Због чега Београд игнорише Нобела?

Србија годинама не предлаже своје писце за највећу књижевну награду. На позиве из Стокхолма доследно не одговарају ни САНУ нити ПЕН центар. Нагађање ко ће почетком октобра добити Нобелову награду за књижевност узима маха. Већ по правилу, листе могућих добитника освануле су на британским и шведским кладионичарским сајтовима "Ладброкс" и "Унибет", а имена вјечитих кандидата […]

четвртак, септембар 19, 2013 / 12:28

Србија годинама не предлаже своје писце за највећу књижевну награду. На позиве из Стокхолма доследно не одговарају ни САНУ нити ПЕН центар.

Нагађање ко ће почетком октобра добити Нобелову награду за књижевност узима маха. Већ по правилу, листе могућих добитника освануле су на британским и шведским кладионичарским сајтовима "Ладброкс" и "Унибет", а имена вјечитих кандидата не мијењају се годинама: Харуки Мураками, Џојс Керол Оутс, Адонис, Амос Оз, Асија Ђебар, Ко Ун, Милан Кундера, Маргарет Атвуд, Петер Надаш, Алис Мунро, Филип Рот, Томас Пинчон, Дон Делило, Исмаил Кадаре, Сејс Нотебом, Салман Ружди…

И док Јапанци сваке године еуфорично чекају вијести из Шведске, чврсто вјерујући да имају достојног кандидата у аутору "Норвешке шуме", у српској најширој културној јавности више се ни не поставља питање има ли српска књижевност неког писца који заслужује да уђе бар у шири избор за чувену медаљу са ликом Алфреда Нобела, диплому и осам милиона шведских круна.

Иако савремена српска књижевност нема онај политички, критички, корективни или етички јавни значај какав је некад имала, њен квалитет и универзалност нису спорни, и може да плива у главном свјетском току. Па, ипак, из Србије на адресу Шведске академије дуго није послат ниједан приједлог. Сваке године, иначе, ова институција прими више од 300 "жеља" из цијелог свијета.

Српска академија наука и уметности, тачније њено Одјељење за књижевност и језик, сваке године уредно добија позив из Шведске да уз образложење прослиједи име српског кандидата за "Нобела". То потврђује и академик Предраг Палавестра, дугогодишњи секретар овог Одјељења.

– Долази нам позив, али одлучили смо да не учествујемо. Одјељење не предлаже своје чланове, али ни друге за Нобелову награду – кратко је рекао Палавестра.

Српски ПЕН центар и Удружење књижевника Србије досљедни су у непредлагању српских кандидата. Предсједник УКС Радомир Андрић каже да није било иницијатива које би Удружење подржало, и додаје да су пре двије године стали иза кандидатуре Добрице Ћосића, која је стигла из Новог Сада, иако је сам писац био против таквог приједлога, те да су својевремено подржали и кандидатуру великог румунског пјесника Никите Станескуа.

По ријечима пјесника и критичара Гојка Божовића, члана Управног одбора српског ПЕН-а, ову награду коју прати апсолутна глобална пажња, прати и инфлација приједлога.

– Вјерујемо у аутономност жирија, и да има увида у данашње књижевно стваралаштво. Много је важније да се бавимо непрестаном промоцијом српских писаца у иностранству. Наши аутори нису довољно превођени на велике свјетске језике, као и на скандинавске – рекао је Божовић.

Чињеница је да српска култура не ради довољно на пласману својих писаца највишег ранга, барем онако како то ради Естонија која сваке године предлаже за "Нобела" свог најпознатијег пјесника Јана Каплинског, организује објављивање есеја о њему и његових пјесама на свим свјетским језицима. Нема разлога да на кладионичарским листама не осване и један српски писац, макар са шансама сто према један, као што се у тој улози ове године нашла уважена пољска пјесникиња Олга Токарчук, која ће сљедећег мјесеца отворити Београдски сајам књига.



Оставите одговор