Златна моруна поново на боемској мапи Београда

Златна моруна, кафана на Зеленом венцу у којој је прије једног вијека кован план који је променио историју – недавно је поново отворена.

„Рехабилитација” је инспирисана Гаврилом Принципом и његовим друговима из Младе Босне који су се овде окупљали прије сто година, припремајући се за пут у Сарајево и атентат на Франца Фердинанда.

Састајалиште младобосанаца подно Теразијског парка са престоничке боемске сцене нестало је пре више од једне деценије. У локал се потом уселила кладионица, а прије око три и по године – продавница кинеске робе.

Легенда о „Златној моруни” и њеним најпознатијим гостима ипак је надјачала вријеме транзиције. Након што је Политика у неколико наврата писала о бурној историји кафане, реаговали су угоститељи Дејан Смиљанић и Драгољуб Митровић који воде предузеће „Црна корњача”.

– Идеја је да приближимо време у којем је „Златна моруна” тек стасавала, у годинама пре Првог светског рата. Свечано отварање би могло да буде већ почетком фебруара, али све ће зависити од динамике финалних радова – наводи Дејан Смиљанић, напомињући да једна од две кафанске сале већ ради.

Управници обновљенекафане већ су консултовали бројне институције око тога шта би требало урадити како би „Златна моруна” дочарала почетак 20. века, а потрага за материјалом који ће бити изложен још траје.

– Није лако пронаћи аутентичне предмете. Успели смо да од једног власника приватне колекције набавимо неколико фотографија овог краја из тог периода, али Принципове слике тек треба да поставимо. Он је овде волео да се окуша у билијару, па би сто за ту игру требало да буде међу експонатима. Колико год била нова, кафана неће одисати луксузом, као што није ни у прошлости – најављује Смиљанић.

Једна од двије просторије „Златне моруне” биће посвећена Гаврилу Принципу, али намјера угоститеља је да ту не буде крај свједочанствима о богатој историји овог стјецишта.

– Друга соба биће у знаку Михаила Петровића Аласа, за кога се везује настанак кафане. Он је овде почетком века делио сиротињи сомове и моруне које је ловио, па отуд и име „Златна моруна”. У контакту смо са породицом Мике Аласа која је вољна да изложимо део његове заоставштине. Осим овог научника и хуманисте, дужни смо и да очувамо успомену на Радничко типографско певачко друштво „Јединство” које је овде настало у априлу 1906. о чему још сведочи табла на улазу у локал – поручује Смиљанић.

На боемској мапи и „План плусу”

Повратак „Златне моруне” на боемску мапу престонице биће пропраћен и њеним уцртавањем на дигитални „План плус”, са основним информацијама и фотографијама кафане.

– Други начин да се гости информишу биће и обележавање спољашњости здања, где бисмо могли да поставимо натписе са најважнијим подацима о овом месту – наводи Дејан Смиљанић.

Стопама „Зоре” и „Прешернове клети”

Власник здања у којем је смјештена „Златна моруна” је ЈП „Пословни простор Савски венац”, а закупац објекта од 1992. је Угоститељско предузеће „Мадера”.

– „Црна корњача” је у сарадњи са „Мадером” већ обновила старе кафане „Зора” и „Прешернова клет”. Један зид у „Зори” посветили смо нашим пилотима који су учествовали у „априлском рату” 1941. изложивши њихове фотографије – каже Дејан Смиљанић.