Завод за статистику: Званично смо изашли из рецесије
Према подацима Завода за статистику РС, Српска је забиљежила два узастопна квартала економског раста, чиме је и званично изашла из рецесије. Бруто домаћи производ (БДП) РС у другом тромјесечју ове године повећан је за 1,3 одсто у односу на исти период прошле године, чиме је РС, са два узастопна квартала економског раста, и званично изашла […]
Према подацима Завода за статистику РС, Српска је забиљежила два узастопна квартала економског раста, чиме је и званично изашла из рецесије.
Бруто домаћи производ (БДП) РС у другом тромјесечју ове године повећан је за 1,3 одсто у односу на исти период прошле године, чиме је РС, са два узастопна квартала економског раста, и званично изашла из рецесије.
Завод за статистику РС јуче је објавио да је БДП РС, који представља вриједност свих финалних добара и услуга произведених унутар једне економије, у периоду април – јун 2013, за један проценат већи него у првом тромјесечју, пишу "Независне новине".
Раст БДП-а у првом кварталу ове године износио је 0,9 одсто.
Економски раст РС у другом кварталу ношен је узлетом прерађивачке индустрије која је остварила реални раст за 10,1 одсто, док је тај сектор заједно с областима вађења руда и камена, производње и снабдијевања струјом и гасом, снабдијевања водом, канализацијом, управљања отпадом и дјелатностима санације животне средине порастао за 7,1 одсто.
Подручје умјетности, забаве и рекреације и осталих услужних активности у РС повећано је за два процента, док су јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање, образовање, дјелатности здравствене заштите и социјалног рада забиљежили раст од 1,9 одсто. Слиједе финансијске и дјелатности осигурања са кварталним повећањем за 1,5 одсто.
Са друге стране, најизраженије реално смањење БДП-а у другом кварталу евидентирано је у сектору грађевинарства и то за три процента. Слиједе подручја пословања с некретнинама која су умањена за 0,9 одсто, информација и комуникација, те трговина, саобраћај, хотелијерство и угоститељство за по 0,8 одсто, пољопривреда, шумарство и риболов за 0,5 одсто, те стручна, научна и техничка дјелатност за 0,4 одсто.
Перо Ћорић, директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС, каже да су квартално повећање БДП-а и формални излазак из рецесије охрабрујуће вијести.
Као посебно позитивно истиче реални раст прерађивачке индустрије за 10,1 одсто, подсјећајући да је њено учешће у структури БДП-а РС у протекле четири године имало силазну тенденцију.
"Прерађивачка индустрија је од 2009. биљежила смањење учешћа у БДП-у са 9,2 одсто на прошлогодишњих 7,8 одсто. Због тога је било од изузетне важности да се заустави тај пад", указао је Ћорић.
Он каже да се у првом полугодишту 2013, углавном због појачане тражње из Европске уније, биљеже јаче активности извозно оријентисаних предузећа које су погурале скок обима индустријске производње, посебно у секторима дрвопрераде, текстила, производње машина и опреме, и дјелимично металопрераде.
У пословној заједници истичу да би власти требало да предузму мјере на дугорочном одржању економског раста, прије свега кроз фискално и парафискално растерећење привреде, како би се подстакло и ново запошљавање без кога се не може говорити о изласку из кризе.
"Упркос расту индустријске производње биљежи се повећање броја незапослених у прерађивачком сектору, што најбоље показује да нас чека дуг пут док се макроекономски параметри не врате на базну 2009. годину када су се у РС осјетили први ефекти свјетске економске кризе", истакао је Ћорић.
Jel to oni nas zezaju.
Koji crni Bruto društveni proizvod. Šta se o ovde proizvodi, osim gubita,a, dugova MMF-i u Svjetskoj banci, deficita – spoljnotrgovinskih.
Gdje oni vide prerađivačku industriju. I šta se još proizvodi, jedino to struju što elektroprivreda proizvde, i postrojenjima koja su dobili u nasledstvo, da se ova i ovakva elektroprivreda pitala mi bi i danas živjeli u mraku.
Zavod zsa statistiku BDP računu po količni potroišene a ne porizvodene robe. Računaju po količinu kupljene uvozne i domaće robe, po količini potrošenih dignutih kredita, i poslova koji se finanisraju iz tih kredita. I štao se više zadužuju ulaze u deficite i stiže novca od naših ljudi iz inostranstva to je BDP veći.
Naš BDP – ono što proizvdemo je 1,7 milijardi.
Po Brislelskoj metodologiji oni obračunavaku po potrošnom modelu obračuna BDP 8,5 milijardi. To je dva i puta više nego 1990. godina. Svako živ vidi da danas nakon što je u privatizaciji likvidirano 80% predratne privrede i industrijskih preduzeća mi nismo 2,5 puta bogatiji, zaposleniji, i imamo preduzeća koja 2,5 puta više proizvode nego prije rata.
