Земље БРИКС покушавају да се ријеше долара

Тежња земаља БРИКС-а да смање кориштење долара оправдана је и не носи велике ризике, сматрају експерти, док Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република намјеравају не само да смање удио америчке валуте приликом обрачунавања, већ и да пређу на међусобно кредитирање у националној валути.

Споразум између чланова ове групе могао би бити потписан већ на наредном самиту у Њу Делхију 29. марта. Експерти истичу да постепено одустајање од долара може постати важна етапа са тачке гледишта развоја БРИКС-а.

Иницијатор својеврсног “отказа” америчкој валути јесте Кина. Управо Пекинг данас посједује највеће доларске резерве и закономјерно тежи да смањи потенцијалне ризике везане за стање америчке економије.

Државни дуг САД већ је премашио 15 трилиона долара, сама валута посљедњих година је емитована практично без контроле. У тим условима иницијатива Пекинга јасна је и досљедна – сматра економиста Александар Осин.

“Кина у суштини изјављује да је актуална економија неефикасна и да провоцира ризике. Кина има три трилиона долара резерви. Она не жели да их изгуби а да нема `појас за спасавање`. Кина ствара механизам, систем сарадње, између осталог и са алтернативним увозницима њене производње и са земљама које јој пружају сировине. Ради се и у политичкој и економској сфери на јачању структуре економски вишеполарног свијета. То је нормална ситуација” – објашњава Осин.

Прије годину дана на самиту у Кини потписан је оквирни договор између држава групе БРИКС-а. Њиме је декларисан прелазак на међусобна обрачунавања и кредите у националним валутама. Централна банка Кине чак је изјавила да издваја специјални фонд од десет милијарди јуана, а пристала је да фонд финансира и Централна банка Русије.

Документ који ће можда бити потписан у Њу Делхију до краја марта фактички покреће овај процес, истичу експерти. Питање је само колико је процес ризичан.

Оцјене се разликују. Посљедице овог корака најтеже је предвидјети у Русији, сматра руководилац Института за националну стратегију Никита Кричевски.

“Постоји потреба земаља за јачањем трговинских и економских веза између себе. Међутим, упоредо с тим, главни дио сировинских тржишта тргује у доларима. Сви покушаји да се избјегне долар као универзално средство обрачунавања за поједину сировинску робу завршени су неуспјехом”, наводи Кричевски.

Према његовим ријечима, Русија испоручује у земље БРИКС-а не само сировине, већ и робу, те стога не треба искључити могућност да Москва пређе на обрачунавање са партнерима у националној валути приликом обрачунавања за другу робу. С друге стране, поставља се питање шта даље чинити са тим валутама.

Валуте земаља БРИКС-а за сада нису конвертибилне. Јуан је, штавише, везан за долар. Ипак, и Москва и Пекинг сматрају да питање конвертирања може бити ријешено у наредно вријеме. Саме земље активно раде на популаризацији и јуана и рубље. Пекинг тргује са сусједима из југоисточне Азије и кредитира их.

Удио операција у руским рубљама на простору Заједнице Независних Држава већ је премашио 50 одсто.

Економиста Роман Андрејев каже за Глас Русије да смањење обима коришћења долара од стране земања БРИКС-а представља прилично логичан корак, те да се ради о одлуци која ће стабилизовати и свјетску и домаћу економију.

“У Русији смо међу првима увели бивалутну корпу у својим обрачунавањима: код нас се међународне резерве чувају у обје валуте. То је прилично повољно. Златне и девизне резерве не пате толико од кретања валутних курсева долар-евро” – напомиње он.

Експерти се слажу да је сада тешко говорити о правом и истовременом преласку на обрачунавања и кредите у националној валути међу земаљама БРИКС-а. Разлог за то су, прије свега, превише различите структуре извоза и његова оријентација.

Главни трговински партнер Пекинга је САД, а Русије ЕУ. Ипак, конкретни кораци да се ова ситуација измијени већ се чине. Тако Русија сада све активније лобира своје економске интересе у азијско-тихоокеанском региону, а Кина већ неколико година ради у Африци.