Због расних предрасуда Обама би могао да изгуби 5 одсто гласова

Односи према Афро-Американцима у САД се нису побољшали откада је пре четири године изабран први црни председник, будући да сада нешто већи број Американаца свесно или несвесно има предрасуде према црнцима, установљено је у анкети агенције Асошиејтид прес. Такав однос би могао да угрози шансе првог црног председника Барака Обаме да буде реизабран на гласању […]

недеља, октобар 28, 2012 / 09:48

Односи према Афро-Американцима у САД се нису побољшали откада је пре четири године изабран први црни председник, будући да сада нешто већи број Американаца свесно или несвесно има предрасуде према црнцима, установљено је у анкети агенције Асошиејтид прес.

Такав однос би могао да угрози шансе првог црног председника Барака Обаме да буде реизабран на гласању 6. новембра, произилази из овог истраживања које је АП радио с Универзитетом Стандфорд, Универзитетом Мичиген и Универзитетом Чикаго.

Расне предрасуде нешто су повећане од 2008. и на основу директних питања о расистичким ставовима и на основу експерименталних тестова којима је требало да се открију имлицитни ставови о раси без директног спомињања те теме.

Сада 51 одсто Американаца има експлицитне антицрначке ставове, у односу на 48 одсто из истраживања 2008. Према тестовима о имплицитним расним ставовима, број Американаца с негативним мишљењима о црнцима се повећао на 56 одсто, у односу на 49 из претходног истраживања.

„Без обизра на наше наде да ће временом утицај расе опасти… делује да је утицај антицрначког сентимента на гласање отприлике исти као пре четири године”, рекао је Џон Кросник, професор Универзитета Станфорд који је радио на истраживају.

Већина Американаца има негативно мишљење и о Хиспано-Американцима. У истраживању из 2011, 52 одсто белаца изразило је негативан став о њима, док се у имплицитном тесту тај број повећао на 57 одсто.

Стручњаци за расна питања кажу да нису изненађени резултатима анкете.

„Имамо ову лажну представу да постоји једнообразност у напретку и да је таква промена један велики корак. То није начин како функционише историја”, рекао је Џелани Коб, професор историје и директор Института за Афро-Америчке студије на Универзитету Конектикет. „Видели смо напредак, али такође и назадовање”, додао је он.

Сам Обама је опрезан кад је реч о питању расе, али многи Афро-Амерканци отворено говоре како су осетили антагонизам према себи откако је изабран први црни председник. Као пример наводе догађаје с полицијском бруталношћу, налепнице за кола, карикатуре и постере с протеста којима се председник изругава као лав или мајмун.

Истраживање АП-а је установило да би Обама на националном нивоу могао изгубити пет одсто гласова због расних предасуда, али би то било ублажено с три одсто због процрначких ставова, што значи да укупно губи два одсто гласова.

Обама је био у сличној ситуацији 2008. године, али је ипак убедљиво победио републиканског кандидата Џона Мекејна.

Такође је установљено да расне предрасуде нису ограничене страначком опредељеношћу. На директна питања о раси 79 одсто републиканаца у односу на 32 одсто демократа изразило је расне предрасуде, док је имплицитни тест установио да су разлике мање – 55 одсто демократа и 64 одсто републиканаца има антицрначка осећања, док је међу неопредељним гласачима тај проценат 49.



Оставите одговор