Istina je suprotna 2,5 puta smo nas nezaposleniji i siromašniji nakon privatizacije.
Gdje su sad oni dezurni pljuvaci vlasti ovdje na frontalu, da prokomentarisu. Naravno da smo izasli iz recesije, i sa dobrom politikom koju je SNSD vodio, najmanje moguce smo je osjetili. Nazalost ekonomsko stanje u RS je lose i mora biti dosta bolje, ali ova Vlada kad je imala kapacitet da prebrodi ovu tesku ekonomsku krizu,koja je mnoge mocne ekonomije svijetske otjerala u bankrot, smatram da ce vrlo brzo da ozivi ekonomsku sliku. U vrijeme vladavine SNSD, BDP se visetruko uvecao,plate su vece u prosvijeti,policiji,zdravstvu. Bolji uslovi studiranja. Sve to naravno da mora i mze biti jos bolje, ali dezurni SDS,PDP-ovci cije su maticne stranke prodavale sve po 1 E, privatizovali sve zivo, pokrali sve posle rata i u vrijeme rata, sad ovdje dolaze po frontalu i prospitaju neku demagogoiju o Cavicu,Ivanicu i ostalim kao nekom ko ce sutra popraviti stanje ovdje, a znamo sta je bilo kad su ti ljudi bili na vlasti.
Vreme je da narod okrene leđa ovim bandistkim strankama koje su ga 18 godina uništavale. Razorena privreda, narod prezadužen, prirodni resursi se rasprodaju. Nas se svetska ekonomksa kriza ne dotiče jer mi nemamo robe za izvoz. Nemamo robe ni za domaće potrebe jer dobro vidimo koliko se sve uvozi. A pokrivenost uvoza izvozom je 3%.
Zašto ta vlada i država nisu pokrenule domaće investicije.
Zašto poklanjaju naše prirodne resurse strancima da na našim rudnicima u Ugljeviku i Stanarima za sebe grade termoelektrane i još se time hvale?
Најбољи доказ изласка из рецесије било би обарање цијена широке потрошње, а подизање плата и зарада. Пошто се то не дешава, значи да је ово фингирано спрдање са народом, доконог режима, који би цифрама на цијене ударио?
Колико ваших цијењених статистичких података да понесемо на бензинску пумпу или самопослугу па тим процентима платимо купљену робу?
Ovo je primjer afirmativne vijesti 😛
Pa, „mistik“, pizda ti materina, kakve je veze recesija imala sa RS?
Jel’ treba opet da prelazimo to gradivo, da taj sektor koji je prouzrokovao „recesiju“ uopšte ne postoji kod nas?
Ovdje se govori pomjeranjima od NULA ZAREZ NEŠTO. To je neki napredak? Pardon, formalni napredak, za formalni život. (Za Džirlo građane, Džirlo proizvodi.)
Ekonomska politika predvidjela 0,8%, a prvi kvartal 0,9%, drugi kvartal 1,3%.
Примјера ради, реална стопа раста БДП-а у првом кварталу 2013. године у ЕУ 28 је -0,7%, у ЕУ 17 је -1,0%, Хрватској -1,5%, Словенији -3,2%, док је у Црној Гори 4,3%, Македонији 2,9% и Србији 2,1%.
Region se oporavlja, a Republika Srpska to prati.
Rast BDP-a usljed rasta prerađivačke industrije argument je na konstatacije da BDP raste zbog infrastrukturnih projekata koji se realizuju na osnovu novog zaduživanja.
Регион како тако, а ми никако, најгори смо од све ђеце!
„оказује да нас чека дуг пут док се макроекономски параметри не врате на базну 2009.“
Znači da nam proizvodnja još nije na nivou proizvodnje iz 2009.
Toliko o oporavku.
http://kuruzovina.blogspot.com/2013/10/urbi-et-orbi.html
http://kuruzovina.blogspot.com/2013/10/urbi-et-orbi.html
Direktor, 01.10.2013. 11:30:43
Ja sam nedje napis’o da ću opsovat svakom ko širi priču kako nemamo privrede i proizvodnje. Neću još počinjat. Ima proizvodnje i izvozi se sve više…
Рамштајн, 01.10.2013. 12:06:29
Recesija se odnosi na proizvodnju a ti se raspis’o o potrošnji. S obzirom da mi već decenijama trošimo više nego što zarađujemo/proizvodimo vrijeme je da se polako krene ka ravnoteži. To znači da plate i zarade (pogotovo budžetlijama) trebaju padati.
ex-1978, 02.10.2013. 06:39:49
Производњи чега? Репе или софтвера? Струје из електрана или веш машина? Ко то повећава производњу и гдје се то осјети на сузбијању рецесије, кад нам је и даље покривеност увоза извозом у наопако негативном омјеру!?