања "афере Делимустафић" и сумњи да је, као стечајни управник београдског бродоградилишта, бившем министру полиције Босне и Херцеговине Алији Делимустафићу издао пословни објекат у том бродоградилишту, Јањушевић је потврдио да је био радник ДБ РС, али да му је почетком 1993. Драган Кијац потписао споразумни раскид радног односа. Он је тада изјавио да никада није срео Делимустафића, јер су у рату били на супротним странама. Прије избијања рата у БиХ, Јањушевићев брат као заступник "Мотороле" тадашњем министру Делимустафићу испоручио је велику количину опреме за полицију у Сарајеву.

У вријеме рата у БиХ, Јањушевић је извјесну количину опреме за полицију и обавјештајне службе продао и МУП-у Србије. По доласку у Београд 1993, на Новом Београду отворио је приватну фирму "Тангент", која се бавила продајом моторола и друге техничке опреме, док се у РС појављивао с пројектом "Цептер Мобилне телефоније".

Управо је веза с Миланом Јанковићем, власником "Цептера", који је био близак пријатељ убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића, увела Јањушевића у Кабинет премијера Србије, прво као савјетника за привреду, а потом за безбједност.